Nedavno se jedna samohrana majka požalila da joj se ne dopada kad kažu da je samohrana majka i dodaje „kao – hranim se sama“, a još joj je gore, čak ponižavajuće, kad govore: „Ona je raspuštenica, kao da kažu – raspuštena, radi šta hoće“.
Istina je da se u današnjem jeziku glagol hraniti upotrebljava pre svega u značenju „davati nekome hranu, snabdevati ga hranom“, ali izvorno, praslovensko njegovo značenje bilo je „čuvati“, koje je opstajalo sve do početka 20. veka. Josif Pančić piše da je koža sisara „obrasla dlakama da hrane toplotu“, a Stojan Novaković kako je Sterijina „majka hranila pesmu oca svoga i njemu je u amanet ostavila“. Čuje se i danas u stihovima himne: „Bože spasi, Bože hrani (= čuvaj) / srpske zemlje, srpski rod!“
Ovo značenje se čuva i u prefiksiranom obliku – sahraniti, koji danas najčešće označava polaganje pokojnika u zemlju, ali se ne tako davno upotrebljavao i u starom značenju „sačuvati“, naročito u uzrečici „Sahrani Bože“ („Da s odrečemo našeg zakona! Sahrani Bože!“ – L. Kostić, Pera Segedinac).
Iz ovog značenja razvilo se i značenje „podići, odnegovati, odgajiti, othraniti“. Ono se nalazi u reči samohran. Samohrana majka je, dakle, „majka koja sama podiže, gaji decu, sama brine o njima“. Može taj pridev značiti i „koja sama o sebi brine“, ali pretpostavljam da su situacije u kojima bi se on upotrebio retke, pa se i značenje gubi. O čemu je reč jasno govore stihovi narodne pesme: „A možda si jedinac u majke / pa ćeš, brate, tamo poginuti / pa što će ti samorana majka“ (Marko Kraljević ukida svadbarinu) ili: „Saraniše Milić-barjaktara / osta jadna samorana majka“ (Ženidba Milića Barjaktara).
Što se tiče imenice raspuštenica, u njenoj osnovi je pridev raspušten, nastao od glagola raspustiti. Pridev uglavnom označava onog ko je „nedisciplinovan, razmažen, obestan“, ali se glagol upotrebljava u mnogim značenjima. Može se nedovoljnom disciplinom raspustiti dete, ali se mogu raspustiti i škola i đaci na kraju školske godine. Nekada se govorilo i da se brakovi, odnosno supružnici raspuštaju, što znači „razvode“. U starim zakonodavnim spisima čitamo: „Mogu supruzi da ne bi teško zlo i propast proizišla, od suda i od vlasti iskati i dipuštenje dobiti, da se raspuste“; „Ako bi bila mrzost među ženom i mužom to se onda mogu samo rastaviti ali ne raspustiti“.
Upravo iz ovog značenja proistekao je pridev raspuštena, a od njega imenica raspuštenica – „razvedena žena“. Zašto nema imenice raspuštenko ili raspuštenac, ne znam. Može biti da je žena ipak na ovaj način malo obeležena i da je kod nas bilo malo gore biti razvedena žena.
Autor: Rada Stijović, tekst objavljen u štampanom izdanju Politike 30.9.2023.