Ukidanje drugog jezika u školama bilo bi civilizacijsko nazadovanje

jun 10, 2016

Najopasnija je ideja da je engleski jedini jezik koji vredi učiti. Posebno velika zabluda jeste ideja da je učenje više od jednog stranog jezika mentalno opterećenje i da se u školi ne može naučiti jezik, kaže dr Ljiljana Đurić
Svaki model obrazovanja koji nameće samo jedan jezik kao jedini vredan učenja dovodi relativno malobrojne kulturne i jezičke zajednice u odnos izvesne intelektualne zavisnosti. Nemogućnost sagledavanja fenomena iz različitih uglova dovodi do gubljenja kritičkog duha. Posebno je važno i na kojim jezicima smo mi sposobni da kvalitetno predstavimo svoju kulturu i ne samo kulturu, kaže dr Ljiljana Đurić sa Katedre za romanistiku Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je nedavno na simpozijumu „Jezik u obrazovanju” u SANU govorila o stranim jezicima u jezičkoj obrazovnoj politici Srbije.
Naša sagovornica se zalaže za negovanje višejezičnosti u skladu sa koncepcijom Saveta Evrope, ali i ističe da kod nas postoji ogroman raskorak između deklarativnog i stvarnog stanja. Dok se propagira negovanje višejezičnosti, u stvarnosti imamo, na primer, nepotrebno nametanje hijerarhije jezika narušavanjem ravnoteže, u pogledu fonda časova, između prvog i drugog stranog jezika u osnovnoj školi.
– U evropskim zemljama koje smo proučavali, situacija je različita. U nekim zemljama, na primer u Italiji, prednost je data engleskom jeziku, ali obezbeđeno je i obavezno učenje drugog stranog jezika. U nekim drugim zemljama, na primer u Francuskoj, a slično je i u Rusiji, ne samo da se uče obavezno dva strana jezika, već učenici na velikoj maturi biraju strani jezik koji će polagati i polažu ga na nivou B2 (napredni nivo) – kaže Ljiljana Đurić.
Na skupu u SANU istakla je da je nametanje engleskog kao prvog stranog jezika u beogradskim gimnazijama, koje je počelo devedesetih, imalo za posledicu približavanje modelu „english only”. Koje su zamke ovakve politike stranih jezika u obrazovanju?
– Svakako je najopasnija ideja da je to jedini jezik koji vredi učiti, jedini na kojem se stvaraju naučna saznanja, kultura – kategorična je naša sagovornica. –Engleski je danas bez sumnje jezik koji svaki pojedinac treba da zna na određenom nivou. Učiti samo engleski, međutim, znači polako ali sigurno, ako ne gubljenje, a ono slabljenje, kontakata sa drugim govornim područjima. Tačno je da u današnje vreme svi uče engleski, ali ga većina nauči samo na nivou osnovne komunikacije, a tu su, i dalje veoma aktivne, generacije koje ga nisu ni učile. Za složenije kontakte potrebno je znati i druge jezike. To je i pitanje uvažavanja sagovornika. Zar i mi ne hvalimo one strance (diplomate, poslovne ljude) koji se potrude da nauče naš jezik? Zar nam nije draže da sarađujemo sa takvima?
Kad je reč o drugom stranom jeziku u osnovnoj školi, naša sagovornica ističe civilizacijsko nazadovanje ukoliko bi se ukinula njegova obaveznost (što je jedan od predloga). To bi značilo da se u vremenu kada se u Evropi podstiču mobilnost, razmene svih vrsta i zbog toga insistira na učenju barem dva jezika pored maternjeg, mi ukidamo nešto što smo već imali razrađeno u prošlosti i po čemu smo u to vreme bili uzorni, objašnjava ona i podseća da su se u našim gimnazijama, ako se izuzmu neki kraći periodi, uvek učila obavezno dva strana jezika, a u osnovnoj školi, tokom devedesetih godina 20. veka, sistem je predviđao jedan strani jezik kao obavezan nastavni predmet i drugi kao izborni.
Jezička obrazovna politika Srbije u oblasti stranih jezika danas je marginalizovana, neregulisana i u njoj se često odluke zasnivaju na (jezičkim) ideološkim zabludama, kaže Ljiljana Đurić. Osim zablude da je dovoljno znati engleski, postoje i negativne predstave o nekim drugim jezicima: za jedan se smatra da je težak, za drugi da je nepotreban, za treći da se uči samo zbog televizijskih serija…
– Neke jezike, čak, retko uzimamo u obzir, na primer regionalne, a za njihovo učenje postoji i potreba i mogućnost zahvaljujući našim sugrađanima pripadnicima nacionalnih manjina – dodaje. –Posebno velika zabluda jeste ideja da je učenje više od jednog stranog jezika mentalno opterećenje, a postoji i zabluda da se u školi ne može naučiti jezik. Posetite bilo koji fakultet na kojem se izučavaju strane filologije, pa ćete se uveriti u suprotno! Sa izuzetkom specijalizovanih škola, u preduniverzitetskom obrazovanju sa postojećim fondom časova ne može se dostići najviši nivo kompetencije (nivoi C1 i C2), ali se svakako može steći solidna osnova za dalje učenje. Kao profesor francuskog jezika, naglašavam da učenici škola koje su uključene u program Školski DELF (DELF-DALF je međunarodno priznat sistem sertifikacija iz francuskog jezika kao stranog) dostižu nivoe B1 (prag znanja), a neki i nivo B2 (napredni nivo).
Očuvanje jezičke raznolikosti doprinosi očuvanju raznolikosti kultura. U tom smislu, na planu naše jezičke obrazovne politike treba se zalagati na svim nivoima da se raznolikost vidi kao bogatstvo, a ne kao opterećenje, ističe naša sagovornica.
– Naša jezička obrazovna politika u svojoj realizaciji treba da sledi osnovna deklarativna načela i da bude deo šire jezičke politike, na primer, usklađena sa pravcima razvoja međunarodne politike, sa politikom u oblasti kulture, ekonomije. Trebalo bi da bude osetljiva na lokalne potrebe i da razvija mehanizme njihovog uvažavanja.– zaključuje Ljiljana Đurić.

