Već godinama sa ogromnim entuzijazmom organizuje humanitarne akcije koje sprovodi sa svojim učenicima. Do sad su prikupljanjem hrane i garderobe pomogli velikom broju porodica, a to čine tokom cele godine. Pored znanja, najvrednije što će njeni đaci poneti od nje je – empatija.
Tatjana Đuričić radi kao učiteljica u osnovnoj školi „Sonja Marinković“ od 1998. godine i o njoj piše portal mojnovisad.com. Oduvek je volela da se bavi humanitarnim radom, ali je u to masovno uključila i svoje đake sa roditeljima pre pet godina, kada su majka, tetka i baka jednog njenog učenika počele akciju „Obrok za porodicu“. Od tada do sada ona i njeni mališani iz škole prikupili su nebrojeno hrane, odeće i školskog pribora za ugrožene porodice, što i dalje neprestano čine.
– Moj učenik je pričao da njegova majka kuva za porodice, pa sam se raspitala o čemu se tačno radi. Kad sam saznala za njihovu grupu, sada već udruženje, anketirala sam roditelje i oni su bili veoma radi da pomognu. Cele nedelje su deca donosila namirnice: po litru ulja, deset jaja, jedno mleko, kako se ko kad setio. Malo po malo, nakupilo se dosta toga, čak su se kolege i šalile sa mnom šta ja to kuvam. Petkom bi one to odnosile i koristile za pripremu obroka – priseća se Tatjana kako je sve počelo.
Đacima se dopalo da pomažu porodicama kojima to trenutno znači, pa su njihove akcije prikupljanja postale redovne – svake sedmice su se bavili ovim humanitarnim segmentom. Uz to, pripremali su i novogodišnje paketiće da obraduju mališane.
Iako se ove godine ta generacija rastala od učiteljice Tanje, akcije nisu prestale. Njeni bivši đaci, sada petaci, ali i ovogodišnji prvačići, rado se odazivaju na svaki njen apel. Humana učiteljica je, čak, napravila plan kako da u akcije uključi celu školu.
– Svakog utorka šaljem knjigu obaveštenja po razredima, svake sedmice uključen je po jedan aktiv, kako ne bi bili preopterećeni. Pored namirnica, prikupljamo i školski pribor i garderobu. Naša grupa se zove „Obrok na dar“, a imamo i jedan obaveštajni pano u školskom holu. Garderobe smo prikupili jako puno, nju pored primarnog udruženja kojem pomažemo, doniramo i na druga mesta, kao što je Dečije selo ili akcija „Ruka za druga“ – navodi sagovornica portala Moj Novi Sad.
Nedavno su, kako saznajemo od Tatjane, prikupili preko 100 kilograma garderobe, od čije prodaje su donirali za lečenje male Novosađanke Galine. Takođe, ona često postavlja objave po humanitarnim Fejsbuk grupama, putem kojih odeća dođe do onih kojima je tog trenutka najpotrebnija.
Deca su izuzetno ponosna na svoju učiteljicu, kao i na sopstveni angažman u celoj priči.
– Super mi je što se baš naša učiteljica setila da to radimo, jer neka deca baš i nemaju puno. Ja sam svoje stvari koje sam prerastao poklonio, a nosili smo i brašno, jaja, šećer jednoj mami koja pravi razna jela baš za tu decu koja nemaju. Lepo se osećam kad pomažem, jer sama pomisao na to da neko nema šta da jede, a svi ponekad bacamo hranu, je malo tužno i zato je divno što postoji način na koji možemo da pomognemo – iskren je Kristijan, dok devojčica Anđela kaže da im je od početka bilo interesantno da učestvuju, a da je sada sve prešlo u mnogo veću akciju.
Učiteljica kaže da su roditelji divni i da podržavaju akciju svim srcem, pa tako njihova učionica liči na skladište.
Preko jedne njene koleginice, vest o akciji se proširila i na novosadske vrtiće, pa su se i tamo masovno aktivirali da učestvuju. Da je Tanja pokrenula pravu lavinu ljudskosti, dokazuje i ideja jedne curice iz prvog razreda koja je poželela da za bolesno dete naprave uličnu predstavu.
– Dete koje usmeravamo na ovaj način će danas napraviti priredbu, sutra će pomoći nekom na ulici, prekosutra će podeliti sa nekim svoju užinu i pružiti mu utehu. Verujem da o njima nikada neću čuti da nekome nisu pomogli. To je moj cilj – napominje ova posvećena prosvetna radnica.
Bravo za Tanju i njene đake.