Да ли сте се некад запитали зашто наше бабе и дедови нису имали алергије на храну? Или то није била тако учестала појава, као у данашње време? Тек, уколико познајете неког седамдесетогодишњака, искористите познанство да га питате шта мисли о алергијама на храну. Али, тек пошто прочитате наш текст. У редовима који следе, видећете и зашто.
Алергије на храну су у порасту и отежавају живот онима који пате од ове болести. Осим тога, то такође значи и опорезивање здравственог система, а самим тим и наших џепова. Али, о пореској политици неком другом приликом. Овде је првенствено реч о физичким последицама алергија на храну (по пацијента) и разлозима због којих оне настају. “Свака три минута алергијска реакција због нечег што је поједено или попијено, шаље некога у хитну службу. То је више од 200.000 посета годишње одељењима хитне службе годишње.” Ово су подаци објављени 2013. године, од стране Центра за контролу и превенцију болести.
Алергије на храну код деце порасле су за 50 %, између 1997. и 2011. године.
А место где све почиње јесу тела наших беба….
Др. Мерцола, вођа овог исраживачког пројекта, истиче да је алергија на млеко број један алергија по учесталости у Америци. Он то приписује коришћењу хормона раста (који се ставља у вештачка млека за бебе и децу), као и претерана употреба антибиотика у пољопривреди и сточарству, која је узела замах ’90.-их година XX века.
Да ли постоји нешто страно у нашој храни што није постојало раније?
Апсолутно! Прерађена храна доприноси развоју алергија, на више различитих нивоа. Већина обрађених намирница садржи мноштво боја, арома, појачивача укуса, конзерванаса и осталих адитива који могу имати значајан утицај. Ипак, приликом тестирања, ниједан пацијент није показао реакцију на одређену, појединачну компоненту прерађене хране. То значи да нико није алергичан само на боју или неки емулгатор. Ово је дуго збуњивало научнике, док им на памет није пала (из овог угла се чини) једноставна идеја. Урадити алерго тест на комбинацију додатака који се користе у прехрамбеној индустрији. Резултат их је готово шокирао. Прашкасти додаци који се користе да повећају нутритивну вредност производа су махом изазивачи алергијских реакција. У зависности од комбинације додатака, развија се и типска алергија (на млеко, глутен и сл.).
Једна од првих намирница која је прошла ову промену и добила нутритивни додатак у виду мешавине прашкова јесте млеко. 1994. године млечна индустрија је почела да користи генетски модификован хормон раста рБГХ (говеђи хормон раста) у циљу повећања количине млека које даје једно грло. То је резултирало мањом отпорношћу стоке на неке болести. Да би спречили губитак грла, почели су да користе већу количину антибиотика. А ми данас знамо, ако не све, барем оно основно о резистенцији бактерија приликом честе употребе антибиотика… И овде почиње наша прича о развоју интолеранције на храну.
Дакле, зашто наши преци нису имали алергије на храну?
Зато што су јели храну која нема конзервансе и није прерађена. Оброци су долазили директно са фарми или из баште. Бебе су имале сјајан старт (било да су дојене или храњене крављим или козијим млеком). У то време се није говорило о дијетама. Домаћа пилећа супа је коришћена за многе болести.
Наше бабе и дедови су већину времена проводили напољу. Шећер су подизали тако што су брали и јели шумске јагоде, купине, јабуке. Никада нису трчали код доктора за све. Кад добију грозницу, чекају да прође. И мажу се ракијом. Ако их боли стомак, једу само супу и чорбу. И пију чај. Њихова храна је била њихов лек.
Исхрана и начин живота имају значајан утицај на наше тело. Свакој ћелији нашег организма је потребна правилна исхрана да би исправно функционисала. А лоша исхрана угрожава интегритет сваке ћелије, чиме се ствара осетљивост на одређене врсте хране. Чини се да алергије на храну могу бити непредвидиви нуспродукт многих фактора животне средине са којим се нису сусрели наши преци. Овим темпом, неопходно је да се запитамо како изгледа будућност исхране. Јер од те будућности, зависи и наша будућност.
Аутор: Мирјана
Извор: pasarella.rs