Autor: Gordana Popović
 
Izvor: POLITIKA

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


8 komentara na "Ukidanje drugog jezika u školama bilo bi civilizacijsko nazadovanje

  1. Dupliranje kaže:

    Ne ulazim u to da li treba ukinuti drugi strani jezik ili ne samo konstatujem. U osnovnoj školi za sada imaju dva predmeta stranih jezika; dva predmeta likovnog (likovno plus crtanje, slikanje, vajanje), dva predmeta muzičkog (muzičko plus hor i orkestar), dva predmeta biologije (biologija plus čuvari prirode), dva predmeta fizičkog (fizičko plus izborni sport). Nije šija nego vrat. Neki predmeti jesu izborni ali ko ga izabere sluša dva ista predmeta. 70-ih, 80-ih godina bio je npr. jedan strani jezik u osnovnoj, jedan u srednjoj školi, jedan na fakultetu. Šta fali ljudima koji su tada završavali škole i otišli u inostranstvo. Jel se to nisu dobro snašli?

    1. Tina kaže:

      Loše upoređivanje.Engleski i drugi strani jezik su dva jezika i predmeta.Sadržaji tj.planovi navedenih predmeta se ne poklapaju,fizičko vaspitanje i izabrani sport su različite stvari.Predložila sam jednom nek dođu samo svečano da im se uruče svedočanstva,ne mora da potpišu,e-služba imaće evidencije.

    2. Informatičarka kaže:

      “Šta fali ljudima koji su tada završavali škole i otišli u inostranstvo. Jel se to nisu dobro snašli?”
      TIM LJUDIMA ne fali ništa. Ali SADAŠNJA DECA neće živeti u tom svetu (u 20. veku) nego u 21 (da ne nabrajam šta se sve u tehnologiji, ekonomijii… promenilo)

      1. teodora kaže:

        vrlo je korisno znati više jezika : npr. kada jedan dipl. ecc. počne da radi u Yuri na pletenju kablova za automobile veoma bi mu koristilo da je kao drugi strani jezik imao Koreanski

  2. Tea kaže:

    Ja zaista ne razumem zbog čega oni u osnovnoj školi uopšte uče strane jezike kada skoro svaki drugi roditelj plaća privatne časove dopune istih jer deca u školi ne nauče bukvalno ništa (što zbog nezainteresovanosti nastavnika, što zbog nezrelosti same dece) a insistira se na poznavanju. Jedan strani jezik im je sasvim dovoljan i to Engleski a ostale će savladati i sami kada budu dovoljno zreli i ozbiljniji i kada se ukaže potreba za određenim stranim jezikom. Ovako, a govoreći iz iskustva roditelja, izlaze iz škole sa potpuno površnim znanjem i predznanjem, u koliko nisu bili na privatnim časovima uporedo sa školskim. I kad se osvrnem – mnogo sam novca potrošila ulažući u njihove privatne časove i često se za pojedine predmete pitala zašto uopšte idu u školu?. Strašno i prestrašno ali istinito. Ukinuti drugi strani jezik u osnovnim školama i bar malo olakšati deci! Domaćinstvo, praktična nastava, likovno i to po dva časa do osmog razreda…Opremiti kabinete do maksimuma – tehničko, biologija, hemija, likovno, sekcije…Tu se deca pronađu i shvate čime u životu žele da se bave. A ne na stranim jezicima. Ova država i ovo ministarstvo sve rade naopako!

    1. Tina kaže:

      Tea,puno je reformista,neko je to dozvolio jer ne obavlja svoj posao ili je nestručan ili nezainteresovan.Zakon i tačka.Svi se pitaju.Da li predlažeš kod lekara da ti napiše lek sa ukusom jagoda,određuješ li cenu za registraciju auta,pita li vas neko za cenu udžbenika.Daj izbacite sve ,nek im neko čita ne mora ni slova da uče.Privatne škole su uglavnom bez inspekcija,planova,predavača na “crno”…..mama engleski i ti,grad Niš!

    2. Svitac kaže:

      Taj drugi strani jezik bi mogao biti fakultativni predmet. Ima dece kojima to ne bi bilo opterećenje. A druga deca bi se rasteretila.

  3. JK kaže:

    Nemam ništa protiv ovih stranih jezika,Ko voli,ko može ,ko ima novac,okej.Ali šta je sa srpskim;maternjim? Da se ne istopi i izgubi u ovoj modi?Ko o tome misli?Da li roditelji ,čim rode dete planiraju da im ode u svet?Pa treba neko i ovde da ostane.Zato bar neka nam čuvaju srpski ,oni kojima baš i ne idu ovi strani jezici,a svedok sam “petica” koje padaju na crtanje.papagajsko ponavljanje,”jes i nou”,Tako učenici više “navodno uče strani,a srpski postaje manje važan”,Nešto tu nije u redu.

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama