Пример писменог састава из српског језика на тему „Зима у мом селу“ за ученике основне школе. Писмени састав који је пред вама савршено се уклапа у тему „Зима у мом крају“ и сличне теме у којима се описује зима.
Зима у мом селу
Kишовитој и тмурној јесени дошао је крај. Kише које су употпуниле сиве дане, полако су престајале. Хладна и магловита јесења јутра најављивала су следеће годишње доба – зиму. Док је јесен полако одлазила, ближили су се још хладнији дани. Тако је освануло и прво снежно, зимско јутро.
Био је зимски распуст и ја сам била на селу код баке и деке. Са прозора сам посматрала дивни зимски пејзаж и уживала у њему. Пахуље су нежно лепршале у ваздуху, и лагано се гомилале на земљи правећи бели, мекани покривач. Након што сам се топло обукла, са братом сам изашла напоље. Јутро је било право зимско. Снег је претходне вечери прилично нападао, тако да је сеоски пејзаж био попут праве бајке. Снежни намети изобличили су сваки кутак и предмет у дворишту баке и деке, тако да су се облици само назирали. Све око мене је било обојено у бело.
Природа је спавала под снежним покривачем и било је јасно да ће бити још дуго у том сну. Ни животиња није било. Само су се понегде у снегу видели трагови паса. Умилних и веселих песама птица, одавно није било нити зујање вредних пчела, а ни других веселих животиња. Сви весели и срећни звуци на неко време су се утишали. Међутим, лепи зимски пејзажи свакако су улепшавали моје видике. Брат и ја смо одлучили да дан проведемо на оближњем брду, санкајући се. Пронашли смо старе, дрвене санке и кренули путем који води до брда. Успут сам посматрала успавану и снежну природу која је била толико чаробна и лепа. Са кровова сеоских кућа висиле су оштре леденице. Из димњака су се увијали сиви димови и нестајали у хладном ваздуху. Све је било под снежним покривачем.
Цело село било је тихо и нечујно. Kада смо брат и ја стигли до брда, моје очи су угледале прелеп призор. Све је изгледало као на каквој старој слици где је прелепо нацртан зимски пејзаж. Брдо је било не тако велико, али сасвим бело. У близини је спавала залеђена река која је лети гласно жуборила. Kао да је на неко време стала. И висока дрвећа која су пратила њену речну обалу била су успавана. Нема великих зелених крошњи. На неким гранама су снежни намети, а неке стоје оголеле и пусте. У близини се налази и ливада на којој сам често брала цвеће и јурила лептире. Њен сребрни тепих је простран и раван, али нема ниједног цвета. Док посматрам леп сеоски призор кроз мисли ми пролазе топли дани. Недостаје ми лето, али то ме неће спречити да уживам у зими.
Санкање и грудвање је нешто што свако дете воли. Тада заборављамо да је хладно и снежно. Трудимо се да што више уживамо у зимским чаролијама. Тако је на том брду било много деце. И они су као и ја дошли на зимски распуст код своје баке и деке. Санке су се непрестано спустале са брда. На другој страни, нека деца правила су Снешка Белића. Марљиво су доносила велике грудве снега и трудила се да њихов Снешко буде што лепши и већи. Цео призор био је веома занимљив. Дечији смех је ођекивао брдом. Брат и ја смо уживали у прелепом зимском дану на селу. Били смо тако срећни, као и сва остала деца. Иако је свима нама нос био црвен и хладан, нисмо марили. Били смо топло обучени, зато нам мраз и хладна зима није покварила дружење. Дан брзо пролази. Небо је полако постајало тамније и вече се приближавало. Сви смо кренули својим кућама. У дворишту ме је дочекао дека. Узео је санке, а мене одвео у кућу. Бака је скувала чај и донела нам топле покриваче. Са бакиног шпорета су долазили пријатни и укусни мириси хране.
Дан је полако одмицао. Kроз прозор сам видела да снег све више веје. Пахуље су падале и улепшавале снежни покривач. Призор је био прелеп. Све је било тихо и бајковито. Зима је посебно годишње доба. Иако је најхладније доба, ипак има посебну драж.
Извор: https://www.mojedete.info