ПУЗАЊЕМ СЕ РАЗВИЈА КООРДИНАЦИЈА
Када одмах по рођењу ставимо бебу на стомак она ће моћи да са једне окрене главу на другу страну. Са месец дана може на кратко да држи главу у ваздуху, да би се са три месеца ослањала на подлактице, посматрала околину и припремала се да ускоро почне да дохвата играчку која је испред ње.
Ово може свака здрава беба а на родитељима и одраслима који брину о њој је да јој омогуће да буде на тврдој равној подлози. У прва три месеца може да се користи сто за преповијање а од четвртог месеца најбоље да буде на поду јер је то период када бебе почињу да се окрећу самостално са леђа на стомак и морају да имају довољно простора да то изведу а и због сигурности јер са било које друге површине могу да падну.
Моменат када беба пропузи назива се “другим рођењем”, иако је пре осам, девет месеци пресецањем пупчане врпце физички одвојена од мајке. Тек сада када почне да пузи она добровољно одлази од мајке и оца и своју пажњу преусмерава са родитеља на спољашњи свет, док ће пуну самосталност стећи када прохода. Када ће пропузати и проходати зависи од процеса који се одвија у мозгу, назива се мијелинизација и од њега зависи када ће мозак почети да управља мишићима. На овај физиолошки процес се не може утицати споља, одвија се код сваке бебе индивидуално И то је разлог што нека деца нешто ураде раније а нека касније.
Након што мозак почне да управља мишићима, информације теку и обрнутим смером, дете почиње да мења активност у односу на стечено искуство, та повезаност омогућава развој координације и бесциљни покрети постају сврсисходне радње. За разлику од процеса развоја мозга на који не можемо да утичемо на координацију и снагу великих група мишића можемо. Зато је важно окружење у коме беба борави, у овој ситуацији то је боравак на поду. Све справе које се некада користе као што је дубак, ауто седишта, столице за храњење, љуљашке, оградице и сл. значајно ометају овај процес и иремете нормалан моторни развој.
Снага мишића се развија вежбањем, то зна свако ко одлази у тератану, тако и беба може да развије своје мишиће оптимално ако их редовно увежбава, а за то је најпогодније место управо под. Ту ће моћи да пузи, подиже ствари, вуче, баца, да се усправља уз предмете. Омогућавањем беби да то ради доприносимо њеном нормалном моторном развоју на путу ка самосталности.
Када уређујемо простор за бебу, он треба да буде једноставан, чист и уредан. Ако је под превише клизав могу да се ставе подлоге које се не померају и могу лако да се одрзавају. Беба сама у себи има нагон за координисањем и јачањем великих мишића и не треба је затрпавати играчкама које ће јој се налазити на путу и преусмеравати са њене потребе за кретањем. То се односи и на укључен телевизор, нарочито ако је постављен ниско доле, јарке слике И звукови који допиру из њега бебу ће држати “хипностисану” на једном месту.
Да би родитељи били сигурни да је простор у коме беба проводи највише времена оптимално уређен, добро је да пре него што је спусте на под, сами проведу неко време на њему. Тако ће видети како то изгледа из бебине перспективе, да ли се све види, да ли мозе да се дође до ствари, како је када се из једне просторије оде у другу. Ово је јако важно јер ће то све утицати и на развој бебиног вида и осећаја сопственог тела. и пре него пропузи имаће “мапу простора са референтним тачкама” у глави која ће јој омогућити безбедно кретање касније јер је научила поступно да процењује удаљеност и брзину.
Да би се ова учења одвијала несметано беба треба да борави у свом простору како би имала довољно искустава у познатом окружењу, чести одласци на друга места ће је збуњивати и отежати учење. Ако желите да својој беби нешто поклоните, нека то буде ваше време.
Радозналост и интересовање за спољашњи свет главни је покретач детета на активност. Када смо са бебом на поду лако ћемо предвидети шта жели да дохвати и често несвесно посежемо за тим и додајемо јој. Тако јој ускраћујемо могућност да до тога дође сама. Наравно да док још не пузи сама играчке треба да буду на удаљености коју може да савлада, тако правимо равнотежу између њеног напора и успеха.
Када је беба провела довољно времена на поду, најбоље да то практикујете од четвртог месеца, око осмог ће пропузати или ће самостално доћи до седећег положаја. Беба одлучује шта ће прво урадити у зависности од њеног унутрашњег развоја и није добро када родитељи намећу седећи положај коришћењем разних помагала (ауто седишта, љуљашке, хранилице, дубак).
Свака беба ће пузати ако јој се за то да прилика. Пузање ангажује велике групе мишића ногу, руку и леђа, омогућава координацију руке и супротне ноге што је основа за добру равнотежу и усправан ход.
Време проведено на поду уз одговарајуће активности је неопходно за правилан расти и развој детета.
Снежана Милановић, дипломирани физиотерапеут
Извор: Centar za korektivnu gimnastiku