Negde u Srbiji, 2134. godine
Od: mamamarkamarkovica@dobriroditelji.com
Kome: razdrednamarkamarkovica@razredna.com
Naslov: Incident u školi
Razredna Marka Markovića,
Pišem po prvi put ove godine, znate i sami da se ne uključujem ni u Viber ni u Fejsbuk grupi, ne čujem se na Zum-u, manja sam od makovog zrna i Markovog entuzijazma da savlada padeže na svim platformama za učenje.
Danas, ipak, ne mogu da Vam ne uputim ovo elektronsko pismo i s namerom pišem na zvanični mejl škole, a ne Vaš privatni, jer smatram da ova situacija, ne – ovaj problem – zahteva delovanje viših instanci.
Naime, moj Marko danima dolazi zadihan iz škole, rumenih obraza, zapanjujuće vedar i veseo. Ja sam navikla da je on stalno bled, da se žali na bolove u vratu i da ga peckaju oči. On ima odlične ocene iz programiranja, dobar je iz robotike i redovno ga pohvaljuju na časovima konstruisanja. Tačno je da jedva savladava istoriju, geografiju i maternji jezik, ali svi mi znamo da su to nazadni predmeti i da ih svakako treba izbaciti iz školskog programa.
Pročitajte i: Kako da kloniramo nastavnike da ih bude dovoljno za nastavu u školi i onlajn
Dakle, po svim kriterijumima Novog Školstva, Marko je odlično dete sa sjajnom perspektivom i potencijalom za IT sektor. Međutim, kao što već pomenuh, poslednjih dana primećujem neki poseban sjaj u njegovim očima, kod kuće odbija da radi domaći dok je dan, a juče mi je čak tražio da se popne na drvo. Na drvo!
Pišem vam kao roditelj, ali i kao odgovorna građanka i neko ko radi već celu deceniju kao IT konsultantkinja. Ja nikada, ponavljam NIKADA nisam čula da je nekome palo na pamet da se popne na drvo. Da, poznajem neke entuzijaste koji se iz hobija penju na bandere i krovove, ali to su ekstremni slučajevi (šta sve neko ne bi uradio zbog digitalnog marketinga?!). OVO nikako nije isto. Mislim, drvo, pobogu?!
Kada sam pitala Marka o čemu se radi, prvo je pokušavao da izbegne odgovor. Ponašao se čudno, rekao mi je čak, citiram, „kako si uspela da me primetiš kad non stop gledaš u taj telefon?“ Ako ništa drugo, bar su ove reči zabrinjavajuće i krajnje problematične. No, da ne produbljujem diskusiju sada, vratimo se na drvo.
Dakle, dok smo se ubeđivali oko toga zašto penjanje na drvo (na drvo! Još ne mogu da dođem sebi!) NIJE pametna ideja, Marko se „izleteo“ i rekao da je profesor biologije održao čas u prirodi. U PRIRODI!
Pročitajte i: Da li je moj sin uradio nešto loše, pa da mora da čisti sneg u školskom dvorištu?
Pa da ja vas pitam: da li sam ja dete rodila da ga tamo neki insekti biološki vode u prirodu za vreme nastave? Umesto da kao svaki normalan nastavnik pusti deci jedno dve tri prezentacije, on je decu NATERAO, ja sam sigurna da ih je naterao, moj Marko to nije umeo sam da predloži, pobogu! – dakle, naterao ih je da provedu tri školska časa u šumi. U šumi! Pored onoliko lepog betona!
Najpre, u šumi dete može da se isprlja (Vi ne znate koliko su skupo plaćene Markove nove bele patike!). Potom, ako se pentra po drveću (sačuvajmebože!), može da pocepa markirane pantalone i duks! Da ne pričam o mogućnosti da se povredi! Naša su deca fina, vaspitana za moderno doba, oni ne umeju da hodaju po divljini. Mislim, sve to kamenje i zemlja, jesu ljudi nekad hodali po tome, ali nećemo se, valjda, vraćati u praistoriju?!
