Дан када је у Србији умрла просвета

22 априла, 2015

 
22.04.2015.
Упамтићемо овај датум. А ако за коју деценију и овде дођу нека нормална времена и неки нормални људи, можда ће неки нови просветни радници овај датум обележавати као један од празника, а деца у клупама учити да је баш тог дана умрла просвета у Србији. Вероватно ће им говорити и да је годинама, ма деценијама пре тога била на апаратима, да је више пута реанимирана, вештачки враћана у живот иако су сви знали да то не може да потраје. Знали су, али су се потајно надали. Мислили су, ако смо читавих 5 месеци издржали у коми, то сигурно нешто значи! Издржаћемо колико год треба, али нећемо дати да нас згазе!
F00B362B-7B4B-4D7B-BB3F133348747762До 22.04.2015. Тог дана одлучили су да нисмо битни, да без потребе заузимамо место које је неком другом потребно и да је боље да искључе апарате. Иза затворених врата су се договорили. Ставили нас пред свршен чин и искључили апарате.
Оно што ће сутра осванути у српским школама није просвета, то сви знамо. То су њени остаци, некако састављени да изгледају као целина, да макар издалека личе на оно што бисмо ми желели да буде. Сутра би требало да сваки просветни радник на своје радно место дође обучен у црно, из поштовања према својој професији, оној коју су убили. Из поштовања према деци која их чекају у клупама, а којој немају шта да обећају. Пред њима ћемо сутра сагињати главе и стидети се што смо допустили да будемо преварени, убијени.
Ми нисмо само предавачи, ми смо и педагози, њихови узори. Они који би требало да их уче о животу, моралу и етици, о борби за своја и туђа права. Хоћемо ли то моћи сутра? Понижени и згажени. Скрајнути. Хоћемо ли моћи да сачувамо њихово поштовање? Хоћемо ли умети да (п)останемо ауторитет у њиховим очима? Хоћемо ли моћи да их учимо да се боре за себе и своја права?
Кривили су нас и да не мислимо на децу, говорили да нам је битан само новац, да нећемо да погледамо стварности у очи, да ником није лако. Неки од нас су доказали да није тако. Неки од нас су, и када им је јасно речено да ће им и то мало што имају бити још мање, ако буду штрајковали, одлучили да им је достојанство професије и лично достојанство испред свега. Да није на продају.
Нисмо се изборили. Победили су нас. Лошији од нас су победили.
22.04.2015. Дан када је умрла просвета у Србији
Вечна јој слава и хвала. Мислим, не хвала од нас, просветних радника, ми и немам много тога на чему бисмо јој захвалили. Осим на понеком чиру, новим борама и седим власима. Хвала од свих оних који су се у Србији школовали па умели да то добијено знање и добро искористе. Вероватно негде ван граница. Овде, тешко. Ето, ми се у њихово име захваљујемо јер, они, верујемо, немају ни жеље ни времена да гледају и прате шта се овде ради.
Желим да верујем да није касно. Да се сутра, или већ за који дан може родити нова просвета. Јача, боља, снажнија, ЈЕДИНСТВЕНА. Да ћемо се за такву просвету изборити. Да ћемо такву створити и оставити новим просветним радницима да је гаје, чувају, да уче на нашим грешкама. Да никада не дозволе да буду понижени од оних који су лошији од њих.
А.Ц.
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


22 коментара на "Дан када је у Србији умрла просвета

  1. Mary каже:

    Biće još dana za megdana.Nije prosveta umrla,samo je teško ranjena.Izvidaće prosveta svoje rane i uzletece opet u visine.A ovi koji su je ranili brzo će otići u zaborav.Samo jedna stvar nam je potrebna i da smo je u ovom štraku imali ne bi nam mogli ništa.Ta stvar je SLOGA.E,to nemamo.Dozvolili smo da nas,intelektualce,pobede kursisti i Megatrend doktori.Ali,kao sto reče Laza Lazarević,SVE ĆE TO NAROD POZLATITI.ŽIVELI.

