Децу увек стављам на спавање у 19.30. Због тога су срећнија, а можда чак и паметнија и здравија.
“Ближи се лето, што значи да ћу ускоро постати оно чудовиште од родитеља које одвлачи своју децу са друштвених дешавања неколико сати пре него што то ураде други родитељи,” пише Мелинда Венер Мојер.
Њени клинци од две и пет година свакодневно одлазе на спавање између 19 и 19.30. Срећнија су и веселија ако рано иду на спавање, каже она, а и научна истраживања говоре у прилог њеном ставу. Рани одлазак на спавање благотоворан је за физички, емоционални и когнитивни развој. Добробит осећају и родитељи који имају времена да се опусте и обнове живце.
Деца данас не спавају довољно. Већина родитеља основаца дозвољава им да у кревет одлазе после девет увече. Али, ако ваше дете леже сат времена касније него његови вршњаци, то не значи да ће оно спавати само сат краће. Заправо, што касније оно одлази на спавање, дуже ће му требати да заспи. Не само да теже заспу, већ се “каснолегачи” и чешће буде у току ноћи. “Ранолегачи” се, с друге стране, не буде раније, већ ушпарају просечно 27 минута сна више сваке ноћи.
Али, није у питању само количина сна, већ и његов тајминг. Обнављајући сан је онај вечерњи, и ако деца касно легну, прескочиће тај временски прозор када могу да извуку највећу корист од спавања.
Одморна деца другачије се понашају него ненаспавана. Наставници су, не знајући колико је ко спавао, наспавану децу оценили као смиренију и пријатнију. Једно истраживање показало је да четири узастопна ранија одласка на спавање, побољшавају памћење и пажњу код деце узаста од 8 до 12 година. Од двогодишњака који не спавају довољно, показало је друго истраживање, чешће бивају осмогодишњаци са проблемима као што су агресивност и дефицит пажње. Код тинејџера, више сна значи и мање опасности од депресије.
И гојазност је један од проблема са којим се суочавају ненаспавана деца. Заправо, чак и деца која спавају довољно сати, али лежу и устају касније, под већим су ризиком да буду гојазна. Биолошки сат мора да се поштује, а научници кажу да померање одласка у кревет утиче на лучење хормона лептина и грелина, који регулишу апетит и осећај глади.
Најбољи начин, кажу стручњаци, је да пажљиво пратите понашање детета између 16 и 18 сати код предшколаца, или 17 и 19 сати код школараца. Да ли су разиграни или зловољни и нервозни? Ако видите знаке умора, значи да треба да почнете са ранијим слањем у кревет.
Добра метода је да почнете да их стављате на спавање 20 минута раније неколико дана за редом. Ако лако заспе, то је знак да им треба променити распоред за стално.
Побрините се да им ограничите гледање телевизије и играње на телефонима пре спавања, како не би имали лош сан.
Ако вам се дете прерано буди?
Немојте направити грешку и померати одлазак на спавање за касније. Ваше дете није легло прерано, већ вероватно прекасно! Када су деца преморена, тело им лучи хормоне као што су кортизол, адреналин и норадреналин, што им даје додатну енергију да издрже без сна, али им отежева да се наспавају довољно дуго ујутро. Родитељи раноранилаца су скептични када им се предложи да децу у кревет пошаљу још раније али врло брзо схвате да им деца коначно спавају дуже.
Све је то лепо, али како спровести у дело?
Заиста, како се прилагодити легању деце у седам кад обавезе често то не дозвољавају? Стручњаци кажу да морате правити уступке и борити се за сваки минут. Ако не можете да померите одлазак у кревет за сат времена унапред, можда можете за бар 20 минута, а и то ће детету много значити. Израчунајте само колико је то додатних минута сна на годишњем нивоу!
Наравно, припремите се и на то да вас називају “крутим” и да будете ускраћени за друштвени живот у вечерњим сатима, осим ако немате бебиситерку. Али, ако желите дете које има пријатнију нарав и које боље учи, то је жртва коју ћете морати да поднесете.
Приредила: Јована Папан
Извoр: Slate/Detinjarije