Драгоцене савете младим матурантима, онима који бирају факултет и своје будуће занимање, дала је Софија Шошкић, некадашња ученица Гимназије у Краљеву, а затим и студент нафтног инжењерства у Москви. За све оне којима је тешко да одлуче, који вагају, питају се, траже прави одговор, овај текст може и те како бити од користи.
Драги матуранти, будући студенти и будуће колеге,
Зовем се Софија Шошкић и завршила сам Гимназију у Краљеву, специјализовано-математички смер, пре 10 година. Ове редове пишем на позив свог некадашњег разредног старешине, Јована Павловића, професора математике, рачунарства, и истинског педагога.
Пред крај средњег школовања сам, уместо да упишем ЕТФ по плану, добила понуду да постанем стипендиста једне велике компаније и да у иностранству студирам рударство, тачније – нафтно инжењерство. Факултет сам завршила на руском, са готово савршеним просеком (4.97 од 5.00). дмах по завршетку студија, у складу са уговором, запослила сам се у тој великој компанији.
Прича, која је деловала као сигуран пут ка успеху и једној линеарној, јасној и узлазној каријери, ипак је највише то – прича. Истина је да у реалности нема играња на сигурно, и да није довољно радити све што се од тебе очекује како би био успешан и срећан. Због тога, ја и после 10 година понекад поново вршим сличну анализу као и ви сада – шта је то чиме желим да се бавим, где желим да живим и шта ми је потребно како бих до тога стигла?
Оно што животне одлуке чини тешким је то што човек после мора да живи са њима. С друге стране, управо то нам даје одређену јасноћу и олакшава одабир праве одлуке.
Друго што је добро имати у виду је да избор факултета и избор посла којим ћете се бавити уопште нису иста ствар. Када одаберете факултет, неке опције се искључују, али ипак вам остаје довољно широк простор за предомишљање, што је добро, јер се људи непрестано развијају, а приоритети и интересовања се мењају.
Оно што мој пример можда најбоље показује је да од неких одлука не можете побећи – ако сте прескочили да размишљате довољно о њима у старту, потреба за дужим размишљањем и анализом ће вас пре или касније стићи.
Делим са вама 5 најважнијих питања на која свако треба да одговори приликом избора факултета:
Шта волим да радим и да ли постоји нешто што бих радио и да ми не плате?
Ово је добро знати о себи, јер нити једна професија није у свакој фази каријере профитабилна ни лака, а кризе периодично наилазе – како у нафтној индустрији, тако и у ИТ сектору и у другим индустријама. То што волите оно чиме се бавите, омогућава вам да наставите да се трудите и усавршавате чак и онда када не видите непосредну корист од своје струке.
Да ли желим да останем у земљи, или сам спреман да одем у иностранство?
Сигурна сам да многи млади (а и старији) у земљи и свету идеализују одлазак у иностранство и представљају га себи као решење својих животних проблема. Напустити државу није нимало једноставна ствар и често подразумева жртве које нису вредне онога што се добија. Мислим да је за одлуку „отићи из земље или остати“ кључно питање зашто неко жели да оде из земље, то јест, да ли од нечега бежи или ка нечему тежи. Ако су разлози: незадовољство, страх и слично – из искуства сматрам да је мудрије да човек остане у земљи и проба да реши своје проблеме. Све оно од чега бежимо у животу нас на неки необичан и неочекиван начин кад-тад стиже. Но, уколико планирате да напустите земљу како бисте се бавили нечим конкретним што вас истински веома занима или како бисте искусили нешто што овде не можете, навијам за вас.
Колико рада са људима укључује одабрана струка и колико је „политизована“?