Uz to, uticaj prirode i svog tog zelenila deluje ošamućujuće na moje dete (a ja sam SIGURNA i na ostalu decu iz razreda). Da li Vi znate da je Marko juče petnaest minuta gledao čežnjivo kroz prozor? KROZ PROZOR!!!
Kad sam ga pitala šta gleda i da li mu se možda ispraznila baterija na telefonu, znate li šta mi je rekao?
– Mama, jesi li ti primetila nekad kako je nebo plavo?
– Kako to misliš? – upitala sam.
– Da li ja mislim, mama?
Kakve sulude ideje usađuje taj profesorčić deci u glavu? Zar nismo prošle godine donirali ogromnu sumu novca da se opremi laboratorija i obezbedili na stotine žaba za seciranje? Zar nije učinjeno sve da se nauka dovede u školu, samo da deca budu BEZBEDNA U ČETIRI ZIDA?!
Šta je onda sada OVO?
Dakle, molim Vas, kao krajnje zabrinuta majka i odgovoran roditelj, uključite direktora, Upravni odbor i ministra prosvete ako treba! Želim da se ispita:
kako je taj nastavnik biologije došao na ideju da BEZ DOZVOLE RODITELJA izvede decu na vazduh pun alergena, bez prečišćivača
kako je dobio radno mesto i licencu za rad
na kom fakultetu je stekao diplomu
da li je UOPŠTE digitalno pismen?!
Kada se otkrije sve navedeno, molim Vas, ne – ZAHTEVAM od škole da preduzme potrebne mere da se ovaj slučaj više ne ponovi.
Pored predivno uređenog školskog centra, vrhunske tehnologije, kamera i računara, pored SVEGA za šta smo se kao društvo borili, da se naša deca veru po drveću! To je nedopustivo!
Molim Vas za odgovor u najkraćem roku.
S poštovanjem,
Zabrinuta majka Marka Markovića
Od: razdrednamarkamarkovica@razredna.com
Kome: mamamarkamarkovica@roditelj.com
Naslov: Odgovor na: Incident u školi
Poštovana majko Marka Markovića,
Dužnost mi je da Vas obavestim da je slučaj „Čas u prirodi“ uspešno zatvoren.
Naime, nakon što smo primili na desetine mejlova slične sadržine kao Vaše zabrinuto pismo,
direktor škole je u dogovoru sa ministrom rešio da – bez većeg udubljivanja u problematiku – pomenutog nastavnika sankcioniše. Zbog rada koji nije u skladu sa modernim programom Novog Školstva, dotični je do daljnjeg suspendovan, a sva je prilika da će ostati i bez licence za rad.
S obzirom da je lucidna ideja o času u prirodi ostavila ozbiljne – i nadamo se privremene – posledice po decu, na vanrednoj sednici je odlučeno da se nastavnik biologije uputi na ispitivanje i lečenje zbog nazadne propagande.
Svi đaci, među kojima i Vaš sin Marko Marković biće upućeni na rehabilitaciju u inovativni gejmerski centar na sedam dana.
Iskreno se nadamo da će se tokom sedmodnevnog igranja bučnih igrica brzo oporaviti i povratiti bledi ten i bolove u ramenima.
Škola se duboko izvinjava zbog propusta i ovim putem Vas poziva da budete deo velike donatorske večere na kraju meseca. Sav prilog od digitalne lutrije uložićemo u najnoviji tehnološki centar zahvaljujući kome učenici više neće morati da dolaze kući kad im nedostaju roditelji. Instaliraćemo Vaše holograme, tako da nesmetano možete da radite svakog dana, a decu viđate samo na raspustima.
P.S. Ovaj incident doveo je do nekih krucijalnih promena u Statutu škole, tako da se trajno ukidaju časovi fizičkog vaspitanja i likovne kulture. Došli smo do zaključka da ovi predmeti previše podsećaju decu na traumatično iskustvo boravka u prirodi.
O svemu ćemo Vas i ubuduće obaveštavati elektronski.
Srdačan pozdrav!
