Jezik je najmoćnije sredstvo komunikacije i toga su najsvesniji oni koji se njime najbolje služe. Iz tog razloga, preneti deci ljubav prema lepom izražavanju znači da kod njih i podstičemo jednu praktičnu veštinu korisnu za svakodnevne situacije rešavanja problema, snalaženja, saznavanja i sazrevanja.
Predstavljamo vam par vežbi koje koriste u podsticanju opštih verbalnih sposobnosti, ali, na izvestan način, i podsticanju kreativnosti.
1. Priče u slikama.
Možete ih naći svugde na internetu, a jako su korisne za rad sa decom. Na osnovu slika, dete treba da ispriča što interesantniju i bogatiju priču, da svaku od slika dobro opiše, da osmisli dešavanja „između“ slika koja omogućuju smislenu povezanost između njih. Ako dete nema iskustva u ovakvim vežbama, moguće je da će isprva priča biti siromašna. Tu možete da učestvujete i vi kao roditelji postavljajući dodatna pitanja. „Koga sve tu vidiš? Aham, kako se zovu ti likovi? Hajde da im damo imena! Šta misliš kakvi su ti likovi?“
Pročitajte i… Nepravilan izgovor glasova: Da li je vašem detetu potreban logoped?
Tako možete da potpitanjima navodite dete da vam nešto više kaže o mestu gde se radnja dešava, o samoj radnji („Kako on to radi? Šta misliš da li je jako šutnuo loptu?“) Možete i da vi ispričate priču, da dete dobije primer (model) kako to može da radi. Takođe, ako želite da malo vežbate redoslede, možete da pomešate sličice i da pustite dete da ih rasporedi. Možete i da date samo prvu i poslednju sličicu i ispričate uvod i zaključak (odnosno, početak i kraj) a dete podstaknite da smisli radnju između. Ne morate da čekate školski uzrast da biste započeli sa ovakvim aktivnostima. Jednostavnije primere ove vežbe možete raditi već sa decom na uzrastu od četiri godine (a i nešto ranije, što naravno, zavisi od samog deteta).
2. Pažljivo slušamo priču.
Ovakva priča je odlična ne samo za podsticanje lepog izražavanja, već i pažnje. Vi čitate priču, a dete pažljivo sluša i potom odgovara na postavljena pitanja u vezi sa pričom. Naravno, da biste detetu privukli pažnju, izaberite priču u vezi sa nečim što je detetu zanimljivo. Uz vežbanje pažnje i lepog izražavanja kroz odgovaranje na postavljena pitanja, dete pritom i uči nešto što mu je zanimljivo. Od ove vežbe, dete ima trostruku dobit.
3. Igre rečima.
Ispišite različite vrste reči na papirićima (imenice, glagole, prideve, priloge, zamenice) i ubacite u jednu teglicu. Da bi detetu bilo interesantnije, možete da „promućkate“ teglicu i da dete potom izvadi nekoliko reči (za početak, recimo, tri). Tada na osnovu tih reči može imati zadatak da sastavi rečenicu ili kratku priču.
Recimo da je dete izvuklo reči : dečak, lopta, reka. Možete dati zadatak da dete sastavi rečenicu od najmanje 6 reči. Ako dete krene od toga „Dečak je šutnuo loptu u reku“, možete ga navoditi da je obogati pitanjima „Kakav dečak?, Kako je šutnuo?, Kakvu loptu?“. Ako je zadatak da se sastavi priča, obratite pažnju da, ma koliko kratka, priča teče od početka preko sredine, do kraja. Za decu koja još uvek ne znaju da čitaju, možete umesto ispisanih reči imati papiriće sa sličicama.
Ukoliko neka vežba deluje preteško detetu, vratite se jedan korak unazad, jer ovakve vežbe ne treba da budu prelake detetu (jer onda nema učenja), ali ne smeju biti ni preteške (jer onda dete frustriramo previše potencijalno stvarajući otpor kod njega). Tražite optimalnu meru za svoje dete, tako da ovaj proces učenja lepog izražavanja njemu bude zanimljivo putovanje.
Dr Nataša D. Čabarkapa je logoped sa dugogodišnjim iskustvom u radu sa decom sa raznovrsnim govorno-jezičkim problemima. Dvadeset godina rada u Institutu za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora, podstaklo je da napiše više od 150 naučnih radova i tri monografije iz oblasti dečijeg leksikona i verbalnih asocijacija kod disfazične dece i kod dece sa normalnim govorno-jezičkim razvojem. Učestvovala je na brojnim nacionalnim i međunarodnim konferencijama, ali je za nju naučni rad pratilac prakse, koju stavlja na prvo mesto. Trenutno radi u Logopedsko-edukativnom centru „Čabarkapa“ koji je sama osnovala, a koji ima za cilj da, zahvaljujući multidisciplinarnom pristupu i udruživanjem različitih perspektiva stručnjaka, pomogne osobama sa problemima u govoru. I dalje se bavi naučnim istraživanjima, stručno se usavršava i veruje da osoba mora da kontinuirano radi na sebi da bi bila dobra u svom poslu.
Izvor: yumama.com