Umirem, dragi čitaoci, da saznam kako će ministar da zavede red u šminkanje i oblačenje u školama

januar 15, 2017

Taman malo dođosmo sebi od izjave ministra prosvete Mladena Šarčevića da se “srednjoškolke šminkaju kao rakuni”, kad – evo njega opet. Najavio je da će se u školama sankcionisati neprimereno odevanje učenika i učenica, kao i nastavnika i nastavnica.

Sankcionisaće se ono što treba, škola mora da bude dosledna”, rekao je Šarčević za RTS odgovarajući na pitanje o tome kako će biti rešen problem neprimerenog odevanja u školama.

Prvo, hoću da verujem kako je novinarsko pitanje o neprimerenom odevanju zapravo “navlakuša” kako bi ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja opet ispao budala. Drugo, mora biti da mi je promakao trenutak kada smo nesumnjivo ustanovili da je odevanje u školama neprimereno. Treće, nikad nisam baš nabolje razumela pojam “neprimereno”, naročito kad se odnosi na odevanje, pa još tuđe.

Uzeću kao apsolutno izvesnu činjenicu to da su sve čitateljke i čitaoci ovog teksta završili srednju školu. Znamo kako s tim periodom života stvari idu, nekome ostane u lepoj uspomeni, neko se u tinejdžerske dane ne bi vratio ni za živu glavu. Međutim, setite se, dragi moji: kada ste nosili čiroki frizure, farbali kosu u zeleno, eksperimentisali sa šminkom i odećom? Pa sigurno ne onda kad ste otišli na prvi razgovor ili stekli uslov za penziju, nego baš u tinejdžerskim danima. Iskreno, nema ništa normalnije od toga: sa 15-16 godina, ceo svet je tvoj, sve mogućnosti koje život može da ti ponudi su otvorene, pa naravno da ćeš da probaš sve što ti se nudi. Kako drugačije otkriti ko si i koja je, od bezbrojnih šolja čaja koje su ti na stolu, baš ona tvoja? Današnji tinejdžeri su, u velikom broju, unuci bivših hipika ili deca bivših pankera, metalaca, grandžera, itd. ‘Ajde sad mi njima da objasnimo kako je deda mogao da nosi kosu do dupeta, ćale alku u nosu, a ti, dete, ima da se obučeš u braon ili sivo, očešljaš na razdeljak i da se zaputiš u školu kao mali Severnokoreanac.

Zašto? Pa rek’o ministar da tako treba.

Umirem, dragi čitaoci, da saznam kako će ministar Šarčević da zavede red u šminkanje i oblačenje u školama. Da li će školski policajci od sada biti naoružani “Božen” rukavicama, e ne bi li istrljali lice svakoj tinejdžerki koja se u školu zaputi našminkanog lica? Ili će tetkice, uz krpe i deterdžente, da trebuju vatu i losion za skidanje šminke? Kako će Šarčević da odredi šta je primereno? Da li će školama biti dostavljen spisak dozvoljenih kozmetičkih sredstava i nijansi istih? Npr. puder može, ajlajner jok? Ili, dozvoljene nijanse ruževa za usne su: “natural pink”, “invisibl rouz” i “nud kis”, dočim su strogo zabranjeni “pešn flejm”, “dark angel” i “parti krajmson”. Naravno, izmislila sam sve ove nazive, možda neki stvarno i postoje, ali natrućkala sam ih u istom stilu u kom kozmetičke kuće daju nazive različitim nijansama karmina.

Poenta ove sprdnje je da pokaže sav besmisao Šarčevićevog obrušavanja na šminkanje i odevanje kako školske dece, tako i zaposlenih u prosveti. Cela je stvar, zapravo, populistička. Nisu izjave ministra prosvete, zapravo, nimalo glupe. One su očigledan slučaj jeftinog podilaženja malograđanskom coktanju i zgražavanju nad time “na šta devojke danas liče”. I nemojmo se zavaravati da se ove izjave jednako odnose na muškarce i žene. Može Šarčević do večnosti da ponavlja kako će uvesti mere koje se odnose na učenice i učenike, nastavnice i nastavnike, ali svi smo čuli prvobitnu izjavu prema kojoj se srednjoškolke šminkaju “kao rakuni”, a profesorke nose helanke i kratke suknje. Nemam snage da po hiljaditi put ponavljam zašto su žene laka meta, ali kad se neko obruši na žene u tinejdžerskom uzrastu, to je, u najmanju ruku, degutantno. Uz sav napor da ostanem pristojna, zaista mi pada na pamet da poručim ministru kako nije primereno da čovek njegovih godina bulji u tinejdžerke.

No, da ne podležem dalje svojim niskim porivima, evo predloga za ministra Šarčevića, kad se već dohvatio šminke i kozmetike. Reč “kozmetika” vodi poreklo od starogrčkog izraza “cosmos“. Jeste, ta reč znači svet, ali znači i red. Ne kažemo slučajno za ženu koja se našminkala i lepo obukla da se sredila, uredila. Žene su se vazda sređivale i sređivaće se i dalje. Ali obrazovni sistem Srbije, ostaće nesređen sve dok Šarčević i njemu slični misle da će bilo šta postići površnim, kozmetičkim (!) potezima poput ovog o šminkanju i oblačenju.

Autor: Jovana Gligorijević

Izvor: Vreme

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


6 komentara na "Umirem, dragi čitaoci, da saznam kako će ministar da zavede red u šminkanje i oblačenje u školama

  1. Profesor kaže:

    Jovans,sve dok ima takvih kao sto si ti,mi necemo mrdnuti nigde.

