Obrazovanje je jedan od temelja svakog društva – i to nije samo fraza bez pokrića. Ono je važan resurs svake zajednice, bilo da poseduje i druge resurse ili ne, često i onih izuzetno bogatih društava koja se ponose svojim obrazovnim postignućima. Nosioci obrazovnog procesa su učitelji. Njihova uloga daleko nadilazi prenošenje znanja: oni oblikuju vrednosti, motivišu mlade i pomažu u izgradnji budućnosti. Literatura i film često osvetljavaju likove učitelja, pokazujući značaj njihovog doprinosa, ali i izazove sa kojima se susreću.
U romanu Šarlote Bronte „Džejn Ejr“ imamo primer učiteljice koja se suočava sa društvenim ograničenjima. Džejn, siromašna ali obrazovana i moralno snažna guvernanta, simbolizuje ženu koja koristi intelekt i obrazovanje kao alat za prevazilaženje prepreka. Njena priča osvetljava važnost obrazovanja i snagu ličnosti u borbi za dostojanstvo.
Džejms Hilton je 1934. godine napisao novelu „Zbogom, gospodine Čips“ koja je kasnije više puta ekranizovana. Mister Čips, kako su ga zvali đaci, je skroman i posvećen nastavnik u engleskoj školi koji tokom duge karijere inspiriše generacije učenika. On je dobar predavač i dobar čovek, spreman da menja svoja uverenja pod uticajem voljene žene drugačijih i naprednijih shvatanja. Porodična tragedija nije prekinula njegov nastavnički poziv kome je ostao veran do kraja života. Pokazuje ljubav prema profesiji, humor i iskreno interesovanje za decu. Kroz posvećenost i dobrotu, mister Čips pokazuje kako jedan učitelj može ostaviti trajan utisak i trag na živote mnogih ljudi, čineći njihovo obrazovanje značajnim i smislenim.
Sličnu snagu nalazimo i u romanu „Ubiti pticu rugalicu“ Harper Li, napisanom polovinom 20. veka. Atikus Finč, advokat i učitelj u širem smislu reči, svojim primerom podučava decu moralnoj hrabrosti, pravdi i odanosti profesionalnim principima, suprotstavljajući se većinskim predrasudama zajednice. Njegova uloga nije ograničena na sudnicu; kroz životne lekcije koje prenosi, Atikus postaje simbol etičke doslednosti, iskonske pravičnosti i ljudskosti.
Film i knjiga „Društvo mrtvih pesnika“ prikazuju profesora engleskog, Džona Kitinga, koji inspiriše učenike da razmišljaju slobodno i prate svoje strasti. Njegov inovativni pristup i lični angažman menjaju živote mladih, čak i kada se suočavaju sa nepremostivim društvenim normama. Nažalost, ta promena nema uvek srećan kraj, jer dobro uvek ne pobeđuje. Važno je reći, u vezi sa ovim filmom, koji je postao planetarno popularan, da Kiting nije anarhistički podrivač sistema, niti želi da promeni osnove obrazovanja i kurikulum, već da su samo njegove metode i pristup inovativni i originalni. Takav pristup se ne može nazvati „učenjem kroz igru“ i devalviranjem nivoa znanja – on upravo treba da doprinese ljubavi prema predmetu i njegovom boljem razumevanju. Kao i drugačijim pogledima na život i predrasude, sa kojima književnost odvajkada polemiše.
Film „Osmeh Mona Lize“ sa Džulijom Roberts na neki način je ženska verzija „Društva mrtvih pesnika“. Nije ponovio uspeh ostvarenja u kome je profesora Kitinga igrao Robin Vilijams, ali svakako, u kontekstu nastavničkog poziva, nudi interesantnu priču koja budi intelektualnu radoznalost, polemiše sa predrasudama i ne ostavlja gledaoce ravnodušnima.
Primer umetničke inspiracije učiteljskim pozivom možemo pronaći i u filmu „Spasavanje redova Rajana“ Stivena Spilberga, gde kapetan Džon Miler, nekadašnji nastavnik engleskog, pokazuje kako veštine iz učionice mogu oblikovati lidera i heroja u vanrednim, ratnim, naizgled bezizlaznim, situacijama. Njegovo liderstvo, smirenost i odlučnost ilustruju vezu između obrazovanja i odgovornosti prema zajednici.
U filmu „Blistavi um“ pratimo borbu matematičara i profesora Džona Neša sa mentalnim izazovima, pri čemu njegova posvećenost akademskom radu pokazuje kako učitelji mogu prevazići lične teškoće i inspirisati druge da slede svoje snove.
Drama „Čudotvorka“ Vilijama Gibsona pokazuje posvećenost, strpljenje i empatiju nastavnice En Saliven, koja podučava slepu i gluvu Helen Keler. Ovo je primer kako upornost i lični angažman mogu omogućiti učenicima da dostignu svoj pun potencijal.
Roman „Voljena“ Toni Morison daje još dublji uvid u ulogu učitelja kroz lik Sete, bivše robinje koja prenosi znanje i vrednosti svojoj deci. Njeno „učenje“ nije formalno, ona nije po zanimanju učiteljica, već egzistencijalno – zasnovano na preživljavanju i shvatanju cene slobode. Kroz bol i borbu, Seta uvodi decu u etiku otpora i ljubavi, pokazujući granice ljudskog čina.
U filmu „Stoj čvrsto i odradi posao“ (Stand and Deliver), Džejmi Eskalante inspiriše učenike iz siromašnih zajednica da postignu izvanredne rezultate. Njegova vera u njih, strpljenje i metodičnost menjaju živote generacija i predstavljaju simbol nade za marginalizovane zajednice.
Albus Dambldor je nastavnik, dobri čarobnjak i direktor škole Hogvorts u serijalu o Hariju Poteru britanske književnice Džoan Rouling. On mudrim, empatičnim i inspirativnim pristupom oblikuje živote učenika. Veruje da je najveća moć iskrena ljubav i uvek vidi ono najbolje u ljudima. Njegova filozofija uključuje i stav da je smrt samo pustolovina i da to nije najstrašnija stvar koja se može desiti, te je tako mirno prihvatio i svoju sudbinu. Dambldor mudrošću, hrabrošću i moralnim vođstvom postaje simbol učitelja koji inspiriše znanjem i životnim primerom.
Izazovi učiteljskog poziva
Iako literatura i film slave učitelje, stvarnost je često drugačija. U mnogim delovima sveta, učitelji su slabo plaćeni i potcenjeni. Nasuprot tome, zemlje kao Švajcarska i Luksemburg pokazuju kako dostojanstven status učitelja ojačava obrazovni sistem. U SAD, uspesi najboljih univerziteta počivaju na snažnoj osnovi koju pružaju posvećeni nastavnici osnovnih i srednjih škola.
Učitelji su više od prenosilaca znanja: oni su lideri, uzori i borci za promene. Literatura i film osvetljavaju različite aspekte njihove uloge – od emotivne podrške i intelektualne stimulacije do moralnog vođstva. Doprinoseći društvu, često nadmašuju profesionalne okvire, što ih, na neki način, čini herojima svakodnevnog života.
Važno je razjasniti jednu zabludu: učitelji nisu misionari koji se odriču svega zbog drugih. Oni su profesionalci koji odgovorno rade svoj posao i zaslužuju dostojnu kompenzaciju u skladu sa svojim znanjem, zalaganjem i odgovornošću, uostalom kao i predstavnici drugih, mnogo bolje plaćenih, profesija.
Autor: Milan Stanković, profesor srpskog jezika i književnosti iz Bora