Сви смо прочитали гомилу текстова на тему онога што је потребно да би се одгајила добра и успешна деца. Листе свега што обавезно треба да имате у кући и што сигурно, кад се све сабере, кошта више од неколико просечних плата. Многи родитељи нису у могућности да деци приуште све оно што би желела да имају или макар онолико колико имају њихови другари. Сваки пут кад се осетите лоше зато што не можете свом детету да купите скуп уређај или најновији модел патика, прочитајте следећи списак – оних ствари које деци дефинитивно нису потребне:
1. Апсолутно им није потребно двеста играчака које светле, свирају и троше батерије.
2. Нису им потребни ни најновији мобилни телефони само зато што их има неко други.
3. Дефинитивно им нису потребне брендиране крпице у свм могућим бојама из француских бутика у којима „Добар дан” кошта сто евра.
4. Нису им потребне скупе „додатне активности” (јахање, скијање, тенис) сваког дана после школе.
Па, шта им је онда потребно?
– Потребна им је подршка и љубав. Ово је свима јасно шта значи – разумевање за просуту чашу сока уместо грдње, разговори о малим и обичним стварима сваког дана, а не само прича о томе шта се од детета очекује, онда кад пригусти. Заједничке вечере, што чешће. Речи „Волим те” су лековите, не штедите их!
– Потребне су им обичне, једноставне играчке: коцке, папир и бојице, лутке као и подстицај да користе машту и играју се са свиме што им је на дохват руке. Картонско посуђе за колаче или кутије за јаја ће им бити посебно занимљиви. Када сакупе своју колекцију једноставних ствари, обезбедите им неко сигурно место где ће их чувати. Картонска кутија завучена испод кревета ће бити идеално место за чување дугмића, каменчића, ситног новца, шкољки…
– Деци је потребна одећа коју могу да испрљају. Потребне су им ствари које могу да обуку у специјалним приликама. Ово посебно важи за девојчице, којима је потребна кецеља када вам помажу у кухињи, или старе хаљине и мараме, да вежбају облачење.
– Потребно им је време проведено с родитељима и рођацима. Потребна им је игра напољу, одлазак у зоолошки врт. Потребан им је одлазак на фарму или у град (ако живе на селу). Деца треба да посете музеј, да виде фонтане и оду на пливање. Потребан им је сусрет с природом. Деци је потребно мажење, голицање, шала и потребно је да буду окружени различитим људима свих старосних доби.
– Деци треба омогућити да постављају питања, али им је потребно и показати како да сами нађу одговор у књигама или посматрањем. Потребно је да од вас чују „Не знам, хајде да пронађемо одговор заједно“, или „То је одлично питање, драго ми је што си ме то питао“. Поставите им и питања у стилу „Да си животиња, шта би био?“, или „Да си боја, која би био?“.
– Деци треба омогућити да истражују. Треба их пустити да се пењу високо, да пливају, да буше ствари дрвеним штапом и подижу камење. Пустите децу да јашу коња или возе бицикл, иако ће их то можда уплашити на почетку. Нека буду изван вашег видокруга део дана и нека сами решавају своје мале конфликте. Нека трче док се скроз не уморе. Деци је потребно и да се опробају у првим пословним подухватима, као што је прављење и продавање лимунаде или неког воћа. Нека зарађени новац потроше на оно што сами желе или нека га поделе са неким коме посао није успео.
– Деци је потребан сан. Потребно је да иду на спавање на време, да би били одморни за сутрашњи дан. Потребно је да проведу време не гледајући у екран телевизора или рачунара. Можда ће пожелети да разапну шатор и спавају под звездама. Потребни су им и тренуци тишине како би чули сопствене мисли, али и бука, уз бубњеве, марширање и песму.
– Деци су потребне књиге и родитељи који ће им читати. Потребна су им и друга деца којима ће они читати. Потребне су им књиге којима ће се дивити и оне забавне, које ће их насмејати. Потребни су им стихови, које ће понављати у себи. Деци су потребни карактери који живе у неким заједницама, историјске личности које инспиришу. Деци су потребни хероји којима ће се дивити и губитници које ће жалити.
Дакле, ако испред себе имате предугачак списак играчака за које мислите да би ваше дете обрадовало за Нову годину, или посматрате комшију који је свом клинцу купио скупи геџет а ваш буџет то не дозвољава, или пак осећате кривицу што ваше дете нисте уписали на балет или гимнастику, што се нас тиче не морате се осећати кривим. Постоји само неколико ствари које су деци потребне и оне углавном нису скупе. За њих је потребно само наше време и наша подршка да се дете осећа безбедно, што је минимална цена коју можемо да платимо.
Извор: livingunabridged.com
Ne slazem se jedino sa delicem teksta, gde stoji da su kecelje samo za devojcice. Imam dvoje dece, i oboje nam „pomazu“ u kuhinji, u kuci, u skladu sa svojim uzrastom. Necu da dozvolim da sa moj sin oseti povlascenim samo zbog toga sto je musko, tako da radi isto sto i njegova sestra. Njihov tata im daje dobar primer jer delimo obaveze u kuci, pa su oni u prilici da vide da tata pere sudje, usisava ili sprema rucak. Zbog takvog stava da su kecelje samo za devojcice, decaci izrastaju u „muskarcice“ koji misle da mogu sve sto im se prohte.
Pa da, evo primedbe sa zense strane naravno koje se bore za ravnopravnost ali to i ne cine.
TEKST JE SASVIM NA MESTU!!!
Da li Vi kao zensko i kao neko ko se bori za ravnopravnost zameni u necemo svog supruga – npr. cepanje drva ili nosenje decijih kolica uz i niz stepenice ako nemate lift u zgradi, da li mozda pumpate gumu na autu i menjate tockove na kolima ili menjate sijalicu ili su to sve MUSKI POSLOVI???
Ja sam za da se pomaze u kuci i da se ne namecu zeni navodno ZENSKI POSLOVI ali mi smeta kada vidim da od svega sto se nekada nazivalo zenskim poslovima danas su podeljeni dok to nije slucaj sa poslovima koje obavlja muskarac.
Auto nemam, pa ne menjam točkove, gume…ali sijalicu zamenim, i gumicu na slavini, i osigurač, i umem da koristim čekić i šrafciger. Otac me je učio svemu na vreme. Kao i majka. Poslovi su tu da budu urađeni. Radi ih onaj ko u tom trenutku može. Ne dele se na muške i ženske. Ako oboje živimo u tom stanu, oboje obavljamo potrebne poslove.
Naše žene su i u tim „muškim poslovima“ spretnije od muškaraca. Menjam sijalice, vučem kese, sklapam nameštaj, perem auto i pomažem, ako ne mogu sama, kod svih ostalih „muških poslova“.
Nest ne videh da u gradovima bilo ko cepa drva. Kolica nosi i mama ako sama vodi dete u setnju. U selima gde se radi od jutra do mraka poslovi su podeljeni i to je negde Ok. U gradu vecinom rade oba roditelja, i bas je divno kada dodju mrtvi umorni sa posla da muz podigne sve cetiri u vis; a zena cisti, kuva, pere, pegla, radi oko dece. Normalni muskarci ce pomoci svojim duprugama, a „muskarcine“ bas briga da li zena od silnih obaveza ima vremena da se odmori. Uostalom, svi normalni roditelji ce uciti decu kucnim poslovima, a nece praviti od njih debile nesposobne za zivot
Bravo Jovana!