Овај текст, одмах да напоменемо, говори о пословном успеху. Наравно да то није ни једини ни најважнији аспект живота, али јесте важан. Зато смо истражили, да ли су јединци на било који начин, због свих стереотипа који их прате, ускраћени?
Родитељ сте „само“ једног детета и због тога вас муче многе бриге. Да ли су сви они стереотипи који се приписују јединцима можда тачни? Да ли ће моје дете стварно бити осуђено на неуспех у каријери, зато што му ми, родитељи, нисмо родили брата или сестру с којим ће се учити неким важним социјалним вештинама, неопходним за успех у пословном свету? Хоће ли умети да буде тимски играч?
Истраживања кажу да не треба да бринете. Напротив.
Ако ништа, тај осећај ушушканости, сигурности јер не морате да се борите за пажњу својих родитеља, као и додатна подршка, заправо повећавају шансу јединцима да воде продуктиван, испуњен живот. Укратко, дугорочно им отварају пут ка успешном пословном животу.
“У ствари, већина стереотипа које везујемо за јединце апсолутно су нетачни,” казала је Ava Aznar, професор психологије University of Winchester, “Заправо, у односу на децу која имају браћу и сестре, јединци имају веће шансе да се њихов потенцијал искористи и да буду успешнији.”
Самопоуздање помаже
Самопоуздање какво обично изграде јединци омогућава им да се заузму за себе и без страха чувају своје границе, што им може бити корисно у пословном свету, али и уопштено у међуљудским односима. Управо је јединица Micha Goebig, оснивач комапније Go Big Coaching, рекла за Forbes да жене у бизнису могу много о самопоуздању да науче управо од деце која су јединци.
Компанија Go Big Coaching заправо је специјализована да помаже женама које се баве бизнисом и раде у „мушким“ индустријама попут ИТ-ја, да ојачају своје самопоуздање у свету у ком и даље владају мушкарци. “Ако увек имате некога ко ће вас саслушати, врло је вероватно да ћете развити самопоуздање које ће вам омогућити да без страха и задршке кажу оно што мисле, чак и кад су окружени странцима. Они једноставно немају сумњу у то да заслужују пажњу других и да оно што они мисле треба да се чује.“ – каже Goebig.
Родитељи који вас пажљиво слушају кад им говорите су као акције чије се дивиденде исплаћују касније у животу. А јединци чешће имају ту привилегију.
“Већина јединаца одраста окружена одраслима и то им даје одређене предности. Они који се не осећају уплашено и инфериорно у друштву паметнијих од себе немају проблем да од њих траже помоћ, постављају питања…“ додаје Goebig.
Такође, јединци говоре и бољи су у „самопромоцији“.
“Док остали верују да њихов квалитетан рад треба да говори за себе, јединци се не ослањају на то. Они немају проблем да истакну свој допринос у неком послу, да говоре о томе за шта су заслужни. И уопште не значи да ће због тога звучати препотентно или арогантно, већ компетентно и самопоуздано.”
Да ли су јединци тимски играчи?
Један тим истраживача бавио се управо овом темом, очекујући да ће резултат показати да су јединци тешки за сарадњу, зато што су, према општем уверењу, размажени, егоцентрични, те да им стога фали тимски дух.
Међутим, студија је показала да су једнако добри у тимском раду као и они који су расли уз браћу и сестре. Једина мала разлика у резултатима појавила се у оном делу који се тиче самог прикључивања групи, где је јединцима требало више информација о томе с ким ће радити, пре него што би пристали да буду део тима.
Дакле, када се све узме у обзир, каријера деце јединаца није угрожена. Сасвим супротно.