Пењање уз тобоган, по делу за спуштање, обично је табу тема око које маме ломе копља. Златно правило тобогана је пењање степеницама и спуштање по тобогану, па зашто онда неке маме, укључујући и мене, крше то правило? Ја допуштам, чак и подстичем пењање по тобогану јер сам схватила да, упркос лошем гласу, има бројне предности за децу.
Наравно, за пењање по тобогану по делу за спуштање постоји време и место: ми се пењемо по тобогану само на мање посећеним игралиштима, кад нема друге деце на тобогану. Пре пењања смо донеле правило да никад не смемо ометати другу децу у игри те да морамо прво пропустити децу која желе да се спустите, а онда се можемо пењати, само кад никоме не сметамо.
Зашто треба допустити пењање по тобогану:
1. Одлична вежба!
Пењање по тобогану није нимало лако: треба се држати рукама за руб тобогана и истовремено пењати ногама. Све то захтева пуно физичке снаге, координације тела и концентрације.
2. Ризично је.
Деца током свог одрастања морају научити и како да се носе с ризичним ситуацијама. Пењање по тобогану је ризично, али једнако тако је ризично и правилно спуштање, као и свака друга игра. На нама је да будемо у близини и пратимо ситуацију.
3. Решавање сукоба
Пењање по тобогану укључује потенцијалан сукоб кад једно дете жели да се спусти, а друго да се пење, што је изврсна прилика за вежбање комуникације и решавање сукоба.
4. Ношење с неуспехом
Пењање обично завршава неуспехом што је одлична прилика да деца схвате да све не успева из првог покушаја и да за неке ствари треба ванредно много труда. Без одлучности и упорности тешко је освојити врх тобогана.
5. Јачање тимског духа
Ако се дете пење на тобоган у друштву друге деце, то је изврсна прилика за тимски рад: деца ће се убрзо договарати, међусобно помагати и показивати једни другима како се најлакше попети на врх.
6. Јачање самопоузадња
При пењању деца стичу поверење у сопствене способности и тело. Ако их охрабримо, показујемо им и да и ми верујемо у њих да могу освојити врх тобогана, чак и Моунт Еверест, ако се потруде.