Вечита дилема с којом се родитељи суочавају и једна од оних која вероватно никад неће бити решена – да ли да учим дете да врати кад га неко први удари?
Ок, јасно нам је да сви учимо децу да први никад не ударају, али некако се, без обзира на то, увек нађе неко дете које ће прво ударити (иако су му рекли да то није ок). С друге стране, стручњаци, учитељи, васпитачи, наставници, педагози, готово сви су једногласни – не учите децу да врате кад их неко удари. Због чега? Већина ће рећи – јер то продубљује сукоб.
Увек кад размишљам о овој дилеми (а размишљам често јер моја деца имају 6 и 8 година), сетим се једне познанице која има сад већ велику децу. У једном разговору, рекла ми је: „Не знам како да саветујем Н. Ако му кажем немој да вратиш, учим га да се повлачи и трпи насиље. Ако га научим да увек врати, шта ће се десити ако једног дана тај коме је вратио извади нож?“
Тема за озбиљно размишљање и дефинитивно ситуација и дилема у којој ниједан родитељ не жели да се нађе. Ипак, имајући у виду чињеницу да је вршњачко насиље у порасту, шансе да ће дете бити жртва нису уопште занемарљиве.
Само насиље долази у различитим облицима. Оно може бити физичко, вербално, али и сајбернасиље.
И да, сви ми учимо децу да је прва ствар коју треба да ураде да потраже помоћ одрасле особе. Ако се насиље десило у школи, да потраже свог учитеља, разредног старешину или дежурног наставника. Али, у неким ситуацијама за то нема времена. У другим, нажалост, наставници покушавају да умање значај догађаја и избегну разговор о догађају. А понекад се, упркос труду наставника и педагошке службе, насиље понавља.