Законски акти у највећем броју случајева не пролазе кроз руке стручњака за језик, па тако неретко бивају, благо речено, неписмени. Све то не би био проблем да се не дешавају ситуације да људи којима је српски језик посао буду кажњени управо због своје писмености
У Србији закон мора да се поштује, али не и правопис!
Веровали или не, ако је у правним актима написано да нека уредба мора да се пише на одређени начин, па чак и ако је у нескладу с важећим правописним нормама, то мора да се поштује.
Тако је, на пример, према Правопису српскога језика Матице српске из 2010. (што је последња ревидирана верзија овог приручника) један ђак који у школи има све четворке – “врлодобар”, што се пише као једна реч.
Међутим, законски подакт под називом Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 67/2013), којег Републичка просветна инспекција поштује, тврди да се у ђачке књижице мора писати “врло добар”, односно као две речи.
Парадокс је то што наставник или професор који се оглуши о ово правило може да буде кажњен, па чак и ако деци на часовима српског језика и књижевности предаје онако како пише у Правопису!
– У Правопису пише да треба спојено, али у Правилнику о оцењивању стоји да треба одвојено. Инспекција тражи да се поштује Правилник, јер је он правно регулисан, а правопис није. Закон мора да се поштује, правопис не мора! – пожалила се директорка једне основне школе у Београду.
Неки лингвисти можда ће стати на страну Просвете, пошто последњи Правопис још увек није верификован од наше највише научне институције, односно Српске академије наука и уметности и Института за српски језик, тако да неће погрешити ако кажу да заправо и не постоји званична норма да се пише “врлодобар”.
Но, чињеница је да обичан просветни радник, који све ово горе наведено не зна, може да буде не само збуњен због несклада свог образовања и законских регулатива, већ и да трпи пенале, подразумева се, на рачун своје мизерне наставничке плате.