Почетно читање подразумева познавање појединих гласова. Док их учитељ усмерава, ђаци уче (упознају, препознају, идентификују, памте) слова и одмах то знање примењују у ишчитавању и читању (прво краћих лакших, затим дужих, тежих речи).
Ученици усвајају слова и уче читање, активно учествујући у различитим и динамички организованим вежбама на часу:
- Идентификација задатих слова на индивидуалним словарицама, у сложеним или написаним речима у новинским насловима, рекламама, натписима, итд.
- Израда модела слова од штапића, пластелина, папира и сл.
- Указивање на сличност неких слова и одређених предмета
- Цртање слова на табли и у свескама
- Ишчитавање речи и краћих реченица
- Састављање и читање речи од задатих слова и реченица од задатих речи
- Језичке игре на словарицама
- Решавање ребуса, испуњаљки и укрштених речи
- Прва (учитељева, хорска и индивидуална) читања уџбеничких и непознатих припремљених краћих текстова
- Разговор о садржају текста, препричавање прочитаног
- Допуњавање започете реченице
Ишчитавање се састоји у полаганом, јасном и непрекидном изговарању, отезању, повезивању и спајању сваког гласа са следећим гласом у реч. Правилно је гласно ишчитавање где се отегнуто изговарају сви гласови, а није правилно гласовно ишчитавање у оквиру кога се отегнуто изговарају само вокали.
ПРАВИЛНО -> к-к-к-к-и-и-и-и-ш-ш-ш-ш-а-а-а-а м-м-м-м-а-а-а-а-м-м-м-м-а-а-а-а л-л-л-л-а-а-а-а-с-с-с-с-т-т-т-т-а-а-а-а
НЕПРАВИЛНО -> К-и-и-и-и-ш-а-а-а-а Ки-Ша м-а-а-а-м-а-а-а
Континуирано полагано изговарање или отезање појединих гласова у ишчитавању има оправдања и смисла само у почетку. Учитељ не треба са инсистира на брзини ишчитавања, али не треба отезати у изговарању гласова више него што је то нужно.
У почетку ишчитавања врши се уочавање гласова у речи састављање речи гласова. Ученик треба да покаже свако слово кажипрстом читајући нагла „отегнуто“, слово по слово, и то сугласнике и самогласнике. Прве речи су кратке, познате и њима се додирују сугласници и самогласници (МИША), а касније се ишчитавају и дуже, мање познате речи где се додирују сугласници (МРАВ, ЗДРАВЉЕ, ТРЊЕ…).
Посебну важност имају учитељева хорска ишчитавања јер служе као узорни модели првачићу.
Када се успешно обаве вежбе говорног ишчитавања и када оно прерасте у читање, превладана је најтежа препрека у учењу почетног читања, и настаје етапа даљег изграђивања технике и развијања логике различитих врста читања.