Ко би рекао да једно дете од годину и 8 месеци може бити тако енергично? Одакле јој толико снаге, одакле толико упорности? Знам, једног дана ћу бити срећна што имам децу са ставом. Два комада! Бићу срећна што нису поводљиви, што имају своје ЈА и јасно га изражавају…али брате мили треба остати нормалан до тада!
Мислим да ће ме сви родитељи разумети сада, ово је нешто што је познато многима. Не знам да ли је зато што је у питању девојчица ( па као и свако женско мора нешто да компликује) али отприлике, разлози за бес код моје ћерке су следећи:
– не желим да јој цртам мачку,
– цртам јој мачку али недовољно брзо за њен укус,
– не стижем да нацртам онолико мачака колико је она замислила за кратко време,
– не дам јој да једе пластелин,
– не дам јој смоки за доручак,
– не дам јој да млати штапом око своје главе,
– не дам јој да јури псе луталице ( читав чопор),
– брат ју је пипнуо,
– не дам јој да црта фломастерима по зидовима у трпезарији ( јер је дневна соба већ исцртана),
– не дам јој да поједе целу кесу бомбона,
– пролазници јој се диве и обраћају јој се,
– не може да носи 3 бебе играчке одједном,
– нервирају је кратке ногавице,
– хоће да је чешкам,
– неће да је чешкам,
– не дам јој спреј за нос као играчку,
– хоће да вози бицикло по кући,
– брат не сме да пипне то бицикло,
– хоће да мирише брату ноге а он јој не да,
– хоће да јој читам 15 прича истовремено,
– не дам јој да цепа књиге,
– хоће да је подигнем,
– хоће да је спустим,
– не дам јој да преврне телевизор,
– не дам јој да седи на плочицама,
– не може да скине чеп са фломастера,
– не дам јој да стиска дугмад по веш машини,
– морам и њој да лакирам нокте,
– не могу да је ђихам цео дан,
– села сам да једем,
– не дам јој да попије два сока један за другим,
– хоће она да се јави на телефон и да прича,нико други не сме.
….
Тако да, драги родитељи саборци, нисте сами! Има нас још који свакодневно лудимо. ?
Родили смо их да их волимо а овакви моменти су ту да зачине наш живот.
Шта бисте додали на овај списак за излудјивање мама и тата? Шта ваши малишани раде? Пишите ми да делимо искуства
Извор: Мојпедијатар