Увек мислимо да наши професори траже превише од нас те да желе да будемо савршени, али то није тако. Неки од њих су перфекционисти, али већина није таква.
Писмо наставнице ученицима одушевило је јавност. Своје писмо је посебно посветила свим ученицима петог разреда које је требала упознати, а посебно ђацима с дислексијом.
Ученици увек требају помоћ и разумевање, а изгледа да су на то и наишли. Професори и ученици требају често комуницирати како би видели што би и једни и други требали побољшати у свом раду.
Ево што је наставница написала својим будућим ученицима:
`Драги ученици,
почашћена сам и узбуђена што ћу бити ваша наставница. Свој посао схваtам прилично озбиљно, а премда се трудим и ја некада знам наићи на препреке. Ово је неколико ствари које морате знати:
1. Ја нисам била савршен ученик па ни не очекујем да ви будете.
2. Сви друкчије учимо, а ове године надам се да ћете ми помоћи схватити како вас најбоље могу научити.
3. Исправно срицање ријечи и брзо читање може учинит учење лакшим, али то нема никакве везе с интелигенцијом. Помоћи ћу вам да брже сричете речи и да брже читате, али интелигенција је ипак нешто комплексније. Неки од већих мислиоца су имали проблема са школом. Немојте се обесхрабрити!
4. Слободно ми реците ако се мучите с неким делом градива јер труд некада може бити невидљив. Волела бих да имам кристалну куглу, али нажалост- немам јe. Реците ми ако сам вам дала неки задатак који вам се чини тешким јер тада можемо га заједно решити можда на неки друкчији и креативнији начин.
5. Некада брзам јер се превише узбудим око неког градива или сам преамбициозна. Када се то догоди- упозорите ме да успорим. Сви ће из разреда то цијенити као и ја.
6. Радујем се томе што ћу открити што вас мотивише и занимају ме ваши снови у вези школе, али и изван школе. Покушаћемо спојити те снове и због тога ћете пронаћи задовољство у учењу.`
За крај, наставница је додала како схвата да школа некада зна бити тешка, али да не мора бити нешто што унесрећује ученике.