Kada se govori o gradivu koje đaci u školama uče i kada u razgovoru želite da ukažete kako je tu mnogo bespotrebnih stvari, velika je šansa da ćete se uhvatiti baš za – geografiju. “Zašto moraju da uče rudno bogatstvo Kine?” “Neće im nikad trebati da znaju koliko stanovnika ima Papua Nova Gvineja!”
I premda su neki dosadni podaci zaista deo gradiva, geografija može biti jako zanimljiv predmet. Da to zavisi najviše od nastavnika koji predaje, od njegovog entuzijazma, volje i kreativnosti, pokazuje profesor Boris Đurđev koji ovaj predmet predaje u dve škole: OŠ “1. Maj” u Vladimirovcu i Tehničkoj školi u Beloj Crkvi.
Boris je kod svojih đaka razvio i nesvakidašnji hobi koji se poput epidemije proširio među učenicima.
U dve škole radite kao nastavnik geografije, a ljubav koju imate prema akvaristici prenosite na svoje učenike. Otkud to da nastavnik geografije neguje ovaj tip sekcije?
Geografija je nauka koja zapravo ima dosta dodirnih tačaka sa akvaristikom. Ribe koje se gaje u akvarijumima su uglavnom tropske ribe, i svaka vrsta ima svoj areal življenja u prirodnoj sredini. U biotop akvarijumima, koji možemo reći predstavljaju najzahtevnije akvarijume, uzgajaju se ne samo ribe, već i biljke, ali i ostali živi organizmi koji žive u određenom prirodnom biotopu (južnoameričkom, srednjeameričkom, severnoameričkom, azijskom, afričkom…). Takođe, da bismo verno predstavili odabrani bitop, vrlo je važno znati kako izgleda prirodno stanište riba koje gajite u takvim akvarijumima (da li dominiraju panjevi ili kamenje, koje je granulacije pesak, kakav je kvalitet vode koji podražavate…). Dakle, da biste formirali jedan biotop akvarijum, morate imati veliko znanje iz geografije, ali i iz hemije, biologije i ekologije.
Neko ko odabere da ceo svoj radni vek posveti geografiji mora imati izraženu ljubav prema prirodi i lepoti koju ona nudi.
Takođe, potičem iz porodice dunavskih alasa, pa je verovatno i iz tog razloga izraženija moja povezanost sa vodom, bez obzira da li je u pitanju reka, jezero, more ili okean.
Dugogodišnjim radom u školi došao sam do zaključka da, koliko god se činilo da su mladi ljudi nezainteresovani, oni zapravo vape za novim sadržajima. Žele izazove. Akvaristika mi je u tom momentu delovala kao nešto što je egzotično, kao nešto što može zainteresovati učenike. Vreme je dokazalo da sam bio u pravu. Akvaristička sekcija je nesvakidašnja, i možda se jedino u ove dve škole u Srbiji realizuje kao vannastavna aktivnost. Kao takva, akvaristička sekcija bila je razlog da se o njoj napišu brojni tekstovi u časopisima, snime brojni televiziski prilozi, dobiju brojni pozitivni komentari na akvarističkim forumima i društvenim mrežama.
U Tehničkoj školi imate već tri akvarijuma i u njima koliko ribica? Ko brine o njima i na koji način?
Centralni hol Tehničke škole ’’Sava Munćan’’ ukrašavaju tri akvarijuma. Sve je počelo formiranjem prvog akvarijuma od 200 litara, koji je bio predmet donacije lokalnog staklara. Na početku nije bilo lako. Trebalo je obezbediti svu potrebnu opremu, a svi znamo kakva je finansijska situacija u školama u malim sredinama poput Bele Crkve. Angažovanjem učenika, kolega, ali i celog kolektiva škole uspeli smo da formiramo prvi akvarijum. Potom je na inicijativu direktora škole kupljen još jedan, novi akvarijum od 160 litara. Treći, i najveći akvarijum (587 litara) bio je predmet donacije nekadašnjih učenika, lokalnih privatnih preduzetnika, ali i akvarista iz čitave Srbije.