  2. Milena kaže:

    Nas su vraćali kući uz neporavdane izostanke ukoliko bi došle sa golim stomakom i tonom šminke a imam 30 godina znači nije bilo pre pola veka. Problem je što je profesorima uskraćen autoritet

    1. Ja kaže:

      1. Svaka skola ima ili bi bar trebalo da ima pravilnik o ponasanju ucenika i zaposlenih u ustanovi kojim je jasno predvidjeno i oblacenje i prihvatljiv izgled. I ukoliko ima volje za sprovodjenjem istog, ne vidim u cemu je problem, dakle goli stomaci, ledja, sorcevi, papuce za plazu – ne i isto tako moze sminka, ali ne previse napadno.
      2. Ne mislim da ministar ima nameru da targetira zene, vec zeli da provuce u svim mogucim kontekstima tu svoju pricu o uniformama, ciji cilj naravno nije jednakost (sto je takodje glupo jer je to odavno prevazidjena komunisticka ideja),vec je jedini cilj zarada. Pretpostavljam da nije tesko zamisliti otvaranje firme za prodaju uniformi i ko ce od toga da zgrne pare.

  3. Profesorka kaže:

    U tinejdzerskim godinama se traga za različitim identitetima pa i vizuelnim, ali jedno je tragati, a drugo biti nepristojan, a ovde je reč upravo o izgledu u skoli. Po definiciji škola je vaspitno-obrazovna institucija ili da plastično pojasnim ” dok te obrazujem pričajući o Andrićevim pripovetkama vaspitavam te ili reagujem na nevaspitanost sto sedis u “havajkama” sa rasirenim nogama i majici “siledzijki” sa sve ocrtanim bicepsima i tricepsima. Za mene je to nepristojno, nekulturno i nevaspitano i tako obucenom uceniku nije mesto u školi već u teretani, kaficu, plazi. Dalje “nasminkana kao rakun” ne znači da neko ima nešto protiv blage šminke ( pudera, labela i sl) već da ne možeš doći u 8 h na prvi čas sa ferari crvenim karminom, ajlajnerom od 1 cm, ljubicasto-zelenom senkom i ostalo. I nemojte se praviti da ne znate razliku pristojnog i nepristojnog u svemu pa i u sminkanju. Dakle, ne može sorc na pola zadnjice, i ne mogu bele pantalone ispod kojih viri traka od crnog vesa(crnog valjda zbog efekta) i ne moze go stomak. Mislim da ne može ni u sudu, opštini, sup-u, da ne može ni u jednoj normalnoj školi u bilo kojoj normalnoj zemlji. Da li tako obucen bilo ko ide na posao u bolnicu, trgovinu, kancelariju, redakciju na kraju krajeva ( sem “zna se ko i na koji posao”)Inače “žena u tinejdzerskom periodu” je tinejdžerka i učenica. I ucenica je dok god pohadja nastavu i ide u skolu, a da li ima 13 ili 19 godina, ne menja suštinu. Da li ce sama odlučiti ili ce joj roditelji dozvoliti da mimo škole i učionice nosi i rogove na glavi takodje je stvar neke druge teme. A o ovome “degutantno je da čovek njegovih godina gleda devojcice” zaista najbolje da ne napišem ništa. Zdrav razum mi ne da da odgovorim nekome ko ovo napiše. I iskreno zanima me da li bi bilo sporno da vam predavaci predaju u pizamama jer im je tako udobno, u majici na bretelice jer je vrucina ili recimo dodje prof. filozofije u teksas sorcu i papucama za plazu ” jer to mu je deo izgradjenog identiteta i stila”.Milion stvari u prosveti nedostaje, ne stima i fali i oblačenje sigurno nije krucijalna, ali je jako važna tema jer to je zaista stvar pristojnosti, vaspitanja i lepog ponašanja (pre no što počnemo da na svim poljima u 21. veku funkcionišemo prema pravilima plemenske zajednice bantu crnaca) !

  4. IQ kaže:

    Zivimo u vremenu koje su okupirale tehnologije i preduzetnicki duh. Gde je savremenom coveku neophodan citav niz gadzeta da bi funkcionisao iole normalno, a drustveni imperativ predstavlja to za koliko para mozes da se prodas. Kako je poznato da atraktivno pakovanje prodaje robu koju uopste ne mora da prati nikakav kvalitet, dobili smo rakune i rakunice u decjoj populaciji. I odrasle rakune koji se odrzavaju uz pomoc botoksa i skalpela. Tako funkcionisu i ustanove koje su trzisno orjentisane- spolja gladac, a iznutra dalo bi se diskutovati. I sta sada ministar misli, da moze da pokrene istorijske poluge i vrati cestitost i skromnost kao vrline koje se cene. Ali ne, preduzetnistvo danas gotovo da i ne prepoznaje te dve kategorije. A o znanju i marljivosti vise niko ni ne govori. Sta se hoce?

  5. Gricko kaže:

    Da ima “malo više mozga” o ovome se ne bi ni polemisalo – o nećemu tako jednostavnom i jasnom, kao što je granica ukusa/odabira i šta je nosivo za posao/školu a šta je za izlazak i sobodno privatno vreme. A oko dece ne moramo mnogo da se trudimo i “pametujemo”….. dovoljan je samo lični primer kodeksa i to je to!

Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama