Новакова прича о одлучности

8 јула, 2015

 
„Београд је, попут многих градова у Србији, патио много, због ратова. Многи људи су имали сумње у то шта сутрашњост доноси, нису били сигурни да ће моћи да подижу децу коју имају, није се у томе много разликовала ни моја породица… И, знајући кроз шта смо прошли, то је и ојачало мој карактер.
https://www.youtube.com/watch?v=VasWcH5vCTs
Близу нас се нешто дешавало, градило се. Рекли су ми да граде тениске терене. Никада нисам чуо за ту реч. Знао сам за фудбал и неке друге спортове, али тенис је био нов и за мене, а и за моју породицу. И, одмах сам се заљубио у њега. Сатима сам играо ‘против’ зида. На ТВ-у сам гледао како Пит Сампрас игра за своју прву вимблдонску титулу. Тада сам одлучио да сањам нешто велико, да сањам како ја на централном терену Вимблдона подижем трофеј.
novak
Први пут сам видео Јелену Генчић, најбољег тренера на целом простору бивше Југославије, када сам имао пет година. Она је била ту, близу мене, са својим тениским кампом из Београда, а ја сам гледао кроз ограду шта се ту све дешава. Она ме је видела и питала моје родитеље да ли би ме пустили да вежбам тенис. Када бих завршио са школом и тренинзима, правио бих вимблдонски трофеј у мојој соби. Тај трофеј сам држао