    1. Анонимни каже:

      Tako je..bravo!!!

      1. Mitrovcanka каже:

        Mi strajkujemo da kraja. Po tome kolko nas je ostalo u strajku moze se zakljuciti da nista bolje nismo ni zasluzili. Ako se nas 250 skola odreklo velikog dela plate , a ostali ili nisu ni pokusali da se izbore za bolje sutra ili su odavno odustali od te borbe, zaista nismo nista bolje ni zasluzili. Najlakse je pustiti druge da strajkuju za vas. Tako rade sitne duse , a njih niko ne postuje. I onda ispastamo svi.

  2. branka каже:

    Mary, ako se tešite neslogom sindikata za neuspešan štrajk, verovatno niste ni jednog trenutka imali dilemu da li su zahtevi sindikata bili ne(realni), i šta su ustvari želeli sindikati koji su toliko dugo štrajkovali. Sloge među sindikatima nije bilo od samog početka štrajka. Svi su čekali nekoga da odustane, pa da se pokupi članstvo iz “izdajničkih” sindikata. Ko to nije video na vreme,sad se mnogo razočarao i oseća se prevarenim. Ima jedna dobra krilatica i za to,
    Ako me neko prevari jednom, on je kriv, ali, ako me neko prevari drugi , ili svaki naredni put, sam sam kriv.

  3. raka каже:

    Polako,niste jedini koji trpe zbog boljeg sutra.Jel premijer lepo rekao neko vreme ce biti kriza pa opet bolje,ja mu verujem.Znaci samo verovati u bolje sutra!

    1. Odgovor raki каже:

      Izvinjavam se što Vam kvarim raspoloženje, ali prestara sam da verujem u bajke. A i Vaše ime dosta govori. Raka = grobna jama.
      Verujem u bolje sutra, ali ne premijeru, ministru i političarčićima koji prodaju veru za neveru nego ako sopstvenu volju, veru i snagu.
      O političarima SVE NAJGORE!
      Neka nam je Bog u pomoći!

    2. tomy каже:

      Lako je tebi Raka kad si dobio sendvic i dnevnicu da branis onog lazova a sta ce posteni prosvetari

  4. Zox каже:

    Samo bih promenio naslov u Dan kada su ubili prosvetu … Bravo Mary za koment … Politicari dodju i nadam se idu uskoro … ali mi ostajemo. Jos cemo se mi smejati njma !!! strpljenje Drage kolege !!!

  5. Анонимни каже:

    Najpametnije što prosvetari mogu da urade je da se kolektivno iščlane iz sindikata.

    1. Kakvu poruku smo poslali каже:

      I šta kada se isčlanimo. Ovaj štrajk je propao pre svega zbog prosvetara koji se boje, a potom direktora koji nisu obezbedili tridesetominutni rad i prijavili da im škola štrajkuje (iako je većina zaposlenih bila za štrajk), ministra i političara koje prosveta nije interesovala dok nisu bili na vlasti, pa ih ne interesuje ni sad a tek potom zbog par sindikalnih vođa. Najlakše je smeniti predsednika sindikata ako ima volje među članstvom.
      Najgore je što je ovim štrajkom oslabljena vera u bolje sutra potlačenoj radničkoj klasi, onima koji rade u privatnim preduzećima bez osiguranja i za još mizerniju platu od prosvetarske. Nije ovo bila borba samo za prosvetu već za dostojanstvo svakog čoveka koji će se osmeliti da se bori za sebe.
      Na zapadu ništa novo, na istoku stare priče.

    2. Anđa каже:

      Najpametnije je da se prosvetari UJEDINE, što je kriv sindikat kad ljudi nesvesni svoga položaja odustaju. Koliko li je buna ugušeno u istoriji, e mi smo još jedni: umorni i tako UGUŠENI.
      Setite se one narodne “Dva loša ubiše Miloša”

  6. mima каже:

    u ovoj zemlji jedine zrtve su deca……preko cijih neduznih ledja sve puca….

