Ја никако нисам савршена мама. Стално грешим, још увек то радим. Али са сигурношћу знам да сам рођена да будем његова мама.
Пукла сам. Викнула сам да ме остави на миру, да престане да ме вуче за ногавицу. „Пусти ме само да завршим са овим судовима!“ Бацила сам тањир у судоперу и направила пукотину са стране за коју знам да ће се повећавати, као и ова пукотина у мом мајчинском срцу, увек подсећајући ме на овај моменат.
Окренула сам се и сломила.
Моје срце се сломило кад сам видела мог сина како панично тражи некога код кога ће побећи, некога да га спасе, од мене.
Али није нашао ничије друге руке. Потрчао је ка мени док су му сузе лиле низ његове румене и округле бебасте образе.
Моје срце се поново сломило када сам га подигла у руке а он ме стегнуо са много више снаге него што се може очекивати од детета које нема ни две године.
Стегнуо ме је са олакшањем, са страхом, збуњено. Његове руке су стезале мој врат.
Али то ме не гуши. Осећам се захвално.
Захвална сам јер је ова љубав безусловна.
Захвална сам да он постоји и наставља да ме не само искушава већ и спашава.
Због њега сам боља особа, а када то нисам, он ми опрости.
И тако смо се само топили заједно. Наша тела су се опуштала једно у друго, знајући са смо безбедни.
Да смо кући.
Његова рука је дотакла мој образ док сам му шапутала колико ми је жао што сам се наљутила, колико га волим и колико је диван.
Он је затворио очи и обоје смо само одахнули.
И ево га сада, мази се код мене и мирно спава, као да се оно пре 20 минута никада није ни десило.
Мој син је све што бих ја волела да будем.
Нежан.
Брижан.
Лако прашта.
Јак.
Емотиван.
Емпатичан.
Флексибилан.
Ја никако нисам савршена мама. Стално грешим, још увек то радим. Али са сигурношћу знам да сам рођена да будем његова мама. Ја сам рођена да бих родила њега. Ја постојим да би он могао да постоји. Теши ме сазнање да сам, иако нисам савршена, његова. Ја сам НЈЕГОВА мама, и баш зато сам најбоља мама за њега.
Могу ја ово, чак и када се чини да не могу. Ако некада изгубиш контролу, не значи да си лоша мама.
То што си фрустрирана и не желиш да те нико пипне, не значи да си лоша мама.
То што желиш мало времена само за себе, не значи да си лоша мама.
Само то што бринеш да си можда лоша мама, значи да си добра мама.
Маме, ми смо одабране да будемо маме баш нашим бебама. Ручно су одабране за нас. И ми за њих.
Можемо ми то, чак и када се осећамо да не можемо.
Оригинално објављено на Фацебоок страници Каел Еибл.
Извор: НајбољаМамаНаСвету