Čovek i njegov sin su jednog dana išli šumom.
Odjednom se dečak spotakne i osećajući bol kriknu: “Ahhh!”
Iznenada, začu glas koji je dolazio s planine: “Ahhh!”
Znatiželja ga obuze pa ponovo pusti glas:
“Ko si ti?”
Ali, odgovor koji dobi beše: “Ko si ti?”
Obuze ga ljutnja, pa reče: “Kukavico!”
Glas odgovori: “Kukavico!”
Dečak pogleda oca i upita ga: “Tata, šta se ovo događa?”
“Sine”, reče otac, “obrati pažnju.”
Tada otac viknu: “Divim ti se!”
Glas odgovori: “Divim ti se!”
Otac ponovo uzviknu: “Predivan si!”
Glas reče: “Predivan si!”
Dečak je stajao iznenađen, ali još uvek ne shvatajući što se zapravo događa.
Otac mu objasni: “Ljudi ovo zovu ‘eho’. Ali, to je zapravo ‘život.”
Život ti uvek vraća ono što ti daješ. Život je ogledalo tvojih dela. Želiš li više ljubavi, daj više ljubavi. Želiš li više dobra, podari više dobra. Želiš li razumevanje i poštovanje, tada razumevaj i sam poštuj. Ako želiš da ljudi budu strpljivi s tobom i da te poštuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i poštuj ih. Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekt života. Život ti uvek vraća ono što daješ. Tok tvoga života nije slučajnost, on je ogledalo tvojih dela.”