U prosveti radim 31 godinu i isto toliko slušam kako su prosvetni radnici najveći neradnici sa najkraćim radnim vremenom i najdužim godišnjim odmorom. Ma, da li je baš tako?
ZABLUDA BR. 1 – PROFESORI VOLE POPRAVNE ISPITE
I roditelji i učenici, a naročito mi, nastavnici, odahnemo kada je zazvoni poslednje zvono ove školske godine. Od sredine maja, kada su se mnogi „probudili“ i shvatili da se u školi ne ocenjuje neznanje, mamina i tatina diploma i zvanje, šminka, garderoba i fizički izgled, do sredine juna, vrši se kao i svake godine,ogroman pritisak na prosvetne radnike. U naš, ionako, bogat rečnik, „uselila“ se nova reč za takvo ponašanje – mobing. U pitanju je, naravno, uspeh učenika na kraju godine, a oblici mobinga su različiti – od plakanja zbog zaključene ocene, do verbalnog i fizičkog obračuna sa nastavnicima. Ko je to preživeo, imaće o čemu da priča svom psihoterapeutu za vreme raspusta (ako bude imao para za to), a ko nije – nikad se ne zna, ali daj Bože da nikada ne doživi.
Nastavnici, zaista, treba da imaju jak mentalni sklop da ne podlegnu pretnjama i ucenama. Znam takve nastavnike, dosledne i pravedne, koji trpe najveći teror na kraju školske godine, samo zato što poštuje sebe i svoj rad. Znam i one druge, koji zaključe ocenu koja se od njih traži jer ne žele da sebi prave problem. Ko je tu lud, a ko normalan?!
Ako smo već mizerno plaćeni, da li to znači da svako sme svoju frustraciju i neiživljenu ambiciju da projektuje na nas?
Da li mi, nastavnici, treba da ispunjavamo „želje, čestitke i pozdrave“ ili da savesno „ni po babu, ni po stričevima“ radimo svoj posao? U našem rečniku odavno postoje reči poput: objektivnost, odgovornost, pravednost, poštenje! Niko nije lud da vrelo leto provede u zagušljivoj učionici na temperaturi preko 40 stepeni da bi radio sa nekim ko nije zaista zaslužio da ide na dopunsku nastavu i popravni ispit! Vreme je da shvatite da popravni ispit nije hir, već se nalazi u opisu posla i nastavnici ga mrze, baš kao i učenici!
ZABLUDA BR. 2 – NASTAVNICI NIŠTA NE RADE ZA VREME RASPUSTA
Zabludu br. dva je teško objasniti, jer su mnogi poslovi nevidljivi i za učenike i roditelje, a naročito tetke, strine, komšinice i sve one koji daju sebi za pravo, da bez dlake na jeziku, opletu po nastavnicima kako ništa ne rade. To vam jekao pranje veša ili sudova, stalno ih perete, a oni kao da se množe, korpi za veš nikako da vidite dno, a sudopera uvek puna.
Sada je prilika da saznate, ako želite, šta nastavnici rade a vi to ne vidite, za vreme raspusta. I nemoj posle neko da mi kaže – nisam znao!
Silna administracija sačeka svakog nastavnika, a naročito razrednog starešinu, nakon poslednjeg zvona u školskoj godini. Sređivanje dnevnika; matične knjige; popunjavanje đačkih knjižica; pohvalnica; pisanje raznih završnih izveštaja – o uspehu učenika, o stučnom usavršavanju, o radu timova, stručnih aktiva, objedinjavanje samoevaluacije realizacije operativnih planova, realizacija dopunske i dodatne nastave i slobodnih aktivnosti; realizacija poseta i saradnje sa lokalnom zajednicom, kulturnim, naučnim i stručnim ustanovama, sportskim društvima; sređivanje personalnog portfolia, učeničkog portfolia, razrednog portfolia, sređivanje učionice, roditeljski sastanci…
Ne čita vam se? Ni meni se sve to ne radi, ali morala sam da završim do polaska na godišnji odmor!
E sad, sve to gore navedeno o čemu smo pisali izveštaje na kraju godine, da ne ponavljam i ne ugušim vas do kraja, treba da se isplanira pre početka novog školskog zvona – do 1. septembra. Osim toga, na osnovu Programa i plana rada, godišnje i operativne planove rada potrebno je prilagoditi svom odeljenju i upotpuniti ih standardima za svaku nastavnu jedinicu, a u razrednoj nastavi fond časova je sledeći: po 180 časova matematike i srpskog jezika; 108 časova fizičkog vaspitanja, po 72 časa prirode i društva i likovne kulture, po 36 časova muzičke kulture, dopunske i dodatne nastave, slobodnih aktivnosti, izbornog predmeta i časa odeljenskog starešine. Ovde ne računam strani jezik i veronauku jer to rade predmetni nastavnici.