Međutim, zaključio sam da je neophodno, da bi učenici na pravi način ’’uronili’’ u svet akvaristike, da kod kuće moraju imati svoje akvarijume, pa smo pokrenuli brojne donatorske akcije. Zahvaljujući bezrezervnoj podršci akvarista, prijatelja iz cele Srbije i inostranstva, poklonili smo mnogo akvarijuma, ali i akvarističke opreme, literature, akvarističkog bilja i riba, hrane i ostalih potrepština koje su neophodne za bavljenje ovim prelepim hobijem. Broj riba se u školskim akvarijumima kroz vreme menjao, jer smo povremeno menjali izgled akvarijuma. Ali, dovoljno je napomenuti da ukupna količina akvarijumske vode u školi iznosi bezmalo 1000 litara, pa se može doći do zaključka koliko riba živi u našim akvarijumima. Mnogo puta su se ribe u našim akvarijumima mrestile, što je učenicima bilo posebno interesantno.
Ideja koja me je na samom početku podstakla da organizujem rad akvarističke sekcije je bila da učenici škole sami, uz moju podršku, održavaju školske akvarijume. Tako se kod učenika izgrađuje osećaj empatije, ali i odgovornosti. Od 2010. godine pa sve do danas uspevamo u tom nastojanju da polaznici akvarističke sekcije održavaju svoje kućne, ali i školske akvarijume.
Kako ste uspeli da kod učenika probudite ljubav prema ovom nesvakidašnjem hobiju?
Zapravo ste već dali odgovor na pitanje time što ste rekli da je u pitanju nesvakidašnji hobi. Podvodni svet je sam po sebi vrlo egzotičan, misteriozan. U pitanju su ribe tropskih predela koje su vrlo atraktivnih boja i oblika. Sa takvim stvarima se, moramo priznati, ljudi baš i ne sreću svakog dana. Ono što je i mene privuklo je to što u svojoj kući imaš jedan deo potpuno drugačijeg sveta. Pritom, poseban je izazov jer ga sam kreiraš.
Da li smatrate da su sekcije značajan deo školskog života dece?
Vannastavne aktivnosti su vrlo važne u životu svake obrazovne ustanove. U tim aktivnostima se učenici ostvaruju i iskazuju svoje potencijale koji se možda ne mogu iskazati na redovnoj nastavi. Često je bilo slučajeva da učenici koji su imali slabija postignuća na redovnoj nastavi daju svoj maksimum na akvarističkoj sekciji, i postižu sjajne rezultate. Tu se dokazuju. Postaju samouvereniji i svesni svojih vrednosti. Sve to ih kasnije podstiče da ostvaruju bolji uspeh u školi. Kroz akvarističku sekciju se uspostavljaju posebni odnosi na relaciji učenik-nastavnik, pa mi se skoro redovno dešava da učenici postižu bolje rezultate i iz geografije.
Takođe, u okviru akvarističke sekcije se uspostavljaju bolji odnosi na relaciji učenik-učenik. Učenici pomažu jedni drugima, odlaze jedni drugima na rođendane, sami organizuju održavanje školskih akvarijuma…
Desilo mi se da me je jednom u hodniku učenik koji inače ne komunicira sa odraslim osobama van svoje porodice presreo u hodniku i pitao da li može da postane član akvarističke sekcije. Akvaristička sekcija ga je otvorila ka spoljašnjem svetu. U takvoj situaciji mojoj sreći nije bilo kraja.
