Jedna vaspitačica je na imejl adresu redakcije Dubrovačkog dnevnika uputila pismo u vezi sa jednim incidentom koji se dogodio u vrtiću ‘Palčica’ kada je prema rečima zabrinute majke, vaspitačica tog vrtića prema jednom detetu neprimereno postupila, što je rezultiralo poprilično burnim reakcijama roditelja. Pismo pročitajte u nastavku.
„Ja sam po zanimanju vaspitač i prvenstveno kao vaspitač, a potom i kao čovek sam zgrožena komentarima pojedinih roditelja koji su upereni protiv prozvane vaspitačice. Apsolutno je licemerno pisati komentare poput: „Treba joj polomiti ruke i noge“, „Ja bih joj iščupala kosu“, „Otresla bih ja nju od pod“ i sl, a istovremeno propagirati nultu toleranciju prema nasilju i negativnošću u vrtićima. Dakle, ako se vi kao roditelji tako izražavate i zaista biste bili spremni tako reagovati pred svojim detetom i pred skupinom dece, onda je vreme da se malo preispitate.
Ono što je još važnije je činjenica da vaspitačicu prozivaju izuzetno grubo i bezobzirno, premda se slučaj još uvek nije do kraja istražio, a gđa Boja Milan Mustać je zamolila da se dopusti da prvo provere sve činjenice – što je sasvim logičan i razuman predlog. Među raznim komentarima na objavljeni članak, može se pročitati mnoštvo predloga da se u vrtiće uvedu kamere. Isprva sam bila ljuta što to vidim jer ne mogu da verujem da su ljudi spremni da izraze toliko nepoverenje prema ženama koje im odgajaju, čuvaju i neguju decu u najranijem detinjstvu i to samo na temelju jednog slučaja, koji još uvek nije dovoljno istražen. Zatim sam malo razmislila i shvatila da to i nije tako loš predlog.
Možda bi kamere snimile izuzetan trud, napor i ljubav koje vaspitačice svakodnevno ulažu u vašu decu.
Možda bi se videle vaspitačice koje često ostaju van svog radnog vremena i svoje slobodno vreme troše na pripremu i izradu materijala i podsticaja za aktivnosti s decom.
Možda bi se videle žene koje zabrinuto trče na dvorištu prema detetu koje je upravo palo i primaju ga nežno u naručje.
Možda bi se videle žene koje rade i leti, na visokim temperaturama, sa ponekad pokvarenom klimatizacijom u grupi sa preko 30 dece različitog uzrasta.
Možda bi kamere snimile vaspitačicu koja se igra sa zadnjim detetom koje je ostalo u vrtiću jer roditelji opet kasne po njega, a ona se trudi da dete to ne primjeti.
Možda bi se na kameri videla vaspitačica koja detetu mijenja pelenu ujutro čim je došlo, jer je mama rekla da će zakasniti na posao i nije stigla promeniti pelenu koje je dete nosilo celu noć.
Nadam se da bi kamere snimile decu koja idu u vrtić 12 meseci godišnje, bez odmora.
Možda bi kamere snimile i decu koja dolaze bolesna u vrtić i roditelja koji tvrdi da mu dete nije bolesno.
Možda bi kamere svima pokazale kako je biti majka, vaspitačica, prijateljica, spremačica, čuvarica, glumica, medicinska sestra, cirkuzant, kolega, pevačica, plesačica, negovateljica, istraživačica, i na kraju ČOVEK i mnogo toga ODJEDNOM, i to u uslovima koji nisu idealni, u grupama koje broje previše dece.
Bilo bi lepo kad bi roditelji primetili takve stvari i kad bi bili tako žustri o raspravama oko poboljšanja uslova u vrtiću, a ne samo oko javnog linča putem komentara na jednu mladu ženu. Sigurno bi stvari brzo išle na bolje. Nadam se da će se javiti i roditelji s pozitivnim komentarima i lepim rečima o bivšim i sadašnjim vaspitačicama njihove dece i da ćemo na takav način ipak prosuti malo ljubavi preko ove, nažalost, ružne slike koja se stvorila.”