Образовање је један од темеља сваког друштва – и то није само фраза без покрића. Оно је важан ресурс сваке заједнице, било да поседује и друге ресурсе или не, често и оних изузетно богатих друштава која се поносе својим образовним постигнућима. Носиоци образовног процеса су учитељи. Њихова улога далеко надилази преношење знања: они обликују вредности, мотивишу младе и помажу у изградњи будућности. Литература и филм често осветљавају ликове учитеља, показујући значај њиховог доприноса, али и изазове са којима се сусрећу.
У роману Шарлоте Бронте „Џејн Ејр“ имамо пример учитељице која се суочава са друштвеним ограничењима. Џејн, сиромашна али образована и морално снажна гувернанта, симболизује жену која користи интелект и образовање као алат за превазилажење препрека. Њена прича осветљава важност образовања и снагу личности у борби за достојанство.
Џејмс Хилтон је 1934. године написао новелу „Збогом, господине Чипс“ која је касније више пута екранизована. Мистер Чипс, како су га звали ђаци, је скроман и посвећен наставник у енглеској школи који током дуге каријере инспирише генерације ученика. Он је добар предавач и добар човек, спреман да мења своја уверења под утицајем вољене жене другачијих и напреднијих схватања. Породична трагедија није прекинула његов наставнички позив коме је остао веран до краја живота. Показује љубав према професији, хумор и искрено интересовање за децу. Кроз посвећеност и доброту, мистер Чипс показује како један учитељ може оставити трајан утисак и траг на животе многих људи, чинећи њихово образовање значајним и смисленим.
Сличну снагу налазимо и у роману „Убити птицу ругалицу“ Харпер Ли, написаном половином 20. века. Атикус Финч, адвокат и учитељ у ширем смислу речи, својим примером подучава децу моралној храбрости, правди и оданости професионалним принципима, супротстављајући се већинским предрасудама заједнице. Његова улога није ограничена на судницу; кроз животне лекције које преноси, Атикус постаје симбол етичке доследности, исконске правичности и људскости.
Филм и књига „Друштво мртвих песника“ приказују професора енглеског, Џона Китинга, који инспирише ученике да размишљају слободно и прате своје страсти. Његов иновативни приступ и лични ангажман мењају животе младих, чак и када се суочавају са непремостивим друштвеним нормама. Нажалост, та промена нема увек срећан крај, јер добро увек не побеђује. Важно је рећи, у вези са овим филмом, који је постао планетарно популаран, да Китинг није анархистички подривач система, нити жели да промени основе образовања и курикулум, већ да су само његове методе и приступ иновативни и оригинални. Такав приступ се не може назвати „учењем кроз игру“ и девалвирањем нивоа знања – он управо треба да допринесе љубави према предмету и његовом бољем разумевању. Као и другачијим погледима на живот и предрасуде, са којима књижевност одвајкада полемише.
Филм „Осмех Мона Лизе“ са Џулијом Робертс на неки начин је женска верзија „Друштва мртвих песника“. Није поновио успех остварења у коме је професора Китинга играо Робин Вилијамс, али свакако, у контексту наставничког позива, нуди интересантну причу која буди интелектуалну радозналост, полемише са предрасудама и не оставља гледаоце равнодушнима.
Пример уметничке инспирације учитељским позивом можемо пронаћи и у филму „Спасавање редова Рајана“ Стивена Спилберга, где капетан Џон Милер, некадашњи наставник енглеског, показује како вештине из учионице могу обликовати лидера и хероја у ванредним, ратним, наизглед безизлазним, ситуацијама. Његово лидерство, смиреност и одлучност илуструју везу између образовања и одговорности према заједници.
У филму „Блистави ум“ пратимо борбу математичара и професора Џона Неша са менталним изазовима, при чему његова посвећеност академском раду показује како учитељи могу превазићи личне тешкоће и инспирисати друге да следе своје снове.
Драма „Чудотворка“ Вилијама Гибсона показује посвећеност, стрпљење и емпатију наставнице Ен Саливен, која подучава слепу и глуву Хелен Келер. Ово је пример како упорност и лични ангажман могу омогућити ученицима да достигну свој пун потенцијал.
Роман „Вољена“ Тони Морисон даје још дубљи увид у улогу учитеља кроз лик Сете, бивше робиње која преноси знање и вредности својој деци. Њено „учење“ није формално, она није по занимању учитељица, већ егзистенцијално – засновано на преживљавању и схватању цене слободе. Кроз бол и борбу, Сета уводи децу у етику отпора и љубави, показујући границе људског чина.
У филму „Стој чврсто и одради посао“ (Stand and Deliver), Џејми Ескаланте инспирише ученике из сиромашних заједница да постигну изванредне резултате. Његова вера у њих, стрпљење и методичност мењају животе генерација и представљају симбол наде за маргинализоване заједнице.
Албус Дамблдор је наставник, добри чаробњак и директор школе Хогвортс у серијалу о Харију Потеру британске књижевнице Џоан Роулинг. Он мудрим, емпатичним и инспиративним приступом обликује животе ученика. Верује да је највећа моћ искрена љубав и увек види оно најбоље у људима. Његова филозофија укључује и став да је смрт само пустоловина и да то није најстрашнија ствар која се може десити, те је тако мирно прихватио и своју судбину. Дамблдор мудрошћу, храброшћу и моралним вођством постаје симбол учитеља који инспирише знањем и животним примером.
Изазови учитељског позива
Иако литература и филм славе учитеље, стварност је често другачија. У многим деловима света, учитељи су слабо плаћени и потцењени. Насупрот томе, земље као Швајцарска и Луксембург показују како достојанствен статус учитеља ојачава образовни систем. У САД, успеси најбољих универзитета почивају на снажној основи коју пружају посвећени наставници основних и средњих школа.
Учитељи су више од преносилаца знања: они су лидери, узори и борци за промене. Литература и филм осветљавају различите аспекте њихове улоге – од емотивне подршке и интелектуалне стимулације до моралног вођства. Допринoсeћи друштву, често надмашују професионалне оквире, што их, на неки начин, чини херојима свакодневног живота.
Важно је разјаснити једну заблуду: учитељи нису мисионари који се одричу свега због других. Они су професионалци који одговорно раде свој посао и заслужују достојну компензацију у складу са својим знањем, залагањем и одговорношћу, уосталом као и представници других, много боље плаћених, професија.
Аутор: Милан Станковић, професор српског језика и књижевности из Бора