Униформе не чине ђаке

новембар 7, 2016

Министарство просвете Србије најавило је да ће школске управе родитељима школараца проследити упитник у коме ће се тражити одговор на питање да ли ђаци треба од наредне школске године да носе школске униформе или не.
Актуелни министар просвете, Младен Шарчевић, иначе оснивач приватне основне школе „Руђер Бошковић“, најавио је ову акцију одмах по именовању на нову функцију, наглашавајући да је то његова лична иницијатива, али да је подржавају и у Националном просветном савету, а са њом су сагласни и бројни директори школа, као и наставници и психолози.
Није лоше нагласити да ђаци у министровој приватној школи већ носе униформе.
nifor
САМА ИДЕЈА НИЈЕ НОВА
Идеја се примењује у бројним школама у свету. Примењивала се и на овим просторима и у 19. веку, и у време СФР Југославије, када су син рудара и син директора формално били исти и када су декларативно имали иста права. Можда је то тако могло у систему који је био мешавина социјализма и комунизма, али та прича никако не пије воду у ери либералног капитализма, када је све подређено његовом величанству долару. Пардон, евру.
Имају школске униформе и својих предности, није да немају. Одећа се чува од прљања, омогућавају лакше уочавање оних који се мувају по школским двориштима и ходницима а да им ту није место, и са те стране би било разумно подржати увођење униформе.
Постоји, међутим, сијасет важнијих проблема којима се неопходно позабавити пре него што на ред дође униформисање ђака.
За почетак би требало радити на едукацији родитеља, који морају да схвате да им је дужност да усађују детету од најранијег детињства радне навике и да их припремају за период у коме ће стицати образовање. Данас је постало потпуно уобичајено да се деци омогућава што је могуће већи комфор, да се инсистира само на правима деце, док се обавезе у потпуности занемарују. То малишане чини лошим ђацима у старту.
 
НЕОПХОДНА ЈЕ И ПОТПУНА РЕФОРМА ШКОЛСКОГ СИСТЕМА
Наш образовни програм више је него накарадан, и мења се из године у годину, а све зарад штампања нових уџбеника и остваривања огромних зарада. Не може се у просвети променити ништа док се на њено чело не доведе цео тим људи, који ће реформисати програм и који ће се одговорно поставити према образовању деце. Све док је образовни програм подређен дневним политичким интересима владајуће олигархије, ма која да је од опција на власти, дотле децу учимо погрешним стварима, и на погрешан начин. Све док директори школа и наставници и професори морају да воде рачуна о политици, и све док премијери и министри свечано отварају школске wц-е, помака напред нема.
Школска дворишта постала су регуларна продајна места лаких, а све чешће и оних „тежих“, опојних средства. Дрога се дилује или у самом дворишту или у непосредној близини школе, и један школски полицајац просто нема физичких могућности да то промени. Баснословно плаћени видео надзори, које су постављале неке буразерске компаније и за то узеле велике новце, често не раде, па су се дилери дроге – знајући то – одомаћили по српским школама. И баш ништа се не чини да се то промени.
Девојчице у школе долазе обучене као старлете, са пирсинзима у носу, уху, пупку, и ко зна где све, долазе разголићене, напућених усана, са вештачким ноктима, нашминкане, са најновијим моделом мобилног телефона. Дечаци се понашају као да су макрои, узори су им разни академски грађани попут Кристијана Голубовића, а они који изврше насиље над вршњацима или наставницима моментално постају хероји. Систем вредности је, захваљујући медијима – посебно телевизијама са националном фреквенцијом – у потпуности изокренут, и деци су наметнути погрешни параметри.
 
ПРЕВАРЕ, ПРОСТИТУЦИЈА И ПОРНОГРАФИЈА
Није реткост да родитељи, користећи предности модерне технологије, пишу контролне и писмене задатке уместо својих чеда, па им то шаљу на Вибер, ФБ мессенгер или е-маил, правећи тако од своје деце необразоване дудуке, неспремне на суочавање са животом. Подједнако честа појава је да родитељи долазе у школу да прете наставницима и професорима, не желећи да прихвате чињеницу да им је дете проблематично, или да не учи и да бежи са часова.
(..) Не могу се избројати случајеви када је аматерски порно снимак начињен у школи, за време наставе, постао врућа тема на друштвеним мрежама. Само приватни гинеколози знају колики је пораст прекида трудноће код девојчица у школском узрасту, званична статистика се тим подацима не бави.
У најкраћем, понашање данашњих ђака је најблаже речено скарадно и непримерено, а све полази из куће и последица је изостанка правилног приступа васпитању деце. Када се на то дода недовољна заинтересованост просветних радника, који су дестимулисани малим примањима и лошим односом друштва према њима, лако се може закључити да нам је образовни систем пред колапсом. Пуно је ствари потребно променити да бисмо дошли до фазе када ће нам естетски моменат бити једини проблем у школству. Оставимо увођење школске униформе за то време, и надајмо се да ће оно доћи. Што пре дође, пре ћемо од деце стварати квалитетне људе, уместо што од њих правимо будуће проблематичне момке и девојке.
ПИШЕ: Пеђа Б. Ђуровић
 
Извор: Колумниста

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


Један коментар на "Униформе не чине ђаке"

  1. Gricko каже:

    Odličan tekst u kojem je pogotovu sve rečeno u poslednjem pasusu (Prevare….. i td.). To je zaista PRAVA SLIKA današnjeg školstva.
    Puno je sličnih tekstova o kojima se piše u poslednje vreme i slažem se kazanjima mnogih ali prosto mi je neverovatno da ni u jednom od navedenih tekstova nisam pročitala da se govori o pojedinačnim slučajevima ili grupama dece ili roditelja o kojima se piše. Uvek se globalizuje, “današnja deca, današnji roditelji” i sl.
    E pa nisu SVA deca i SVI roditelji takvi o kakvima se piše i govori. UVREDLJIVO je pisati i govoriti na taj način i svaki put me pogodi kada pročitam ili čujem “današnja deca, današnji roditelji…..” iz kože bih iskočila.
    Ne kažem da sam idealan roditelj niti smatram da su moja deca idealna (ne postoji idealno) ali mislim da sam uspela do sada i prilično sam zadovoljna. Nikada nisam niti ću biti roditelj koji “visi” u školi iz bilo kog razloga već samo koliko je potrebno za pristojnu komunikaciju sa školom. Kada postoji problem treba da se izoluje i reši ponaosob jer je ipak manje problematičnih u odnosu na ostalu decu kao i roditelje. “Naopako” bi bilo da su sva deca i svi roditelji takvi kakvim se predstavljaju u medijima. Nije isto reći određeni ili neki su problem….. a ne – deca ili roditelji su problemi. I na kraju se pitam, zbog čega ne pričamo ili ne pišemo javno o izolovanom/izolovanim problemu/problemima ?
    P.S. I da… unioforma je za đaka ali i za nastavnika jer očigledno da je teško poštovati kodekse oblačenja

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама