Završetak iluzije da smo za proteklih osam godina uspeli da usmerimo decu ka funkcionalnom znanju

jun 17, 2019

Davnih godina, učeći biologiju, komentariše moj sin-gimnazijalac: Pitam se samo zašta će mi ovo…?

A ja, kao prava pedagoška radnica, kažem: Treba ti, biologija je važna nauka!

A on me pita: A jesi li i ti ovo učila?

Ja sa ponosom kažem, ne razmišljajući šta će me dalje snaći: Jesam, naravno!

Moj sin nastvlja sa provokativnim pitanjima: A znaš li sada to?

Ja kao iz topa odgovaram: Ne znam, zaboravila sam!

I tu kažem ključnu reč – za koju se moj sin uhvati i kaže: Pa i ja ću zaboraviti – samo uzalud trošim vreme.

Ja još uvek pokušavam da se „iskobeljam“: Ali ja se sada ne bavim biologijom!

Na to on kaže, sav ponosan na svoju logiku: Pa neću se ni ja baviti biologijom, mene interesuje matematika, fizika, informatika…! Zatvori knjigu i pređe na rešavanje matematičkih problema u kojima uživa. Od tog trenutka, pa i dan danas – bavi se onim za šta ima dara i, kako sam voli da kaže, „unovčava svoju pamet“.

Apropo ove priče, mene – stručnu saradnicu, odredi direktor da dežuram na probnom ZI. Zašto ja, imate toliko nastavnika – prokomentarišem. Na to dobijem odgovor da je pravilo da nastavnici koji predaju taj predmet ne mogu da dežuraju, oni su određeni da budu pregledači! E, tu sam vas čekala (ne direktora, nego one koji su ovo sve smislili).

Evo kako ja ovo razumem: mi ostali koji radimo u školi, kao nastavnici ili stručni saradnici, možemo da dežuramo zato što NE znamo dotični sadržaj, pa ne možemo da pomažemo deci u rešavanju testova, a iz istog razloga ne možemo ni da budemo pregledači!

Da li onaj ko je smislio ovu proceduru, zna da u školi rade obrazovani ljudi koji su završili, pre visoke, i osnovnu školu i pretpostaviti je da su bili „dobri đaci“!

Međutim – istina je da „mi ostali“ obrazovani odrasli, ne znamo odgovore na sva pitanja koja se nalaze u testu, a onaj ko ih je smislio očekuje da dete od 14 godina to zna!Obrazloženje je još tužnije: Tu materiji smo i mi znali kada smo bili njihovi godina, ali smo ZABORAVILI!

Dakle, svo naše znanje, i to svi priznaju ovom procedurom, se svodi na PAMĆENJE – na žalost!

Šta je poenta moje priče?

Test treba koncipirati tako da proverava u kojoj meri su deca ponela funkcionalna znanja pomoću kojih će umeti da reše neki REALAN PROBLEM OSNOVNOG TIPA – kao što je i obrazovanje, koje završavaju „osnovno“!

Tako bi i mi ostali znali da rešimo dati zadatak, a pritom bili svesni da probni test služi da se deca oprobaju u primeni funkcionalnih znanja u čijoj su konstrukciji i sami učestvovali. Ne bismo imali ni ideju da lažiramo rezultate, jer to nikome ne ide u prilog ni obrazovni, a naročito ne u vaspitni!

Ostavimo uže stručna i specijalizovana znanja iz pojedinih nauka, za neki viši nivo obrazovanja.

Dajmo priliku deci osnovne škole da budu funkcionalno pismena iz različitih oblasti, a ne da imaju gomilu memorisanih činjenica koje će, naravno ubrzo zaboraviti – jer je to prirodan proces, a onda smo džaba krečili, ili što reče moj sin – zašto da učim to, kada ću i ja zaboraviti.

Najtužni u svemu, je to što učenje izjednačavamo sa pamćenjem (i mi odrasli i deca) i što, tokom nastavnog procesa, od dece očekujemo da zapamte ono što su čuli od nas ili sami pročitali. Kasnije to proveravamo i ocenjujemo pozitivnom ocenom!

Dakle, i tokom nastave i na završnom ispitu treba podržati decu da svoje znanje UPOTREBE prilikom rešavanja nekog realnog problema, a ne da im postavljamo zadatak radi zadatka, tipa.: Dete je imalo 30 bombona pa je pojelo 17 – šta mu je ostalo: bolovi u stomaku i posledice zbog nezdrave ishrane…

Odoh sada da dežuram, da nam deca ne prepisuju i da se ne uče da se znanje lažira i kupuju diplome, već da pošteno sami provere koliko ih služi pamćenje svega i svačega što su čuli ili pročitali iz 5 nauka, plus maternji jezik…

Kao da, ove i svake prethodne subote, u zamlji Srbiji sve funkcioniše kako treba i eto, samo da nam još deca ne prepisuju, i da izrastu u obrazovane i poštene građane… Pita li se neko šta ih posle čeka – odlazak iz ove napaćene zemlje, negde drugo – gde se ceni poštenje i znanje…

autorka teksta: Neca Jović – stručna saradnica – pedagog; spec. za metodiku GV-a; pedagoška savetnica

Izvor: dragankuveljic.rs

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


Budite u toku

Unesite vašu imejl adresu

Pratite nas

Pratite nas na društvenim mrežama