Počeću odmah, iz centra:
Imam profil na FB. Pod punim imenom i prezimenom. Sve u životu što radim, govorim i pišem, radim kao JA, ta ista osoba, s tim imenom i prezimenom.
Ivana Bošnjak Bošnjak
Kad sam se zaposlila u prosveti, znala sam da sam u javnom poslu. Svako ko me vidi i prepozna na ulici, dozvolio je sebi da negde prokomentariše moju garderobu, društvo u kom sam, visinu štikle na cipeli, šminku ili nedostatak iste.
Dete sam dva prosvetna radnika. Znala sam da je ceo komšiluk pričao o tome kako „samo vuku sa te vikendice nešto“, a isto tako sam znala da kasirka iz prodavnice u kojoj je moj otac kupovao mineralnu vodu redovno daje izveštaj o tome kako smo siroti, pa imamo samo za kiselu vodu.
Mi smo bili porodica koja se ne obazire na takve priče. Ali, meni kao detetu nije uvek bilo svejedno kad me neko od dece iz škole upita zašto već jednom ne kupimo zamrzivač, nego svakodnevno kupujemo meso.
A nije bilo Fejsbuka…
Kao đak, znala sam ko od nastavnika tajno ide u crkvu iako se nije smelo, ko se napije pa se tetura ulicama, a na ekskurzijama sam imala prilike da vidim pijane profesore, što svoje, što tuđe. … Toliko o privatnosti, tako izvikanoj u poslednje vreme.
No, cenila sam ih ili ne, po tome kakvi su bili sa nama u učionici, na odmorima, letovanjima, zimovanjima, ekskurzijama. Nije mi bio potreban FB da bih videla nastavnicu u kupaćem kostimu. Dovoljno je bilo da odem na more sa školom. A nastavnike možemo sresti svuda oko nas, zar ne?
I, gde je greh ako neko na FB vidi da sam živ čovek, da umem da podelim vic, da izađem sa društvom, da se radujem ili tugujem?
Ko misli da đaci nemaju preča posla nego nas da prate po fejsbucima, taj debelo greši!
A zašto sam prijatelj sa đacima na FB?
Zato što im ja jesam prijatelj svakako. Poštenije mi je da su mi oni prijatelji, da vidim i ja kako se oni ponašaju, da oni vide da nema ničeg lošeg u mom ponašanju, nego da slušaju komšijske tračeve o meni, a ja da ne vidim koliko su oni nepismeni kad se svađaju na društvenim mrežama.
Autoritet se ne gradi samo u učionici. Kažu neke kolege, možemo da budemo prijatelji s bivšim đacima. Kao, valjda tada više nismo profesori?
Moji profesori su za mene ostali ono što su bili i dok sam bila đak. Svojim sam bivšim đacima učiteljica koju poštuju, bilo da smo prijatelji na FB ili ne.
Elem, da zaključim:
- Nemam šta da krijem pred đacima
- Ono što želim da sakrijem, ne objavljujem na FB
- Ja sam JA, sa Fejsbukom ili bez njega, na FB ili van njega
- Biram FB prijatelje i pre ću biti prijatelj sa đacima koje poznajem nego sa osobama koje ne poznajem, a imaju nikove tipa „Pastuv“, „Faca“ ili slično
- Na mom FB zidu se može naći mnogo vrednih informacija, što za razne prijatelje, što za đake. Ko ne želi, ne mora da čita.
- Radujem se uspesima svojih FB prijatelja, posebno ako su moji đaci
- Tugujem sa svojim FB prijateljima, ako je za tugovanje
P.S. Ako izbacite „FB“ iz rečenica u ovom tekstu, dobićete jednu običnu, normalnu svakodnevicu bilo koga od nas.