Znači, za svaki čas koji će biti održan u sledećoj školskoj godini potrebno je isplanirati standarde i ishode tj. znanja i veštine koje bi učenici trebalo da usvoje u toku godine.
Ako mislite da je to sve, veoma se varate!
Možda neko voli da piskara, ne branim, ali ja ne pripadam toj skupini ljudi. Kako su se smenjivali ministri, jedni su ostavljali, a drugi dodavali, samo kozmetičke promene u vidu novih administrativnih nameta. Niko se nije setio da nas bilo čime rastereti, osim trenutnog ministra finansija koji nas je rasteretio plate.
Elem, svaki od tih 828 časova potrebno je prilagoditi nivou predznanja učenika te se standardi pišu na tri nivoa: osnovni nivo znanja, srednji nivo (koji bi trebalo većina učenika da savlada) i napredni nivo znanja, a zatim, opet, za svaku od tih nastavnih jedinica odrediti specifične ciljeve i zadatke, tip nastave, nastavne metode, sredstva i oblike rada koje će se koristiti u realizaciji časova, korelacijau sa ostalim predmetima…
Volela bih i ja, kao što to mnogi misle, da to za nas odrade „mali zeleni“, noću , dok svi spavamo snom pravednika. Volela bih, ali „mali zeleni“ su ili zalutali ili ne postoje. Ostaviću svoj broj telefona i e-mail redakciji, pa ako ipak postoje, neka mi se jave!
Ovo je samo deo onoga što svaki nastavnik treba da uradi pre početka nove školske godine.
Ako vam je bilo dosadno dok ste čitali, zamislite kako je nama dok sve to odradimo.
DODATAK UZ ZABLUDU BR.2 – ONO ŠTO NE MORAMO, A IPAK RADIMO
Iako je zvanično počeo raspust i „nastavnici ništa ne rade“ koleginica iz veća i ja smo i ove godine pripremale učenike za nastup na pančevačkom Karnevalu, jednom od najvećih i najlepših događaja u našem gradu. Naši učesnici su, već šestu godinu, bili veoma zapaženi.
Da li sam do sada rekla da imam opasno dobru grupu sportista u odeljenju? Nisam?! Sada je vreme!
Zašto volim da vozim skejt
I ove godine želeli smo da učestvujemo u međunarodnim Sportskim igrama mladih, ali lokalna zajednica nije podržala taj projekat . Prošle godine odigravale su se u vreme kada „nastavnici ništa ne rade“, a mi smo osvojili drugo mesto u gradu i treće u Republici.
Sportske igre mladih; Prošlogodišnji finalisti u Beogradu, među kojima smo i mi
ZABLUDA BR.3 – NASTAVNICI IMAJU 3 MESECA GODIŠNJEG ODMORA
A sada sledi najteži deo posla. Da bi nevernim Tomama bilo lakše da shvate, pokušaću to da uradim u obliku matematičkog zadatka.
Zadatak za osnovni nivo znanja, koji je u stanju da uradi svaki učenik trećeg razreda osnovne škole (pa i drugog, ali na drugačiji način) može da glasi: Poslednji dan nastave je u petak, 12. juna. Koliko dana traje raspust za učenike, ako znaš, da je prvi dan škole u utorak 1. septembra? Većina mojih učenika zadatak bi postavila i računala ga ovako:
Jun: 30 – 12
Juli: 31
Ukupno dana raspusta = ?
(30-12) + (2 x 31) =18 + 62 = 80
Odgovor: Raspust za učenike traje 80 dana.
Dakle, svi učenici bi znali da izračunaju koliko su UKUPNO dana na raspustu.
Mogla bih tada, da im dodam podpitanje.
Ako znamo da radna nedelja traje 5 dana (subotom i nedeljom ne idemo u školu) koliko ukupno radnih dana traje raspust za učenike?
Ovaj deo zadatka ne bi bili u stanju da izračunaju svi učenici, već oni napredniji. Uočili bi da je petak poslednji dan škole(dan pred vikend), a utorak prvi ( 2 dana posle vikenda u avgustu)). Na osnovu ta dva podatka lako bi izračunali da u junu imaju 3 vikenda, u julu 4, i u avgustu 5.
