Укратко: Кад су школе у питању, драги чланови Кризног штаба, драги министре просвете господине Ружићу:
СТРУКА СМО МИ КОЈИ РАДИМО У ШКОЛИ!
Кога сте из наше струке питали да ли треба прећи на онлајн наставу?
Учитељи раде у две смене, плус онлајн са ђацима које родитељи не желе да пусте у школу.
А ви пребацујете факултете и средње школе на онлајн наставу.
Образложење је да нема ко да ЧУВА ДЕЦУ!
Школовали смо се једнако дуго као и они који раде са свим осталим узрастима ђака. И сад смо постали – ДАДИЉЕ!
Деца су у школи непуна три сата. Ко их чува кад нису у школи?
Не могу да будем нимало духовита овог пута. Само огорчена.
Али вам свима, као део наше СТРУКЕ кажем:
СТОКА СЕ ЧУВА, ДЕЦА СЕ ОБРАЗУЈУ И ВАСПИТАЈУ!
Нисмо чувари деце, ни ми ни васпитачи.
Драги министре Ружићу: Прочитајте нешто из неких закона о школству, из неких уредби… нећу да Вам кажем одакле, снађите се.
САЗНАЈТЕ ЧИМЕ СЕ БАВЕ ПРОФЕСОРИ РАЗРЕДНЕ НАСТАВЕ И ВАСПИТАЧИ.
Онда одреагујте као НАШ министар – побрините се за достојанство наше професије.
А ако нас и Ви сматрате чуварима, онда нисте ВИ мој министар.
Можда треба да се обратим министру пољопривреде?
Ивана Бошњак Бошњак
Професор разредне наставе
УЧИТЕЉИЦА
Не дадиља.
Bravo! Bravo! Beavo!
Promašena interpretacija. Ako deca budu kući znači mora i roditelj biti kući, znači neće raditi, znači manja produktivnost, opadanje ekonomske moći itd…
Šta li je pesnik hteo da kaže? Kao prosvetni radnici bi trebali imati malo širi ugao gledanja, i državni značaj. Za državu je najvažnije Zdravstvo, Školstvo, Policija i Vojska svaka podjednako
Po cenu Koga i čega? Koliku cenu treba da „plati“ Školstvo i Zdravstvo zbog sagledavanja iz šireg ugla svih tematika i problematika koja su od državnog značaja, sve uz kontinuirano potpuno razumevanje svih i svega koje se ozbiljno prolongiralo, i to sve preko leđa Prosvete i Zdravstva kao Stubova jednog društva.