„Dete staro tri, četiri godine sluša majku i oca kako se ne svađaju, nego raspravljaju o nekoj temi, pa se ne slažu. Bez povišenog tona, svako iznosi svoje argumente, puštajući i onog drugog da kaže to što ima. Tu počinje dijalog i tako se dete uči dijalogu. Iako ništa ne razume, (šta je to o čemu roditelji pričaju) negde u letu uspeće da uhvati da se ne slažu, ali da i majka i otac razgovaraju koristeći argumente, a ne povišen ton.
‘Ajte, probajte, mladi parovi, pokušajte da svom detetu date ovakav primer, ali ne samo prvih nekoliko godina braka dok traje zaljubljenost. Neka to u vašoj kući postane navika i jedini način na koji se sukobljavaju mišljenja.”
Akademik prof. dr Vladeta Jerotić