= 2 x 12 = 24
Od ukupnog broja dana oduzeli bi, naravno, broj, neradnih dana.
80 – 2 x (3+4+5) = 80 – 2 x 12 = 80 – 24 = 56
Odgovor: Raspust za učenike traje ukupno 56 radnih dana.
Obrni, okreni, ni za učenike, a najmanje za nastavnike, raspust ne traje tri meseca.
Godišnji odmor, koji je pravo svakog zaposlenog, u mom slučaju traje 31 radni dan, što se može videti iz Rešenja o godišnjem odmoru.
Od 6. jula sam zvanično na godišnjem odmoru i sve o čemu treba da mislim, misliću posle 17. avgusta.
Žao mi je što sam razočarala sve vas koji verujete u teoriju o tri meseca odmora za prosvetne radnike. Iskreno, znam da je malo takvih, ali ste mnogo glasni.
Za razliku od mnogih koji mogu izabrati vreme korišćenja godišnjeg odmora pa su već iskoristili povoljne aranžmane u junu ili će ih iskoristiti u postsezoni, mi nemamo mogućnost izbora. Godišnji koristimo u celosti, u toku leta, u sezoni kada su svi aranžmani popunjeni i najskuplji. Već neko vreme pokušavamo da pronađemo povoljan smeštaj u okolini Kotora. Rezultat: ono što bismo mi „volele, želele i šta nam srce ište“ preskupo je za naš prosvetarski džep, a ostalo je bukirano.
Onaj e-mail u redakciji je i dalje aktuelan. Ako znate nekog, ko baš nema nikog početkom avgusta, a voljan je da izda apartman…ma znate kako to ide.
ZA DOBAR USPEH VAŽAN JE DOBAR KOLEKTIVNI DUH
Volim što sam deo kolektiva koji ume da se druži i izvlači maksimum iz date situacije. Umemo da radimo, a o tome svedoče diplome naših učenika koji su osvojili ove školske godine 213 prvih, drugih i trećih mesta, na opštinskim, okružnim i republičkim takmičenjima (četiri , od tih 213, pripadaju mojim učenicima), a i drugi smo u gradu po rezultatima prijemnog ispita iako smo bili u štrajku (toliko o tome kako nastavnici ništa ne rade za vreme štrajka), ali umemo i da se „učipimo“ i kolektivno negde otputujemo ili napravimo žurku. Tako smo i ove godine, nakon obaveza koje nisu mogle da sačekaju, a pre onih koje mogu, dva dana proveli u Golupcu. I pre premijerove preporuke, obilazili smo Srbiju, te se nadamo da će i on ispuniti obećanje i vratiti deo plate koji nam je nepravedno oduzet.
Ne, nismo mini škola , imamo preko 80 zaposlenih nastavnika , ali „feštu“ napravimo kad god je neka prilika, pa smo se, nakon poslednje sednice, počastili ribljom čorbom koju je skuvao naš kolega, alas, a i torte nije nedostajalo.
I NA KRAJU
Nije ovo ministarstvo prvo koje je otvoreno stalo protiv prosvetnih radnika. Srozavanje profesije i ugleda zaposlenih u prosveti započelo je devedesetih godina prošlog veka i ovo je samo nastavak državne politike prema obrazovanju. Takvim odnosom , nastavnici su svedeni na nivo jeftine bejbi-siterke trpeći, neopravdano, kritike i nipodaštavanje celog društva. Ne treba biti mnogo pametan, pa uvideti da je obrazovanje poslednja rupa na svirali svakoj vladajućoj partiji. Posledice će biti katastrofalne u budućnosti. Finci su odavno shvatili da nema prosperiteta zemlje bez ulaganja u obrazovanje, a mi izmišljamo toplu vodu.
ALI!!!
Nema te džudže, tog ministra, ni člana vlade koji može da umanji i obezvredi moj rad, ma koliko se trudili.
A kada mi u posetu dođu bivši đaci, i podele sa mnom svoju viziju budućnosti, veće sreće za mene, kao učitelja, nema. Ono što vidim u očima te dece, a osetim u svom srcu (neki od njih su već odrasli ljudi koji imaju svoje porodice), i tada znam da je to jedini pokretač koji me stalno podstiče da budem bolja.
Ta razmena dobre energije nema cenu!!!
Anica Gudlin-Grujić
Izvor: vice.com/rs/read