Законски акти у највећем броју случајева не пролазе кроз руке стручњака за језик, па тако неретко бивају, благо речено, неписмени. Све то не би био проблем да се не дешавају ситуације да људи којима је српски језик посао буду кажњени управо због своје писмености
У Србији закон мора да се поштује, али не и правопис!
Веровали или не, ако је у правним актима написано да нека уредба мора да се пише на одређени начин, па чак и ако је у нескладу с важећим правописним нормама, то мора да се поштује.
Тако је, на пример, према Правопису српскога језика Матице српске из 2010. (што је последња ревидирана верзија овог приручника) један ђак који у школи има све четворке – “врлодобар”, што се пише као једна реч.
Међутим, законски подакт под називом Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (“Сл. гласник РС”, бр. 67/2013), којег Републичка просветна инспекција поштује, тврди да се у ђачке књижице мора писати “врло добар”, односно као две речи.
Парадокс је то што наставник или професор који се оглуши о ово правило може да буде кажњен, па чак и ако деци на часовима српског језика и књижевности предаје онако како пише у Правопису!
– У Правопису пише да треба спојено, али у Правилнику о оцењивању стоји да треба одвојено. Инспекција тражи да се поштује Правилник, јер је он правно регулисан, а правопис није. Закон мора да се поштује, правопис не мора! – пожалила се директорка једне основне школе у Београду.
Неки лингвисти можда ће стати на страну Просвете, пошто последњи Правопис још увек није верификован од наше највише научне институције, односно Српске академије наука и уметности и Института за српски језик, тако да неће погрешити ако кажу да заправо и не постоји званична норма да се пише “врлодобар”.
Но, чињеница је да обичан просветни радник, који све ово горе наведено не зна, може да буде не само збуњен због несклада свог образовања и законских регулатива, већ и да трпи пенале, подразумева се, на рачун своје мизерне наставничке плате.
Hvala bogu.Ne radim više u prosveti.Koliko se sećam vremena kad sam radio pisalo se odvojeno vrlo dobar.Po mom shvatanju, bilo je ispravno.Jer da nije tako onda bi se i vrlo loš moralo pisati sastavljeno, msada takva ocena ne postoji, ali postoji sintagma – vrlo loš, vrlo lep, vrlo zadovoljan. Ne može jedno pravilo važiti samo za ocene , pa makar tako pravopis propisivao.
Slažem se
Bas me zanima sta cete reci za „nedovoljan “ , po Vama bi se to trebalo pisati „ne dovoljan“ ???
Primer Vam nije na mestu, nedovoljan se ni u kom slučaju ne piše odvojeno.
Правилно је и једно и друго.
Ако је реч о оцени, пише се заједно. Ако се желе нагласити обе речи, а није оцена „4“ у питањју, пише се одвојено.
Пример:
Из математике је оцена врлодобар, или овај колач је врло добро испечен.
(Не знам како се у време моје младости писало. Нисам никада имао четворку 😀)
Upravo u tome i jeste stvar! Sintagma ‘vrlo dobar’ (kao i sintagma ‘vrlo los’) pise se, naravno, odvojeno. Ali za ocenu je mnogo logicnije da je ‘vrlodobra’. Ne znam sta ste u skoli predavali, ali da ste jezicar znali biste da je jezik ziv organizam, da se menja i prilagodjava.
Tako je, Gordana!
Nije ocena vrlo dobra, nego uspeh vrlo dobar. Naravno da ne može zajedno.
Gledao sam u moja svedocanstva pisalo je; „vrlo dobar“ , zajedno; vrlodobar–4 ……..—————————————jos od 1956 te godine …
Ovo je primer kada pravopis nije u pravu. Sintagma vrlo dobar nikako ne može biti složenica jer obe reči imaju svoj akcenat.
Dali cu biti vrlo dobra ako imam jednu zakljucnu 1
Kada se prvi put uspostavi pravilo to svi postuju i znaju.
Kada se neko pravilo ( pravopis) izmeni , to podrazumeva da 50% ljudi nece znati. (Mislim ne sve ljude i one koji nisu u struci)
Kada 3 puta menjate pravila 75% nece znati . Kada menjate vise od 5 puta 90% nemaju pojma niti ih zanima, 9% su zbunjeni i 1% oni misle da znaju.
Posle 16 godina ucenja maternjeg jezika znam samo osnovno , pa i tu cesto gresim.
Napravite univerzalni test poznavanja pravopisa i gramatike, onda ispitajte 1000 slucajnih prolaznika koji nisu profesori srpskog jezika . Niko nece znati ni 80% .
Nije do naroda, vec do cuvenih profesora koji se dice time sto niko ne moze nauciti sopstveni jezik.
Po meni je cilj uprostiti jezik da svako moze da ga nauci.
Svaka generacija uci razlicita cirilicna slova, svaki izdavac menja oblik slova .