Зашто сам пријатељ са ђацима на Фејсбуку

август 2, 2016
Ивана Бошњак Бошњак

Почећу одмах, из центра:
Имам профил на ФБ. Под пуним именом и презименом. Све у животу што радим, говорим и пишем, радим као ЈА, та иста особа, с тим именом и презименом.
ivana

Ивана Бошњак Бошњак

Кад сам се запослила у просвети, знала сам да сам у јавном послу. Свако ко ме види и препозна на улици, дозволио је себи да негде прокоментарише моју гардеробу, друштво у ком сам, висину штикле на ципели, шминку или недостатак исте.
Дете сам два просветна радника. Знала сам да је цео комшилук причао о томе како „само вуку са те викендице нешто“, а исто тако сам знала да касирка из продавнице у којој је мој отац куповао минералну воду редовно даје извештај о томе како смо сироти, па имамо само за киселу воду.:)
Ми смо били породица која се не обазире на такве приче. Али, мени као детету није увек било свеједно кад ме неко од деце из школе упита зашто већ једном не купимо замрзивач, него свакодневно купујемо месо.
А није било Фејсбука…
Као ђак, знала сам ко од наставника тајно иде у цркву иако се није смело, ко се напије па се тетура улицама, а на екскурзијама сам имала прилике да видим пијане професоре, што своје, што туђе. … Толико о приватности, тако извиканој у последње време.
Но, ценила сам их или не, по томе какви су били са нама у учионици, на одморима, летовањима, зимовањима, екскурзијама. Није ми био потребан ФБ да бих видела наставницу у купаћем костиму. Довољно је било да одем на море са школом. А наставнике можемо срести свуда око нас, зар не?
И, где је грех ако неко на ФБ види да сам жив човек, да умем да поделим виц, да изађем са друштвом, да се радујем или тугујем?
Ко мисли да ђаци немају преча посла него нас да прате по фејсбуцима, тај дебело греши!
А зашто сам пријатељ са ђацима на ФБ?
Зато што им ја јесам пријатељ свакако. Поштеније ми је да су ми они пријатељи, да видим и ја како се они понашају, да они виде да нема ничег лошег у мом понашању, него да слушају комшијске трачеве о мени, а ја да не видим колико су они неписмени кад се свађају на друштвеним мрежама.:)
Ауторитет се не гради само у учионици. Кажу неке колеге, можемо да будемо пријатељи  с бившим ђацима. Као, ваљда тада више нисмо професори?
Моји професори су за мене остали оно што су били и док сам била ђак. Својим сам бившим ђацима учитељица коју поштују, било да смо пријатељи на ФБ или не.
Елем, да закључим:

  • Немам шта да кријем пред ђацима
  • Оно што желим да сакријем, не објављујем на ФБ
  • Ја сам ЈА, са Фејсбуком или без њега, на ФБ или ван њега
  • Бирам ФБ пријатеље и пре ћу бити пријатељ са ђацима које познајем него са особама које не познајем, а имају никове типа „Пастув“, „Фаца“ или слично
  • На мом ФБ зиду се може наћи много вредних информација, што за разне пријатеље, што за ђаке. Ко не жели, не мора да чита.
  • Радујем се успесима својих ФБ пријатеља, посебно ако су моји ђаци
  • Тугујем са својим ФБ пријатељима, ако је за туговање

П.С. Ако избаците „ФБ“ из реченица у овом тексту, добићете једну обичну, нормалну свакодневицу било кога од нас.
 
