Učiteljica Ivana Bošnjak Bošnjak je još jednom prikupila odličnu zbirku dečjih “bisera”. Prenosimo ih u celosti.
„Učiteljice, nas dvojica smo liznuli šlag sa Vašeg mafina u pripremnoj prostoriji, divan je!“
Smešno mi, ali ozbiljno pitam: „Kako biste se vi osećali kad biste u poslastičarnici čuli da je neko liznuo kolače koje ste vi poručili?“
F: „Ja bih pojeo, volim slatkiše…“
M: „Pa, ako je samo jedan prst umočen kao u Vaš mafin – pojeo bih! A možda bih pojeo i ako su umočena dva prsta..“
„Učiteljice, kako petao ima toliko devojaka, a ja svakog dana napravim frizuru, pa nemam nijednu?“
Drug mu odgovara: „Pa, ni on nema devojke, ima neke kokoške!“
„Učiteljice, veoma mi se dopadaju Vaše patike. Kad Vam budu male, možete ih dati meni“ (Ona sad nosi 33, a misli da će meni moje 37 biti male nekad…)
Nakon promocije flaute u učionici:
L. „Bilo je divno, ostao sam bez teksta!“
F: „Ja sam imao teksta, kao i uvek, samo nisam želeo da prekidam…“
·
„Milice, jesam li ja rekla da u svesci odgovorite na pitanja iz Čitanke?“ „Daaa…“ „Zašto onda ništa ne pišeš?“ „Odgovaram na pitanje: „Razmisli o tekstu!“ “ Spržila me na brzaka!
„Učiteljice, jako sam Vas lepo nacrtao, na mom crtežu izgledate mlađe!“
„Učiteljice, da li ste Vi živeli u pećini, kad su živeli pećinski ljudi?“
JA: “ Šta misliš?“
ON: „Mislim da jeste.“
Drugi đak: „Ma, nijeee! Učiteljica ima 38 godina, a pećinski ljudi su živeli pre 36 hiljada godina! Dve godine je mlađa od pećinskih ljudi!“
„Učiteljice, bilo je jako lepo na rođendanu kod drugarice! Torta je bila u obliku škole, a slavljenica je rekla da je učiteljica skrivena unutra… Jela sam i jela, ali nisam našla svoju učiteljicu u torti … „
„Ih, pa da je naša učiteljica unutra, torta bi morala da bude kao zgrada!“
„Učiteljice, Aca nije tu, pa sam ja ja nacrtao! Samo, on loše crta, pa sam ga nacrtao ružnije nego sebe.“
„Kopnena prevozna sredstva: kamion, kombi, Deda Mraz…“
Drugi đak: „Nije Deda Mraz kopneni, Rudolf leti!“
Ja:„Kad si rođen?“ J: „Ne sećam se, bio sam beba…“
„Lavež je kad na jednom mestu ima puno lavova.“
I „biser“ koji je mom bratu, učitelju Zoranu Bošnjaku, rekao jedan đak: „Sveti Sava je otišao u Crnu Goru i tamo se – zakalemio!“
Ivana Bošnjak Bošnjak