U decembru, kada je Krizni štab doneo odluku da se predmetna nastava kompletno, od petog razreda osnovne do četvrtog razreda srednje škole izmesti u bezbedno onlajn okruženje, učitelji su dovedeni u situaciju izlaganja visokom riziku od zaražavanja, jer su i pored velikog broja inficiranih koronom, ostali u neposrednoj nastavi. Mnogo puta smo naglašavali koliko je teško održavati fizičku distancu među učenicima mlađeg školskog uzrasta, a od medicinskog dela Kriznog štaba upoznati smo da su deca tog uzrasta asimptomatski prenosioci, tako da smo bili suočeni sa dodatnim stresom, brinući za sopstveno i zdravlje svojih porodica.
Značajan porast broja obolelih učitelja bio je posledica takve odluke, jer se transmisija virusa odvijala kako u učionici, tako i među učenicima, kao i članovima njihovih porodica. Postavljalo se pitanje o skraćivanju broja radnih dana u prvom polugodištu, jer su direktori škola zbog naglog porasta broja obolelih učitelja, bili u nemogućnosti da obezbede adekvatne zamene.
Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije je u tom periodu redovno prikupljala podatke sa terena o broju obolelih učenika i učitelja, zbog čega je zahtevala prelazak na onlajn nastavu i u mlađim razredima osnovne škole. Kao posledicu toga imali smo situaciju da je nastava u prvom polugodištu naglo prekinuta, a učenici ad hoc poslati na zimski raspust. Ne samo da smo bili u nepovoljnom položaju, već smo bili zanemareni i zapostavljeni u obrazovnom sistemu.
Zaposleni u osnovnim školama bili su do te mere marginalizovani, da su se u prvoj podeli prioriteta za imunizaciju našli u trećoj grupi, u rangu s beskućnicima i migrantima. Iako je takva vrsta nebrige o nastavnicima i učiteljima u međuvremenu ispravljena, i dalje nemamo precizne podatke o broju vakcinisanih i revakcinisanih. Međutim, nepravda sa kojom smo od početka školske godine suočeni u odnosu na naše kolege u predmetnoj nastavi, jeste da smo isto plaćeni, iako smo angažovani sa dodatnim brojem časova u neposrednoj nastavi.
Ono što je značajno zasmetalo velikom broju učitelja, jeste degradacija našeg poziva od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, kada smo deklarisani kao lica zadužena za čuvanje dece. Još u maju prošle godine, mnogi učitelji su vraćeni u svoje učionice kako bi „čuvali“ decu čiji su roditelji bili radno angažovani. Neposredna i celodnevna nastava su nastavne aktivnosti koje se bave obrazovanjem, a ne čuvanjem dece. Posebno su epidemiološki rizična odeljenja u celodnevnoj nastavi, jer je reč o velikom broju učenika koji nije moguće podeliti u dve grupe.
Već viđeno čuvanje dece, opet je aktuelno i očigledno je jedini razlog zbog koga će učenici mlađih razreda u narednom periodu dolaziti u školu. Zbog onih koji ne uče na tuđim, a ni na svojim greškama, možemo očekivati Prolećni raspust početkom aprila (ako ne i pre), a ne za Uskrs, kada je planiran.
Autor: Vesna Jerotijević, rukovodilac Resora za obrazovni sistem USPRS-a.