Vesna Drezgić jedna je od autorki udžbenika Matematika za drugi razred osnovne škole u izdanju IK „Eduka“. Sa njom su na udžbeniku radile i njene koleginice Ana Iker, Brankica Veljković i Sanja Đekić. I upravo je bogato iskustvo iz učionice koje autorke imaju ono što je njihovim udžbenicima dalo poseban kvalitet.
O tome kako se ovaj udžbenik zapravo rodio iz prakse, kako su likove u zadacima inspirisali njihovi učenici, ali i šta čini dobar udžbenik, za naš portal govori autorka Vesna Drezgić, profesorka razredne nastave i pedagog.
„Pre nego što je uopšte postojala ideja da napišemo udžbenik, on je već nastajao i živeo među našim učenicima. Prvaci više vole matematiku od srpskog jezika, lakša im je. Onda odjednom ona postaje „bauk“. Tu nešto nije bilo u redu. Znanja iz svih predmeta se povezuju, samo se matematika sve više izdvaja i sve više postaje apstraktna. Zato smo počele da smišljamo zadatke čiji su likovi naši učenici, u stvarnim problemskim situacijama i sve je postalo zanimljivije. Deca vole bajke, a u bajkama uvek ima neki problem da se reši. Baš kao u matematici. Tako su i bajke ušetale u zadatke. Onda smo poželele da to stavimo u udžbenik i podelimo sa drugim učenicima i njihovim učiteljima.“ – objasnila je Vesna za Zelenu učionicu.
Ona kaže da dobar udžbenik mora da omogući učeniku da poveže znanja iz svih predmeta, da bude u mogućnosti da samostalno radi zadatke i da mu razvija maštu i kreativnost. I da su sve te važne preduslove ona i njene koleginice autorke imale na umu dok su kreirale Matematiku 2.
Ipak, za plan i program Vesna kaže da nisu dobro prilagođeni deci niti nastavnom procesu, što je izazov kreiranja udžbenika podiglo na mnogo viši nivo.
„Ponekad mi se čini da su plan i program za srpski jezik i matematiku pisali ljudi koji nikada nisu bili u kontaktu sa decom. Previše je sadržaja za obradu, a malo časova utvrđivanja. Deca nemaju vremena da „obrade“ nove pojmove da ih usvoje kao alate za dalje učenje i razvijanje. To stvara problem, ne samo deci, već i učiteljima i roditeljima. Zato je koncepcija našeg udžbenika takva da pruža podršku svim akterima učenja.“ – ističe Vesna Drezgić.
Ono što izdvaja udžbenike na kojima je radila je to što lekcije za obradu počinju problemskim zadatkom, zatim se daje grafički prikaz i postupak rešavanja. Potom slede zadaci za uvežbavanje. Time je pokriven čas obrade i učitelj za njega ima sve što je potrebno.
Nikakva tehnologija ne može pokrenuti „dobru“ maštu kao priče koje priča učitelj ili mama.
Osim toga, zadaci za vežbanje i samoocenjivanje poređani su po težini i označeni različitim bojama. Na kraju udžbenika je slika koju učenici boje bojom nivoa zadatka koji su uspeli da urade. Tako vizuelno sagledavaju dokle su stigli i šta još treba da nauče.
„Danas je vrlo teško motivisati decu da aktivno prate nastavu. Bez obzira na veliki broj informacija kojima su okruženi, njihove verbalne sposobnosti su sve manje, a potreba da istraže i upoznaju svoju okolinu i jedni druge, polako nestaje. Zato smo se trudile da tekstualne zadatke osmislimo kroz razne teme kako bi učiteljima pružili šansu za neke zanimljive ugledne časove, a roditeljima dali teme za razgovor sa svojom decom. Da bi se dete razvijalo moramo negovati njegovu radoznalost, a to se može samo kroz neposredni kontakt između dece, roditelja i učitelja. Nikakva tehnologija ne može pokrenuti „dobru“ maštu kao priče koje priča učitelj ili mama.“ – kaže naša sagovornica.
Udžbenik možete prelistati u nastavku:
Loading...
Reload document 
Open in new tab