Ако га не чувамо и не негујемо, српски језик би због све раширенијих грешака ускоро могао да доживи – инфракт. Не инфаркт, како се правилно каже, јер они који праве свакодневне грешке у говору и писању и не знају како се правилно каже срчани удар. Наш први текст о језичким грешкама инспирисао је многе читаоце, па су нам послали своје примере грешака које их највише нервирају.
Читатељка Перса послала нам је примере из свог родног краја: полуклиника, парабаба, инфракт, дрктим од зиме, хемиска оловка, авијон, ево сам у канцеларију, факултативно образован, дошо, дорњи…
Нацу највише нервирају оргинални, мајца/маица, ликверц, лерна, плахоњера, плахон, гарнишла, оди тамо, толет папир, сланна, октомбар, Пчеларево (Челарево), варлес интернет, нанџарасто, грејфурт, летровизор…
Неке примере смо мало детаљније анализирали.
==================================
Извинуо се, много се извинуо
Понекад је прави изазов одгонетнути етимологију језичких грешака, а на примеру „извинуо“ то би могло овако да изгледа: Када се неко толико пута вине у висине да му то на крају и досади, може се рећи „извинуо се“.
Са друге стране, ако желимо да кажемо да је неко признао своју кривицу и да му је жао, онда је правилно рећи „извинио се“.
Дакле: Глагол извинити (се) значи замолити за опроштење и мења се: извиним (се), извиниш (се), извини (се), извинимо (се), извините (се), извине (се), извинио сам (се), извинила сам (се). Извинио се. Извини.
Глагол извинути значи ишчашити, уганути и мења се: извинем, извинеш, извине, извинемо, извинете, извину.
Прекључе
Ономе ко је први пут употребио реч прекључе је очигледно два дана раније нешто прокључало. За све остале, тај дан је остао прекјуче.
Где си? Ево, кући сам
Једна од најчешћих говорних грешака, која толико боде уши да је људима који је употребљавају боље да остану код куће.
Поређења ради, казати „кући сам“ било би исто као кад би се рекло „Милану сам“, а не „код Милана сам“. Кад се ради о глаголима мировања (овде глагол јесам/бити), онда се користи конструкција код + генитив.
„Свашта нешто“
Није сасвим јасно како је дошло до ове накарадне конструкције, али ми претпостављамо да се некоме свидело како се ове неспојиве речи римују па је настао израз који има смисла подједнако као и „свако нико“.
С обзиром на то да је „свашта“ општа заменица, а „нешто“ неодређена заменица, тј. „свашта“ представља мноштво, а „нешто“ је једно, ова конструкција је једно велико ништа.
Инфракт ћу добијем због грешки!
Познатији као „неписмени удар“, „инфракт“ погађа срце, односно душе људи којима је стало до правописа, док је инфаркт знатно озбиљнији проблем.
Чак „штавише“ Норис
Мање познати надимак Чака Нориса је Штавише, а њега користи када у слободно време нервира љубитеље српског језика.
Реч „чак“ и реч „штавише“ су синоними и имају исто или слично значење – поред свега. Тако да ће правилно бити рећи или чак или штавише, а никако обе речи истовремено.
М.Игњатовић
Извор: Блиц
Mоже и јача доза или како би апотекари рекли ретард (са продуженим дејством), не шкоди, не боли, без нус појава (нежељених појава) употреба неограничена до појаве позитивних ефеката (позитивног учинка). Вероватно смо сами криви због грешака у говору и писању. Неки не знају колико лупетају, а вређају се када их исправљаш, а има и мноштва које са задовољством прихвата исправке. Вероватно и ово мало текста што сам написала носи неке грешке које ја не уочавам због степена образовања и средине у којој живим. Поздрављам досетку групе и желим јој сву упорност овог света, то нам треба, да нам језик којим говоримо заблиста у пуној изражајној моћи и вредности. Мислим да нам туђице прете, па их треба избећи колико год је то могуће. Питање је шта са речима где то није могуће? Да ли их прихватити или измишљати нове као Хрвати?