А ево шта на све каже моја комшиница Ванда:
„А, ви сте, наставници, као, безгрешни? Фризерка може да објави да је на мору, а ти кријеш од ђака? Слике с мора ниси ставила на ФБ зато што си се угојила, а не зато што кријеш приватност! Као да ја не знам да си попила чашу вина код Огија у „Кафе Станица 93“!? Па није ми требао ФБ да то знам, јавила ми Буца! А мислиш да је наставник Жарко кад је млатио жену, то турио на ФБ, па сам тако сазнала? Ее, драга моја, много си ми ти наивна! Знаш ли ти да адвокатицина мала редовно гледа твој ФБ профил преко мог овог млађег сина, а њега боли уво за тебе, и заборавио је да ти је пријатељ на ФБ! А комшија Стаја ми јавио синоћ кад сте се вратили, знала сам пре него што си написала на ФБ да вас је киша отерала с Тисе! Сакрићеш приватност ако немаш ђаке као пријатеље, мало сутра! Него да ти каже твоја Ванда – рекла ми Маја да ће доћи вечерас до тебе, неће још да објави на Фејсу, али, развела се, па мења презиме, узима бабино девојачко! Тек да ти кажем, да се не изненадиш! Одох сад да видим шта има ново на фејсу, не волим кад сам необавештена!“
 
Извор:dnevnikjedneuciteljice.wordpress.com
 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *


6 коментара на "Зашто сам пријатељ са ђацима на Фејсбуку

  1. ana каже:

    Navedeni razlozi “druženja” sa učenicima na FB su zaista u najmanju ruku smešni, “да видим и ја како се они понашају, да они виде да нема ничег лошег у мом понашању”. FB služi za građenje autoriteta???
    Ne delim vaše mišljenje a i ja radim u prosveti…

    1. kaja каже:

      ne smešni nego presmešni. Ne znam ni čemu potreba za “pravdanjem” ovako…

  2. Mak Nik каже:

    U potpunosti se NE SLAZEM sa Vama! Ostajem pri stavu da sa ucenicima nema potrebe biti prijatelj na FB, a razlozi su brojni, opisani u pojedinim tekstovima povodom kojih, pretpostgavljam, je nastao ovaj tekst!

  3. Bojana каже:

    “Veliki umovi raspravljaju o idejama. Srednji umovi raspravljaju o događajima. Sitni umovi raspravljaju o ljudima.” Možda je vreme da menjate profesiju. Rijaliti Srbija plače za vama, kao i za vašom komšinicom.

  4. Andjela каже:

    Na brojnimseminarima na koje smo obavezni da idmeo i klimamo glavama, cak se preporucuje i elektronskakomunikacija sa ucenicima.pri cemu se precizira da ko to zeli da radi, otvori poseban profil “za ucenike” cime ce isti razdvojiti od svog privatnog profila.Kazu kolege koje su ovo uradile, daim ne predstavlja neki veci problem, posebno u sezoni takmicenja jer onda deci salju zadatke( jer i ovako nema para za kopiranje i stampanje), dostupni su deci takmicarima u bilo koje doba dana kada imaju neke nedoumice u pogledu zadataka i slicno. Cenim da je ovo ok nacin komunikacije. Sad, sto vi ostali ne vidite prednosti od svega toga, i sto mozda ne zelite da vide djacu vasu licno nepismenost, sujetu,golisave morske fotke i slicno…onda zaista ne znam sta da vam akzem an sve to,sem da ce deca,ako zele, doci do takvih informacija i slika sta god vi uradili da ih zastitite.Kolege i koleginice,priznajmo, u ovom veku su deca pametnija od nas, pa je bolje davati im inofrmacije nego ih ostaviti da oni iste izmisljaju o nama

  5. Katarina каже:

    Radim u prosveti i, takođe, se u potpunosti ne slažem sa rečenim.
    Sa decom se viđamo, komuniciramo, obrazujemo ih u školi. Sve što treba da im kažemo (kontrolni, pismeni, domaći zadatak..) uradi se u školi.
    Nemaju šta da traže u mojim prijateljima, niti ja među njihovim.
    Pozitivnih strana ovakvog “prijateljstva” nema, a negativnih može biti mnogo.
    Osvrnula bih se i na komentar koji kaže da se na seminarima podržava elektronska komunikacija sa decom. Da. jer je to, kao i sve ostalo loše, došlo sa zapada. Gubi se klasična ideja o školstvu, nastavnici prestaju da budu autoritet, izjednačavaju nam se pozicije. A na gubitku, na duže staze, je čitavo društvo.

Будите у току

Унесите вашу имејл адресу

Пратите нас

Пратите нас на друштвеним мрежама