Sada već decenijski rad akvarističke sekcije pokazuje i dokazuje da su našoj deci zapravo potrebni različiti izazovi i aktivnosti, koje će ih odvući od loših sadržaja u medijima, mobilnih telefona, nezdravih stilova života, ali će im dati šansu da se iskažu u nečemu što možda i nema direktne veze sa redovnom nastavom. Neki su učenici počeli sa mrestom i prodajom akvarističkih riba, pa je sekcija doprinela podsticanju preduzetničkog duha kod učenika. Mnogo je različitih aspekata pozitivnog uticaja na obrazovanje i vaspitanje polaznika sekcije.
Nažalost, smatram da je takvih inicijativa i sadržaja u našim školama premalo.
U osnovnoj školi u kojoj radite uskoro organizujete i jedno neobično takmičenje. O čemu je reč?
Svake godine organizujemo odlazak učenika u Beograd. Tom prilikom posetimo Javni akvarijum i tropikarijum, gde nas uvek dočekaju raširenih ruku. Zatim, posetimo studio morske akvaristike Reef room, gde se učenici upoznaju sa pikanterijama morske akvaristike, a potom posetimo najopremljenije akvarističke prodavnice u Beogradu.
Na početku školske godine, u Tehničkoj školi ’’Sava Munćan’’ u Beloj Crkvi akvaristička sekcija je organizovala jedinstvenu akvarističku manifestaciju ’’BELAQUA 2022’’, koju su posetili akvaristi iz čitave Srbije. Organizovane su radionice sa sklapanjem hardskejpa, predavanja o akvarističkim ribama, posetioci su mogli da pogledaju izložbu podvodnih fotografija, a u holu škole su bili postavljeni štandovi mini sajma akvaristike.
Na kraju ove školske godine planiramo da u Osnovnoj školi ’’Prvi maj’’ u Vladimirovcu organizujemo takmičenje u aquascaping-u. Naime, učenici bi koristeći dekorativni kamen, driftwood i pesak osmišljavali izgled svojih akvarijuma. Na taj način ćemo podstaći njihovu kreativnost i takmičarski duh. Žiri sastavljen od iskusnih akvarista iz regiona izabraće najlepše akvarijume, i za te takmičare ćemo pripremiti prigodne nagrade.
Da li su deca danas motivisana da, pored školskih obaveza, razvijaju i neka druga interesovanja i hobije? Koja je uloga škole u tome da ponudi, prepozna i podstakne kod dece interesovanje za neke specifične oblasti, poput ove koju i sami razvijate?
Koliko god je uvreženo mišljenje da su današnja deca nezainteresovana za sadržaje koji nemaju direktne veze sa informacionom tehnologijom, višedecenijski rad akvarističke sekcije dokazuje da to nije istina. Savremenu tehnologiju ne treba isključivati, već uključivati i na pravi način koristiti za rad sekcija. Kada biste samo videli kako se razvija debata u okviru viber grupe, i kako učenici koriste akvarističke internet sadržaje! Izuzetno su motivisani.
Često samoinicijativno ostaju posle nastave da urede i očiste školske akvarijume. Naravno da je uloga škole, direktora i kolega vrlo važna. Bez te vrste podrške bi sve bilo mnogo teže.
Izgleda da sam imao sreću da radim u dva kolektiva koji apsolutno podržavaju rad akvarističke sekcije. Istakao bih veliku i bezrezervnu podršku akvarista širom Srbije, koji vrlo često doniraju akvarijume, akvarističku opremu, literaturu, ribe, akvarističko bilje i sve što je neophodno za bavljenje ovim prelepim hobijem.
Na kraju bih se osvrnuo na tužne događaje koji su se desili u Srbiji. Sve to što se desilo ukazalo je na potrebu da se decom bavimo. Da im pružamo podršku u iskazivanju njihovih interesovanja. Da im pružamo sadržaje koji će ih odvući od negativnog uticaja medija, mobilnih telefona, računara i nezdravog stila života. Akvaristička sekcija, koliko god ljudi toga često nisu svesni, svakako daje svoj doprinos u ozdravljenju društva u kome živimo.