    1. Anđa каже:

      Država je našoj deci poslala poruku: nemoj te se školovati, vidite kako žive i kako se odnosimo prema najobrazovanijima. A deca će to tek osetiti ali i vi njihovi roditelji.

  7. Jasmina каже:

    Uvek je posle smrti bilo i vaskrsnuca.Uvek je na kraju i novi pocetak.E, da li je prosveta umrla ili je na samrtnoj postelji PITANJE JE SAD?Uvek je bilo nesloge,Uvek je neko drugi kriv,Uvek je bilo pobednika i pobedjenih.Uvek je bilo…………. I BICE. Zato je nastala ‘mudra”izreka i jedino vazeca u jednom ljudskom zivotu:KO U VLADU TI S NJIM U PARADU”.Problem ne postoji ,samo vreme kada ,ko,i kako ovo razume.Ko gubi,ima pravo da se ljuti.Neka svako izabere ZA SEBE NAJBOLJE.

  8. Mila Mutavdzic каже:

    Да. Потпуно смо понижени. Само ме занима да ли се ово унаштавање просвете врши намерно, са планом, или је ово нечија грешка. Ако је грешка, може се исправити, ако не…

  9. Slađana каже:

    I ovaj i svi prethodni štrajkovi su naš neuspeh. Da smo bili jedinstveni, da smo nakon prve izjave da nema para za prosvetu SVI obustavili nastavu, itekako bi nas čuli i sve bi bilo vrlo brzo završeno. Ovako… Nije ni moglo drugačije. Zato, preispitajmo drage kolege sami sebe da li želimo da nam bude bolje i ne očekujmo da će se tamo neko izboriti za to. To mora da bude naša borba, borba svih nas, a ne nekog Pavlovića ili Matijevića ili…

    1. Анонимни каже:

      Прави коментар!

  10. Мирко каже:

    Драге колеге, на делу је колективна промена свести.Пошто су то урадили политичарима са да то хоће и народу преко понижених просветних радника. једно незадовољство рађа друго, потом апатију и одсуство жеље за борбом. Смернице за неки даљи рад и борбу би биле следеће. Направити једна јак синдикат и остале укинути.
    Да би се то урадило треба:
    -ангажовати пензионисане припаднике службе и војске да воде причу и селектирају вође.
    – Потом преиспитати све реформе ослањајући се на мишљење колега и
    – преко јаке правне службе тужити све државне органе и тражити новац који ће се расподелити просветним радницима
    – Преиспитати начин запошљавања људи у просвети
    – увести редовне струковне инспекције на одређен број година.Оне ће процењивати рад колега и давати препоруке за повећање плата
    Оно што је предуслов за све ово је да не паднете у апатију јер нисмо ми изгубили зато што смо лошији већ зато што су они безобразни и користе сва средства!
    – оформити струковна друштва која не постоје и жестоко проветрити она која постоје

