Учитељица Ивана Бошњак Бошњак је још једном прикупила одличну збирку дечјих „бисера“. Преносимо их у целости.
„Учитељице, нас двојица смо лизнули шлаг са Вашег мафина у припремној просторији, диван је!“
Смешно ми, али озбиљно питам: „Како бисте се ви осећали кад бисте у посластичарници чули да је неко лизнуо колаче које сте ви поручили?“
Ф: „Ја бих појео, волим слаткише…“
М: „Па, ако је само један прст умочен као у Ваш мафин – појео бих! А можда бих појео и ако су умочена два прста..“
„Учитељице, како петао има толико девојака, а ја сваког дана направим фризуру, па немам ниједну?“
Друг му одговара: „Па, ни он нема девојке, има неке кокошке!“
„Учитељице, веома ми се допадају Ваше патике. Кад Вам буду мале, можете их дати мени“ (Она сад носи 33, а мисли да ће мени моје 37 бити мале некад…)
Након промоције флауте у учионици:
Л. „Било је дивно, остао сам без текста!“
Ф: „Ја сам имао текста, као и увек, само нисам желео да прекидам…“
·
„Милице, јесам ли ја рекла да у свесци одговорите на питања из Читанке?“ „Дааа…“ „Зашто онда ништа не пишеш?“ „Одговарам на питање: „Размисли о тексту!“ “ Спржила ме на брзака!
„Учитељице, јако сам Вас лепо нацртао, на мом цртежу изгледате млађе!“
„Учитељице, да ли сте Ви живели у пећини, кад су живели пећински људи?“
ЈА: “ Шта мислиш?“
ОН: „Мислим да јесте.“
Други ђак: „Ма, нијеее! Учитељица има 38 година, а пећински људи су живели пре 36 хиљада година! Две године је млађа од пећинских људи!“
„Учитељице, било је јако лепо на рођендану код другарице! Торта је била у облику школе, а слављеница је рекла да је учитељица скривена унутра… Јела сам и јела, али нисам нашла своју учитељицу у торти … „
„Их, па да је наша учитељица унутра, торта би морала да буде као зграда!“
„Учитељице, Аца није ту, па сам ја ја нацртао! Само, он лоше црта, па сам га нацртао ружније него себе.“
„Копнена превозна средства: камион, комби, Деда Мраз…“
Други ђак: „Није Деда Мраз копнени, Рудолф лети!“
Ја:„Кад си рођен?“ Ј: „Не сећам се, био сам беба…“
„Лавеж је кад на једном месту има пуно лавова.“
И „бисер“ који је мом брату, учитељу Зорану Бошњаку, рекао један ђак: „Свети Сава је отишао у Црну Гору и тамо се – закалемио!“
Ивана Бошњак Бошњак