Zna se da uz pomoć dečijeg crteža možete mnogo toga da saznate o deci
Zna se da uz pomoć dečjeg crteža možete mnogo toga da saznate o deci. Crteži su prozor u njihov unutrašnji svet. Oni često koriste crtanje kao metodu istraživanja, rešavanja problema, davanja vizuelne forme idejama i zapažanjima. Da li u kući imate malog Pikasa, saznaćete do njihove 11 godine.
Koje su normalne faze u crtanju, a kada treba da se zabrinete?
Kroz ono što dete nacrta pratimo njegov emocionalni i socijalni razvoj, koliko je dete intelektualno sazrelo, ali i kako se odnosi prema okolini, kako doživljava bliske ljude, njegov stav prema svetu i slično – kaže Jelena Radosavljev, psiholog u Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu.
Prema njenim rečima, već oko 15. meseca deca uzimaju olovku u ruku i ti prvi crteži jesu škrabotine, ali dete uživa u samoj činjenici da može motorički da se izrazi. Na uzrastu od 20 meseci počinju da se naziru neki oblici i dete tada počinje da imenuje ono što je nacrtalo. Sa dve godine deca crtaju ljudsku figuru, tako da iz glave idu i ruke i noge. Sa tri do četiri godine dete pri crtanju ljudske figure noge znatno produžava i iz njih se nastavljaju ruke.
Ono što mi u psihologiji najviše analiziramo to su dečji crteži porodice i to je nešto što deca najčešće i crtaju. Dete porodicu crta tako što prvo nacrta za njega najbitniju osobu i ta osoba ide krajnje levo, ta figura je obično najveća i najbitnija za dete. Ukoliko je dete sa tom osobom blisko, ono će sebe nacrtati pored te figure i onda će redom crtati sve ostale članove porodice.
Ponekad se roditelji uplaše kada dete nacrta porodicu, ali izostavi nekog člana.
Kako objašnjava naša sagovornica, dete je svesno koga ima u porodici, ali ponekad ima otpor da nacrta nekog, posebno ako su u pitanju mlađa braća ili sestre, jer je pomalo ljubomorno. Kada izostave oca, što je rade češće nego majku, njihovo najčešće objašnjenje je „tata je na poslu“.
Kako posmatrati crtež?
Deca ne crtaju ono što je realno, već stvari onako kako ih doživljavaju. Sa šest ili sedam godina oni već polaze u školu i tamo uče kako treba crtati, a do tada oni kroz crtež reprezentuju svoju viziju sveta.
Postoje dva načina na koji se crtež posmatra – kako dete upotrebljava linije (da li zadebljava neke površine i da li naglašava pojedine delove) i kako raspoređuje stvari u prostoru.
Ako dete crta više figura, a nekoj posveti mnogo više pažnje i truda, to odaje utisak da mu je taj predmet i veoma bitan.
Kada dete mnogo senči crtež, to često ukazuje na anksioznost, a ukoliko podebljava neke delove tela – recimo, nacrtalo je celu ljudsku figuru, ali je šake zatamnilo ili je podebljao linije šake ili ih nije ni nacrtalo, to ukazuje da dete sa tom osobom ne može da ostvari kontakt.
Najbitnije je da posmatramo način na koji dete crta i šta izostavlja na crtežu. Ukoliko sebe nacrta bez očiju ili ušiju, to ukazuje da ima potrebu da se od nekih stvari skloni ili želi da se zaštiti.
Ponekad na crtežima nedostaju stopala, što govori o tome da dete ima doživljaj da nigde ne pripada.
Kada se posmatra dečji crtež, uvek mora da se uzme u obzir nekoliko aspekata, pre svega šta je dete nacrtalo, okolnosti u kojima crta, u kom je uzrastu, jer trogodišnjak ne crta isto kao dete od osam godina. Odrasli ljudi imaju tendenciju da kroz boje izražavaju osećanja, dok deca nemaju taj način doživljavanja boja, već se vezuju za onu koja je njima lepa.
Znakovi upozorenja!!!
Čudovište s stotinu očiju, malo i prekriveno sunce, vrlo tanak i jedva vidljiv potez olovkom. Sve su to različiti elementi crteža koji mogu ukazivati na blagu teskobu.
Potez
Ako je prelagan, otkriva bojažljivost, hipersenzibilnost, introvertno i često vrlo suzdržano dijete. To može biti i znak potrebe za više pažnje, odobravanja i pohvala.
Ako na papiru ima mnogo preškrabavanja prikazanih likova i predmeta, vaše se dete verojatno plaši da će pogrešiti i da neće nacrtati sliku dobro kao ostala deca: treba pohvaliti njegovu sposobnost i veštinu i otvoreno mu pokazati ljubav koju osjećate za njega. Kad je potez prenaglašen, do te mere da je diete olovkom ili flomasterom gotovo probušilo papir, to bi mogao biti znak velike taštine. Ipak češće otkriva dosta agresivno i hirovito dijete.
Boja
Crno je boja straha, ali i belo. Ako se dete blokira pred čistim papirom ili ostavlja puno praznog prostora na svakoj stranici, možda se boji praznine ili ima potrebu za jasnijim granicama, potrebu da mu roditelju kažu dokle smije ići. Ako prednost daje bojama kao što su crna i žuta, to može značiti ljubomoru (odnosno strah da ne izgubi nečiju ljubav). Boju treba gledati u vezi s prikazanim predmetom: na primjer, crvena lica ljudskih likova mogu biti odraz potisnute agresivnosti i potrebe deteta da je izbaci iz sebe.
