Zakonski akti u najvećem broju slučajeva ne prolaze kroz ruke stručnjaka za jezik, pa tako neretko bivaju, blago rečeno, nepismeni. Sve to ne bi bio problem da se ne dešavaju situacije da ljudi kojima je srpski jezik posao budu kažnjeni upravo zbog svoje pismenosti
U Srbiji zakon mora da se poštuje, ali ne i pravopis!
Verovali ili ne, ako je u pravnim aktima napisano da neka uredba mora da se piše na određeni način, pa čak i ako je u neskladu s važećim pravopisnim normama, to mora da se poštuje.
Tako je, na primer, prema Pravopisu srpskoga jezika Matice srpske iz 2010. (što je poslednja revidirana verzija ovog priručnika) jedan đak koji u školi ima sve četvorke – “vrlodobar”, što se piše kao jedna reč.
Međutim, zakonski podakt pod nazivom Pravilnik o ocenjivanju učenika u osnovnom obrazovanju i vaspitanju (“Sl. glasnik RS”, br. 67/2013), kojeg Republička prosvetna inspekcija poštuje, tvrdi da se u đačke knjižice mora pisati “vrlo dobar”, odnosno kao dve reči.
Paradoks je to što nastavnik ili profesor koji se ogluši o ovo pravilo može da bude kažnjen, pa čak i ako deci na časovima srpskog jezika i književnosti predaje onako kako piše u Pravopisu!
– U Pravopisu piše da treba spojeno, ali u Pravilniku o ocenjivanju stoji da treba odvojeno. Inspekcija traži da se poštuje Pravilnik, jer je on pravno regulisan, a pravopis nije. Zakon mora da se poštuje, pravopis ne mora! – požalila se direktorka jedne osnovne škole u Beogradu.
Neki lingvisti možda će stati na stranu Prosvete, pošto poslednji Pravopis još uvek nije verifikovan od naše najviše naučne institucije, odnosno Srpske akademije nauka i umetnosti i Instituta za srpski jezik, tako da neće pogrešiti ako kažu da zapravo i ne postoji zvanična norma da se piše “vrlodobar”.
No, činjenica je da običan prosvetni radnik, koji sve ovo gore navedeno ne zna, može da bude ne samo zbunjen zbog nesklada svog obrazovanja i zakonskih regulativa, već i da trpi penale, podrazumeva se, na račun svoje mizerne nastavničke plate.
Hvala bogu.Ne radim više u prosveti.Koliko se sećam vremena kad sam radio pisalo se odvojeno vrlo dobar.Po mom shvatanju, bilo je ispravno.Jer da nije tako onda bi se i vrlo loš moralo pisati sastavljeno, msada takva ocena ne postoji, ali postoji sintagma – vrlo loš, vrlo lep, vrlo zadovoljan. Ne može jedno pravilo važiti samo za ocene , pa makar tako pravopis propisivao.
Slažem se
Bas me zanima sta cete reci za „nedovoljan “ , po Vama bi se to trebalo pisati „ne dovoljan“ ???
Primer Vam nije na mestu, nedovoljan se ni u kom slučaju ne piše odvojeno.
Pravilno je i jedno i drugo.
Ako je reč o oceni, piše se zajedno. Ako se žele naglasiti obe reči, a nije ocena „4“ u pitanjju, piše se odvojeno.
Primer:
Iz matematike je ocena vrlodobar, ili ovaj kolač je vrlo dobro ispečen.
(Ne znam kako se u vreme moje mladosti pisalo. Nisam nikada imao četvorku 😀)
Upravo u tome i jeste stvar! Sintagma ‘vrlo dobar’ (kao i sintagma ‘vrlo los’) pise se, naravno, odvojeno. Ali za ocenu je mnogo logicnije da je ‘vrlodobra’. Ne znam sta ste u skoli predavali, ali da ste jezicar znali biste da je jezik ziv organizam, da se menja i prilagodjava.
Tako je, Gordana!
Nije ocena vrlo dobra, nego uspeh vrlo dobar. Naravno da ne može zajedno.
Gledao sam u moja svedocanstva pisalo je; „vrlo dobar“ , zajedno; vrlodobar–4 ……..—————————————jos od 1956 te godine …
Ovo je primer kada pravopis nije u pravu. Sintagma vrlo dobar nikako ne može biti složenica jer obe reči imaju svoj akcenat.
Dali cu biti vrlo dobra ako imam jednu zakljucnu 1
Kada se prvi put uspostavi pravilo to svi postuju i znaju.
Kada se neko pravilo ( pravopis) izmeni , to podrazumeva da 50% ljudi nece znati. (Mislim ne sve ljude i one koji nisu u struci)
Kada 3 puta menjate pravila 75% nece znati . Kada menjate vise od 5 puta 90% nemaju pojma niti ih zanima, 9% su zbunjeni i 1% oni misle da znaju.
Posle 16 godina ucenja maternjeg jezika znam samo osnovno , pa i tu cesto gresim.
Napravite univerzalni test poznavanja pravopisa i gramatike, onda ispitajte 1000 slucajnih prolaznika koji nisu profesori srpskog jezika . Niko nece znati ni 80% .
Nije do naroda, vec do cuvenih profesora koji se dice time sto niko ne moze nauciti sopstveni jezik.
Po meni je cilj uprostiti jezik da svako moze da ga nauci.
Svaka generacija uci razlicita cirilicna slova, svaki izdavac menja oblik slova .