Негде у Србији, 2134. године
Од: mamamarkamarkovica@dobriroditelji.com
Коме: razdrednamarkamarkovica@razredna.com
Наслов: Инцидент у школи
Разредна Марка Марковића,
Пишем по први пут ове године, знате и сами да се не укључујем ни у Вибер ни у Фејсбук групи, не чујем се на Зум-у, мања сам од маковог зрна и Марковог ентузијазма да савлада падеже на свим платформама за учење.
Данас, ипак, не могу да Вам не упутим ово електронско писмо и с намером пишем на званични мејл школе, а не Ваш приватни, јер сматрам да ова ситуација, не – овај проблем – захтева деловање виших инстанци.
Наиме, мој Марко данима долази задихан из школе, румених образа, запањујуће ведар и весео. Ја сам навикла да је он стално блед, да се жали на болове у врату и да га пецкају очи. Он има одличне оцене из програмирања, добар је из роботике и редовно га похваљују на часовима конструисања. Тачно је да једва савладава историју, географију и матерњи језик, али сви ми знамо да су то назадни предмети и да их свакако треба избацити из школског програма.
Прочитајте и: Како да клонирамо наставнике да их буде довољно за наставу у школи и онлајн
Дакле, по свим критеријумима Новог Школства, Марко је одлично дете са сјајном перспективом и потенцијалом за ИТ сектор. Међутим, као што већ поменух, последњих дана примећујем неки посебан сјај у његовим очима, код куће одбија да ради домаћи док је дан, а јуче ми је чак тражио да се попне на дрво. На дрво!
Пишем вам као родитељ, али и као одговорна грађанка и неко ко ради већ целу деценију као ИТ консултанткиња. Ја никада, понављам НИКАДА нисам чула да је некоме пало на памет да се попне на дрво. Да, познајем неке ентузијасте који се из хобија пењу на бандере и кровове, али то су екстремни случајеви (шта све неко не би урадио због дигиталног маркетинга?!). ОВО никако није исто. Мислим, дрво, побогу?!
Када сам питала Марка о чему се ради, прво је покушавао да избегне одговор. Понашао се чудно, рекао ми је чак, цитирам, „како си успела да ме приметиш кад нон стоп гледаш у тај телефон?“ Ако ништа друго, бар су ове речи забрињавајуће и крајње проблематичне. Но, да не продубљујем дискусију сада, вратимо се на дрво.
Дакле, док смо се убеђивали око тога зашто пењање на дрво (на дрво! Још не могу да дођем себи!) НИЈЕ паметна идеја, Марко се „излетео“ и рекао да је професор биологије одржао час у природи. У ПРИРОДИ!
Прочитајте и: Да ли је мој син урадио нешто лоше, па да мора да чисти снег у школском дворишту?
Па да ја вас питам: да ли сам ја дете родила да га тамо неки инсекти биолошки воде у природу за време наставе? Уместо да као сваки нормалан наставник пусти деци једно две три презентације, он је децу НАТЕРАО, ја сам сигурна да их је натерао, мој Марко то није умео сам да предложи, побогу! – дакле, натерао их је да проведу три школска часа у шуми. У шуми! Поред онолико лепог бетона!
Најпре, у шуми дете може да се испрља (Ви не знате колико су скупо плаћене Маркове нове беле патике!). Потом, ако се пентра по дрвећу (сачувајмебоже!), може да поцепа маркиране панталоне и дукс! Да не причам о могућности да се повреди! Наша су деца фина, васпитана за модерно доба, они не умеју да ходају по дивљини. Мислим, све то камење и земља, јесу људи некад ходали по томе, али нећемо се, ваљда, враћати у праисторију?!
Уз то, утицај природе и свог тог зеленила делује ошамућујуће на моје дете (а ја сам СИГУРНА и на осталу децу из разреда). Да ли Ви знате да је Марко јуче петнаест минута гледао чежњиво кроз прозор? КРОЗ ПРОЗОР!!!
Кад сам га питала шта гледа и да ли му се можда испразнила батерија на телефону, знате ли шта ми је рекао?
– Мама, јеси ли ти приметила некад како је небо плаво?
– Како то мислиш? – упитала сам.
– Да ли ја мислим, мама?
Какве сулуде идеје усађује тај професорчић деци у главу? Зар нисмо прошле године донирали огромну суму новца да се опреми лабораторија и обезбедили на стотине жаба за сецирање? Зар није учињено све да се наука доведе у школу, само да деца буду БЕЗБЕДНА У ЧЕТИРИ ЗИДА?!
Шта је онда сада ОВО?
Дакле, молим Вас, као крајње забринута мајка и одговоран родитељ, укључите директора, Управни одбор и министра просвете ако треба! Желим да се испита:
како је тај наставник биологије дошао на идеју да БЕЗ ДОЗВОЛЕ РОДИТЕЉА изведе децу на ваздух пун алергена, без пречишћивача
како је добио радно место и лиценцу за рад
на ком факултету је стекао диплому
да ли је УОПШТЕ дигитално писмен?!
Када се открије све наведено, молим Вас, не – ЗАХТЕВАМ од школе да предузме потребне мере да се овај случај више не понови.
Поред предивно уређеног школског центра, врхунске технологије, камера и рачунара, поред СВЕГА за шта смо се као друштво борили, да се наша деца веру по дрвећу! То је недопустиво!
Молим Вас за одговор у најкраћем року.
С поштовањем,
Забринута мајка Марка Марковића
Од: razdrednamarkamarkovica@razredna.com
Коме: mamamarkamarkovica@roditelj.com
Наслов: Одговор на: Инцидент у школи
Поштована мајко Марка Марковића,
Дужност ми је да Вас обавестим да је случај „Час у природи“ успешно затворен.
Наиме, након што смо примили на десетине мејлова сличне садржине као Ваше забринуто писмо,
директор школе је у договору са министром решио да – без већег удубљивања у проблематику – поменутог наставника санкционише. Због рада који није у складу са модерним програмом Новог Школства, дотични је до даљњег суспендован, а сва је прилика да ће остати и без лиценце за рад.
С обзиром да је луцидна идеја о часу у природи оставила озбиљне – и надамо се привремене – последице по децу, на ванредној седници је одлучено да се наставник биологије упути на испитивање и лечење због назадне пропаганде.
Сви ђаци, међу којима и Ваш син Марко Марковић биће упућени на рехабилитацију у иновативни гејмерски центар на седам дана.
Искрено се надамо да ће се током седмодневног играња бучних игрица брзо опоравити и повратити бледи тен и болове у раменима.
Школа се дубоко извињава због пропуста и овим путем Вас позива да будете део велике донаторске вечере на крају месеца. Сав прилог од дигиталне лутрије уложићемо у најновији технолошки центар захваљујући коме ученици више неће морати да долазе кући кад им недостају родитељи. Инсталираћемо Ваше холограме, тако да несметано можете да радите сваког дана, а децу виђате само на распустима.
П.С. Овај инцидент довео је до неких круцијалних промена у Статуту школе, тако да се трајно укидају часови физичког васпитања и ликовне културе. Дошли смо до закључка да ови предмети превише подсећају децу на трауматично искуство боравка у природи.
О свему ћемо Вас и убудуће обавештавати електронски.
Срдачан поздрав!