A evo šta na sve kaže moja komšinica Vanda:
„A, vi ste, nastavnici, kao, bezgrešni? Frizerka može da objavi da je na moru, a ti kriješ od đaka? Slike s mora nisi stavila na FB zato što si se ugojila, a ne zato što kriješ privatnost! Kao da ja ne znam da si popila čašu vina kod Ogija u „Kafe Stanica 93“!? Pa nije mi trebao FB da to znam, javila mi Buca! A misliš da je nastavnik Žarko kad je mlatio ženu, to turio na FB, pa sam tako saznala? Ee, draga moja, mnogo si mi ti naivna! Znaš li ti da advokaticina mala redovno gleda tvoj FB profil preko mog ovog mlađeg sina, a njega boli uvo za tebe, i zaboravio je da ti je prijatelj na FB! A komšija Staja mi javio sinoć kad ste se vratili, znala sam pre nego što si napisala na FB da vas je kiša oterala s Tise! Sakrićeš privatnost ako nemaš đake kao prijatelje, malo sutra! Nego da ti kaže tvoja Vanda – rekla mi Maja da će doći večeras do tebe, neće još da objavi na Fejsu, ali, razvela se, pa menja prezime, uzima babino devojačko! Tek da ti kažem, da se ne iznenadiš! Odoh sad da vidim šta ima novo na fejsu, ne volim kad sam neobaveštena!“
Ivana Bošnjak Bošnjak
Navedeni razlozi „druženja“ sa učenicima na FB su zaista u najmanju ruku smešni, „da vidim i ja kako se oni ponašaju, da oni vide da nema ničeg lošeg u mom ponašanju“. FB služi za građenje autoriteta???
Ne delim vaše mišljenje a i ja radim u prosveti…
ne smešni nego presmešni. Ne znam ni čemu potreba za „pravdanjem“ ovako…
U potpunosti se NE SLAZEM sa Vama! Ostajem pri stavu da sa ucenicima nema potrebe biti prijatelj na FB, a razlozi su brojni, opisani u pojedinim tekstovima povodom kojih, pretpostgavljam, je nastao ovaj tekst!
„Veliki umovi raspravljaju o idejama. Srednji umovi raspravljaju o događajima. Sitni umovi raspravljaju o ljudima.“ Možda je vreme da menjate profesiju. Rijaliti Srbija plače za vama, kao i za vašom komšinicom.
Na brojnimseminarima na koje smo obavezni da idmeo i klimamo glavama, cak se preporucuje i elektronskakomunikacija sa ucenicima.pri cemu se precizira da ko to zeli da radi, otvori poseban profil „za ucenike“ cime ce isti razdvojiti od svog privatnog profila.Kazu kolege koje su ovo uradile, daim ne predstavlja neki veci problem, posebno u sezoni takmicenja jer onda deci salju zadatke( jer i ovako nema para za kopiranje i stampanje), dostupni su deci takmicarima u bilo koje doba dana kada imaju neke nedoumice u pogledu zadataka i slicno. Cenim da je ovo ok nacin komunikacije. Sad, sto vi ostali ne vidite prednosti od svega toga, i sto mozda ne zelite da vide djacu vasu licno nepismenost, sujetu,golisave morske fotke i slicno…onda zaista ne znam sta da vam akzem an sve to,sem da ce deca,ako zele, doci do takvih informacija i slika sta god vi uradili da ih zastitite.Kolege i koleginice,priznajmo, u ovom veku su deca pametnija od nas, pa je bolje davati im inofrmacije nego ih ostaviti da oni iste izmisljaju o nama
Radim u prosveti i, takođe, se u potpunosti ne slažem sa rečenim.
Sa decom se viđamo, komuniciramo, obrazujemo ih u školi. Sve što treba da im kažemo (kontrolni, pismeni, domaći zadatak..) uradi se u školi.
Nemaju šta da traže u mojim prijateljima, niti ja među njihovim.
Pozitivnih strana ovakvog „prijateljstva“ nema, a negativnih može biti mnogo.
Osvrnula bih se i na komentar koji kaže da se na seminarima podržava elektronska komunikacija sa decom. Da. jer je to, kao i sve ostalo loše, došlo sa zapada. Gubi se klasična ideja o školstvu, nastavnici prestaju da budu autoritet, izjednačavaju nam se pozicije. A na gubitku, na duže staze, je čitavo društvo.