Недавно објављени резултати ПИСА тестирања показали су да је знање петнаестогодишњака у области читалачке, математичке и научне писмености у свим земљама региона – испод просека. Словенија и Хрватска нешто су боље од Србије, остали додатно каскају. Сингапур је, с друге стране, показао сјајне резултате, а ученици из ове земље били су најбољи у све три категорије, посебно се истакавши у математичкој писмености. Просечан резултат ученика из Сингапура на тесту из математике износи 575 поена, док је просек у 81 земљи 472.
У чему је тајна Сингапура?
Како пише BBC на српском, власти Сингапура верују да математичко образовање игра важну улогу у оспособљавању људи да размишљају логички и аналитички, тако да сингапурска деца рано почињу да изучавају критичке математичке процесе као што су расуђивање, комуникација и моделирање.
Специфичан приступ ове државе који се примењује у предавању овог предмета познат је као сингапурска математика.
Министарство образовања Сингапура га је првобитно развило 1980-их у јавним школама.
Циљ је да се деца усредсреде на дубље разумевање материје, а последњих деценија ова метода је широко прихваћена широм света у различитим облицима.
Шта су основне методе сингапурске математике?
У основи сингапурске математике су две кљуне идеје: конкретан, сликовит, апстрактни приступ (ЦПА) и мајсторство (вичност).
„Деца у сингапурској математици увек раде нешто конкретно. Сабирају или састављају коцке. Раде нешто сликовито или састављају слике цвећа, људи, жаба или нечег другог што је лакше повезати од самих бројева”, каже Аријел Линдорф, ванредна професорка образовања на Универзитету у Оксфорду, за BBC.
Кроз ове различите репрезентације математика се лакше разуме.
Када деца покажу да добро разумеју конкретне и сликовите фазе математичког проблема, онда напредују у апстрактној фази учења.
„Метод сингапурске математике није повезан са памћењем”, каже Линдорф.
Други стуб сингапурске математичке методе је појам ‘мајсторства’ – идеја да сви ученици у одељењу напредују равноправно.
Неко ће, на пример, сабирање савладати брже од других.
Код сингапурске математике, ученици, којима одређена област иде слабије, добијају додатне вежбе како би боље разумели тематику.
„То не значи да остали морају да чекају, док сви не дођу до истог нивоа знања. Ако су деца савладала сабирање, наставник им неће показивати нову област, већ ће им дати додатне задатке како би проширили постојеће знање”, објашњава Линдорф.
Метода се већ примењује у бројним другим земљама, као што су САД, Канада, Израел, Велика Британија.
Више информација: BBC