  11. Mirela Komnenovic каже:

    U mojoj skoli, moji drugari, koje divne kolege, moji junaci, kojima greskom proslog meseca nisu skinuli sa plate, prijavili su mi se ( jer sam predsednik sindikata), da im nije oduzeto od plate,i trazili su da se to uradi svakako. Kada sam im rekla da cemo jos strajkovati, i da ce im sledeceg meseca odbiti, oni su odgovorili: ,,NE, MI HOCEMO DA NAM SE ODBIJE I OD OVOG DELA”…Kako ne biti ponosan na takve ljude??? Kako ne verovati u bolje sutra za prosvetu, dok postoje takvi ljudi??? Ja sam ponosna…Ja sam srecna, jer znam da dok je i jednog takvog prosvetara, za prosvetu ima nade…Jeste strasno to sto nam se desilo…Jeste strasno odustati posle 5 meseci,jer ne mozemo da podnesemo ovu represiju koju je vlada odlucila da nad nama sprovodi…Ali, ako pogledate istoriju…Jasno je…Strajkovi su uvek propadali, ali je ubrzo dosao dan kada su ti zahtevi i bez strajkova bivali ispunjeni…Borba je neprekidna, borba za bolju prosvetu nikada nece stati…Sada se osecamo ponizeno. Ali, ja sam sigurna da ce vec naredne generacije, poucene nasom borbom i nasim greskama, znati da se izbore i da imaju jos vise ovakvih ljudi kao sto su moje kolege. Verujte , placem od srece, iako se osecam ponizenom kao i vi…Ali, shvatam ljude koji nisu mogli vise da izdrze…Svako od nas ima kredite. Ja se moram snaci da doplatim za kredit, i mnoge moje kolege…Zato,ne odustajmo…Samo moramo nesto promeniti…Moramo promeniti svest…Moramo znati da se borimo i da je nasa borba pravedna…A to ne znaju svi…Nemaju svi tu svest…Nemaju svi tu ssnagu…A vi…Svi vi koji ste ovde ostavili komentare, znate istinu. Znate da mi mnogo vise vredimo nego sto nam priznaju…Samo napred…Jer mi nikada necemo odustati…I mi cemo na kraju pobediti…videcete.

  12. Profesorix каже:

    Nažalost u prosvti se nalaze oni koji su tu zaista zbog novca, a ne zbog dece. Ja radim pa i besplatno jer smatra to mojim pozivom da vaspitam decu i naučim ih kako da hodaju kroz život. Ne razumem štrajkove niti bilo šta. Ulazim u sukobe sa previše autoritativnim profesorima koji vrše pritisak i borim se na strani učenika, jer njih u mojoj školi malo ko razume. Svi koriste kazne i prijave, ali to nije rešenje već ljubaznost, iskrenost, ljubav, da deca primete da nam je stalo do njih kako bi nam verovala i poverila svoje probleme, jedino tako možemo da im pomognemo! 😀

    1. Profesory каже:

      a. decu vaspitavaju roditelji kod kuce i dobro je poznata cinjenica sta je dete usvojilo od 3 do 5 godine, to ostaje trajna matrica do kraja zivota i tako ce hodati do kraja zivota.
      b. a. implicira da ste predimenzionirali ulogu prosvetnog radnika u vaspitanju, on moze dati samo jednu finu, tananu nit koja ce se obaviti oko glavnog stuba utemeljenog u okviru porodicnog jezgra i jedan predavac to postize prvenstveno kroz materiju koju predaje, kaceci se se za pogodna mesta putem kojih delimicno siri horizonte dece, pod uslovom da je temelj postavljen
      c. svi ljudi zbog novca idu na posao ili otvaraju firme, pa oni koji vise vole svoj zivotni poziv budu ili vise uspesni ili vise uzivaju u radu
      d. za posao u skoli je neophodno prvenstveno znanje naucnih cinjenica i permanentno osvezavanje istih kroz doskolovavanje ili razlicite vidove neformalnog obrazovanja, kao i zavidan nivo socijalne inteligencije sto se ne moze nauciti ni na jednom mestu i ni u jednoj skoli
      e. ljubav prema deci sama po sebi ne znaci nista. ljubav roditelja prema potomstvu je poznata i u humanom i u animalnom svetu, ali to znaci da mozes biti “ucitelj” iskljucivo svojoj deci jer sa njima imas drugaciji odnos nego sa ostatkom sveta
      f. covek mora da rascisti sam sa sobom sta je njegov privatan zivot, a sta posao, gde je mesto emocijama a gde profesionalizmu

  13. igor v каже:

    Dok ne bude nastao jedan jedinstveni SINDIKAT PROSVETNIH RADNIKA a ne neki nezavisni, unije, sprv-ovi itd od boljitka za djake i prosvetu NEMA!!!

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама