Зашто дозвољавам да ми други "размазе" дете

Неретко се дешава да се између родитеља и бака и дека ствара конфликт када се ради о одгајању деце. Баке и деке дозвољавају ствари које маме и тате понекад сматрају недопустивим. Наравно, нека правила се морају поштовати, али прочитајте разлоге због којих једна мама нема ништа против да “родбина” активно учествује у васпитању њене ћерке.

Foto: Canva

Један од разлога је да, као мама која не ради, немам “вишак” новца којим бих искварила своје дете. Због тога драге воље допуштам бакама и декама (укључујући и чланове шире фамилије) да нашој ћеркици купују различите ствари. Само током прошлог месеца купили су неколико пари ципела, финих хаљина и наравно – играчки. Уколико су баш решили да потроше део своје пензије на куповину дечје кухиње са којом ће наше дете изгледати као да наступа у некој од емисија у којој учествују професионални кувари, немам намеру да их у томе спречавам.

Пуштам их и да је грле и љубе, као и да је теше када почне да плаче. У правим тренуцима, остављам је да преноћи код баке и деке. Чак им допуштам да јој дају слаткише.

Нисам неодговорна као родитељ, и немам намеру да одгајам незахвално дете, али сматрам да су разлози који стоје иза мог става оправдани.
Потичем из средине у којој су велике фамилије део културе. Захвална сам што као родитељ користим предности схватања да је детету родитељ „цело село“, јер тако осећам да је моје дете окружено љубављу читаве родбине. Права је чаролија гледати како поред мене и оца, моја беба развија односе и са другима.

Ја имам своја правила код којих не правим компромисе, и свима их саопштавам без увијања. На пример, није јој дозвољено да гледа ТВ, нити да узима електронске уређаје. Није јој било дозвољено да једе слаткише док не напуни 2 године. Моја правила су јасна и ја их доследно и успешно примењујем. Међутим, када дете оставим код некога „у селу“, не мешам се превише у правила која тамо важе. Са пуним поверењем очекујем да неће претворити моје дете у манипулатора и уображену неваљалицу.

Заиста не очекујем да би ико детету дао пола колограма чоколаде за један оброк. Напротив, сигурна сам да људи знају како је тешко водити рачуна о детету које обожава слаткише. Исто тако знам да нико неће баш да троши уштеђевину да би мојој ћерки купио играчке које коштају више од намирница за кућу за седам дана. Ради се о разумним одраслим особама које знају да воде рачуна о својим финансијама. Ни мало не сумњам да јој неће допустити да буде безобразна или да се са њима расправља, само зато што им је симпатична. Сви они знају колико је важно основно кућно васпитање.

Као што видите, имам пуно поверења у све ове људе. Са њима имам добре дугогодишње односе. Међу њима су и неки код којих сам и сама одрастала, а исто важи и за мог супруга. Не видим ништа лоше у томе да им допустим да развијају “своје” односе са мојим дететом.

Свесна сам да сам ја та која сноси одговорнност за будућност мог детета, и да је за њу важно да се развије у вредну, обзирну и осећајну особу. Иако је важно да постоје правила која се поштују, постоје и друге ствари које утичу на њен развој. За њу је такође важно да изгради односе са другим људима и да стекне осећај сигурности. Због тога не желим да имам негативан став према бабама и дедама само зато што су њихова правила другачија од мојих.

Овако дакле стоје ствари: ја са родитељима мојих родитеља имам диван однос. И још нешто – вероватно су и они мене по мало размазили… на свој начин, и својом љубављу за мене – допуштајући ми ствари које ми иначе не би биле допуштене; купујући ми ствари које родитељи нису; спремајући посластице које родитељи нису чак ни стављали на списак за куповину. Поступали су са мном на један другачији начин, али то не значи да су ме искварили.

Желим да и моје дете одраста на овај начин. Желим да и она од својих бака и дека, тетки, стричева и осталих добија све оне ствари које не може да добије од мене и оца. Желим да од њих научи све оно што не може од нас – чак и по цену да им се тако пружи прилика да је “размазе” својом пажњом.

Извор: eci-pec