Ово је нешто што често занемарујемо у школи. У реалности највећи број послова укључује рад са људима и за неке струке је умеће рада са људима много важније за успех него стручна знања. Уколико то није нешто чему се радујете, треба свесно бирати професије које ће вам омогућити да радите самосталније. То су углавном послови који подразумевају развој неке врсте заната, који ће вам омогућавати да будете ангажовани, без обзира на то да ли се људима допадате или не и без обзира на то да ли познајете неког утицајног или не. Уколико пак, више волите да се ослоните на своју харизму, контакте и вољу, бирајте професије које подразумевају рад у великом колективу или рад са клијентима. Притом, узмите у обзир да вас ова друга врста професија ставља у мање независан положај, јер ту најчешће неко други одређује у ком смеру и докле можете напредовати.
У сваком случају, потребно је да имате развијене вештине комуникације, јер су неопходне за проналажење и добро обављање посла. И занат се учи кроз комуникацију. У школи је подучавање нешто што се подразумева и што не умемо да ценимо – сви хоће нечему да нас науче, и практично се осећамо као да нас неко „тера“ да учимо. У реалности, а то почиње већ на факултету, очекује се да много тога знамо како би нас уопште примили у колектив. Што сам старија, све сам захвалнија људима који издвајају време да ми нешто покажу и објасне. За искусније раднике обучавање младих често је само оптерећење у вртлогу обавеза, а неретко га доживљавају као процес подривања сопствене позиције.
Колико факултет даје простора за самосталан рад са стране?
У данашњем свету понекад је важније знати да неку конкретну ствар урадиш јако добро, и имати практичан доказ за то, него да знаш много ствари. За запослење је, поред доброг просека, веома важно и да је студент додатно радио. Да ли су то праксе, летњи послови, самостални пројекти, научни радови, такмичења, ангажман у студентским организацијама, или нешто треће, није пресудно. Важно је да одабрани факултет даје довољно времена и да студент искуси стварни живот, да се развија као личност и да искуси барем симулацију будућег запослења. Ово није аргумент против „тешких“ факултета. Често сам виђала да људи изгоре на факултету и да немају снаге да га заврше, ни воље да траже посао. Неки се посвете само студијама, па се после тешко сналазе у потрази за послом, јер нису довољно развили мрежу контаката, или немају у својој биографији реалан пројекат који потврђује да поседују вештине које послодавац тражи.
Да ли је факултет који ме привлачи општи или уско стручан?
Завршила сам уско стручан факултет, и искрено верујем да је увек боље завршити факултет који нуди дубља фундаментална знања. Уско стручне ствари се лакше науче касније, фундаменталне теже. Мој ментор на факултету је говорио „лакше ћу од математичара да направим нафташа, него од нафташа математичара“. Многи људи током студирања замерају факултету што нас не учи довољно конкретне ствари. Овакав став данас сматрам погрешним, јер сам радећи схватила да није задатак факултета да нас потпуно припреми за посао, већ да нам систематично приближи ствари које тешко можемо да савладамо сами. Факултет нам обезбеђује „језик“ за читање стручне литературе, учи нас да учимо, истражујемо самостално и завршавамо послове на време. Остало је на нама.
На крају, шта год да одаберете, знајте да је то само почетак пута, и да је у реду да се током тог процеса предомислите. Некад ћете месецима имати утисак да ништа што сте радили нема смисла. Будите храбри, упорни и радознали. Распитујте се код разних извора о свему што вас занима. Окружите се људима који вас подржавају, инспиришу и чине да будете бољи у свему што вам је важно. Имајте у виду да је често тежи пут – прави пут, и да вам само ваше знање и ваше вештине у данашњем свету могу дати праву слободу, која је неопходан услов за истинску срећу.
Порука „фокусирај се на себе“ може да звучи егоистично, али сматрам да је то највећа ствар коју неко може да уради за друштво, јер из искуства знам да све зло чине неиспуњени и несрећни људи. Срећни и испуњени људи имају довољно богатства у себи да могу да деле са другима, што је предуслов за напредак једног друштва.
Шта год да се деси, немојте одустати од онога што је ваш основни задатак у овој фази живота – проналажења пута до свог мира и личног задовољства. Када га коначно пронађете, сигурна сам да ћете сами осетити потребу и пронаћи начин да добро које сте пронашли у себи поделите са светом, и да ће свет то наградити. Срећно!
Софија Шошкић