Predmeti
Neki elementi mogu biti povezani s dečijim strahovima: čudovišta, ali i miševi, pauci, zmije, insekti. Često crtanje krvi, lekaraili bolnice može ukazivati na teskobu. Sunce u dečijoj podsvesti predstavlja oca. Ako je zamračeno ili previše udaljeno od ostatka crteža, može označavati potrebu za većom komunikacijom s ocem.
Kuća je simbol majke. Krov plameno crvene boje može se povezati s agresivnošću usmerenom prema liku majke, dok ulazna vrata zatvorena katancem ili velikim ključem mogu biti znak straha od „napada“ drugih ljudi ili znak detetove želje (koju roditelji potiskuju) da vrata njegovog doma budu otvorena njegovim prijateljima.
Prozori takođe igraju vrlo važnu ulogu u dečijoj simbologiji: prozorske klupice pune cveća odražavaju radost, a zatvoreni prozori ili prozori s rešetkama odraz su straha od otvaranja prema drugima. Listovi koji padaju s drveća predstavljaju strah od samoće i želju deteta da ponovno bude posve malo, zaštićeno i uvijek u blizini roditelja.
Posebnu pažnju treba obratiti na cipele, stopala i noge: ako dete crta roditelje bose, bez stopala ili nogu, to može značiti da nema dovoljno poverenja u njih i da mu je potrebno više sigurnosti.
Načinom crtanja dete otkriva temperament
Sramežljivo dete vući će tanke linije, dok će energično dete jako stiskati olovkom po papiru. Maštoviti vole da crtaju krugove, blage oblike (okrugli dim iz dimnjaka). Suprotno njima, živahno dete više voli uglove, ravne crte (šiljato drveće).
Raspored crteža na papiru
Pokazuje nam kako se dete uklapa u svoju okolinu. Levo znači prošlost i privrženost majci, desno budućnost i oca. Crte usmerene nagore predstavljaju detetove snove, a okrenute nadole njegov svakidašnji život. Dete sigurno u samo sebe smestiće crtež u sredini papira.
Izbor boja
Otvoreno i živo dete koristiće tople i žive boje (žutu, narandžastu, crvenu). Nežno i mirno biraće hladne boje. Crtanje plavom bojom sa šest godina poručuje da ne želi da ostane beba.
Simboli
Voda, kuća, sunce, životinje – najčešći su motivi i dečijih crteža. Prilikom crtanja mačke ili psa dete nam otkriva mnogo toga o sebi. Maca koja se mazi crtež je deteta koje voli da bude i samo maženo. Kuća predstavlja toplinu doma i otvaranje prema svetu. Otvoreni prozori pokazuju detetovu uravnoteženost.
Porodica
Crtanje svakog člana porodice zasebno pokazuje njegovo mesto u detetovoj glavi. Ali, ako nekoga i ne nacrta to ne znači nedostatak ljubavi prema toj osobi. Tako se može desiti da dete sebe nacrta uz roditelje, a brata ili sestru na slici na zidu.
Šta treba znati
Roditelji nikako ne bi trebalo da analiziraju svaki crtež jer će ono izgubiti poverenje u sebe i volju za crtanjem ako oseti da ga nadgledaju. Ostanite uz njega i pustite ga da samostalno crta. Jer, crtež je poklon deteta, pa zato treba pohvaliti i onaj crtež koji vam se čini lošim. Čuvajte detetove crteže. Oni će vam otkrivati njegove male tajne sve do 12. godine. Posle toga detetovo stvaralaštvo više nije spontano.
Ne postoji čudesni recept za razumevanje i tumačenje dečijih crteža. Za analizu se mora uzeti više crteža iz jednog razdoblja i s različitim temama. U njima ćete pronaći iste znakove osećajnosti, jer dete se izražava svojim delom, bez obzira na sadržaj crteža.
LINIJE I FIGURE: govore o stepenu samokontrole i racionalnosti
Tanke i isprekidane linije – krutost ličnosti, nesigurnost
Oble linije – skromnost
Izdužene linije – agresivnost
Cik-cak linije – nepouzdanost, nestalnost karaktera
Prave linije – samouverenost, agresivnost
Figure bez detalja – Ličnosti sklone sanjarenju, rečiti, ali nerealni
Sitne i detaljne figure – Realističnost
Linije promenljivog intenziteta – Niska istrajnost
BOJE: Opisuju emocionalni život deteta
Crvena – agresivnost,
Plava – smirenost, uravnoteženost,
Žuta – infantilnost;
Crna – inteligencija, racionalnost, kontrola;
Zelena – sklonost potiskivanju emocija;
Smeđa – važnost higijene za osobu koja crta
Još jedna zanimljivost … Sa godinama se smanjuje količina žute i plave, a povećava upotreba crvene i zelene boje.
UPOTREBA PROSTORA NA PAPIRU: Govore o odlikama ličnosti
Vrh papira – visok nivo aspiracije
Crtež prelazi ivice papira – netolerantnost, samoživost, vršnjaci ih često izbegavaju
Cela površina papira ispunjena – deca koja imaju jaku samokontrolu, često veoma zavisna od odraslih i sa potrebom da se dokažu
Papir iskorišćen srazmerno veličini – uravnoteženost
Figura dodiruje dno papira – realističnost, osobe koje su „na zemlji“
Stalno popravljanje crteža – samokritičnost, skromnost
Da se ne zabrinete …
Svako tumačenje, ponavljamo još jednom, zavisi od celokupne ličnosti deteta i može biti usko vezano za trenutna osećanja i opažanja malog umetnika.