Разлика између аутизма и развојне дисфазије

25 октобра, 2021

За родитеље који се суочавају са проблемима у развоју детета, као и за васпитаче и наставнике који раде са децом којима је потребан другачији приступ, од велике је користи да знају и разумеју разлику између развојне дисфазије и аутизма.

У наставку вам доносимо карактеристике и једног и другог, уз напомену да оне нису замена за дијагнозу, већ само смерница родитељима који сумњају. Свакако ће коначну дијагнозу увек дати стручњак.

Деца са развојном дисфазијом обично имају:

Нормалне социјалне интеракције

Разумеју намере и емоције других особа. То се огледа у задовољству приликом стварања нових друштвених контаката како са одраслима тако и са децом. Загрљаји и пољупци им стварају позитивне емоције. Нормално реагују на осмехе. Показују задовољство када добију нову играчку. Имају контакт очима. Могу да се не одазивају на дозивање по имену.

Учествују у “кобајаги” игри

Игра им је функционална и креативна. Воле да се играју разним играчкама и са другом децом.

Имају скоро нормалну употребу гестова

Или, само благо оштећење невербалне комуникације. Обично имају показни гест.

Њихови социјални контакти су адекватни

Одсуство говора компензују гестовима, немају стереотипне обрасце понашања. Интересовања су им разноврсна, немају необична понашања као “лепршање” рукама, пуцкетање прстима, ход на прстима и слично.

Код деце са аутизмом може се уочити:

Оштећење социјалне интеракције

Не могу да изведу једноставне закључке о намерама других особа. Невољност приликом покушаја остваривања друштвених контаката. Деца могу деловати претерано мирна или чак “хладна”. Нека деца не реагују на осмехе и не обраћају пажњу на гримасе лица. Понекад могу да фиксирају погледом предмете који их окружују. Не показују или врло мало показују задовољство када добију нову играчку. Могу бити врло селективни приликом бирања блиских особа. Обично немају контакте са својим вршњацима. Обично не траже помоћ ако им нешто треба. Ако им нешто треба углавном узимају сами без помоћи. Не деле заинтересованост за неку играчку са другима.

Креативна игра касни или не постоји

Користе за игру материјале чија је намена другачија. Уколико им тражимо да нам нешто дају, интеракција углавном изостане. Не покушавају да имитирају покрете или звукове.

Изостанак адекватног контакта очима.
Не одазивају се на дозивање по имену.

Одсуство говора не покушавају да компензују употребом геста или мимике. Изостанак или ретко показивање прстом.

Често касно проговарају

Употреба језика је стереотипна и репетитивна, након што изговоре прве речи може наступити фаза дугог ћутања. Постоји склоност ка понављању речи или фраза из филмова, реклама, говора других људи. Себе могу да зову именом.

Имају ограничене, репетитивне и стереотипне обрасце понашања интересовања и активности

Могу се приметити понављања активности као што су паљење и гашење светла или отварање и затварање славине, ређање објеката у правила ред. Нека деца могу ходати на прстима, поскакивати, махати рукама или правити гримасе од узбуђења. Воле да иду истим путем. Често је поремећен ритам спавања. Може се јавити преосетљивост на звукове. Имају тешкоће у имитацији, усвајању хигијенских навика и социјалних навика околине.

Могу имати претерану или снижену осетљивост на стимулусе из околине

Бука, нелагодност приликом шишања, избегавају да се запрљају, избирљивост при одабиру хране, јака светлост може да им смета…)

Смањен праг бола

Аутор текста: Санела Раичевић, дипл. дефектолог логопед, Центар за дечју психологију

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама