Ја сам строг учитељ. Ако је ваше дете у мом разреду, имам одређена очекивања од њега. Очекујем да код себе има своје материјале и не, неће имати времена да се враћа кући по заборављену перницу…
…очекујем да има поштовања и каже „молим” и „хвала”, да буде миран и послушан на мом часу, на којем имам распоред седења. Очекујем да подигне руку када пожели нешто да каже, да пише домаће задатке, које ја задајем и проверавам. Очекујем да почисти за собом, да не говори ружно о другим ученицима, да склони мобилни телефон на часу, да се не жали, већ да ради.
Очекујем много од њега.
С обзиром на то да сам строг учитељ, имам велика очекивања.
Зато што сам строг учитељ, моја се очекивања обично испуњавају.
Зато што сам строг учитељ, моји ученици у процесу испуњавања мојих очекивања постају бољи.
Све то зато што сам строга.
Нисам увек била строг учитељ.
Годинама сам истраживала најбоље образовне умове и постала строг учитељ. Размишљала сам о најбољим учитељима које сам имала (занимљиво, једино се њихових имена сећам) и схватила сам да им је једна ствар заједничка – сви су били строги. Ускоро сам потом развила начин размишљања строгог учитеља.
- БИТИ СТРОГ = ИМАТИ ВИСОКА ОЧЕКИВАЊА
Када сам била дете, ишла сам на карате. Мој тренер била је старија јапанска госпођа, висока попут десетогодишњака, која је била строжа од било које особе коју сам познавала. Ако бисте закаснили на тренинг, макар и два минута, морали бисте да трчите 20 кругова око дворане! Ако сте чаврљали док је она предавала, додатних 20 кругова!
Док сам трчала кругове које ми је наредила за нешто што сам сматрала ситним прекршајем, мрзела сам је. Замишљала сам је како слеће у неку црну рупу на Марсу. А онда се догодила чудна ствар, „растурала” сам у каратеу. Била сам јача, бржа, здравија. Зарадила сам црвени појас. Била сам поносна на себе. Схватила сам да наша школа каратеа има највише победника на такмичењима.
Чак сам и као дете увидела – она је имала висока очекивања. Била је строга, јер је очекивала да будем најбоља. Није толерисала ништа мање од мог максимума. Сенсеи, строга, ниска старица каквом сам је сматрала, била је један од најбољих учитеља које сам икад имала.
Питање: Шта би било да је Сенсеи толерисала моје кашњење, брбљање, лењост с благим осмехом, шалом, одобравањем у очима?
Одговор: Медиокритет.
■ БИТИ СТРОГ ≠ БИТИ НАСИЛНИК
Учитељи који знају да би требало да буду строжи понекад могу да помешају строгост са злостављањем.
Прави строги учитељ строг је из љубави. Најбољи пример је моја наставница музичког. Госпођа Ц. била је опако строга. Није проговарала док није чула мртву тишину. Терала је збор сто пута да тихо ступи на позорницу, инсистирала на униформи, у супротном бисмо морали да напустимо пробу, није допуштала да понављамо грешке.
Гђа Ц. такође је показивала да јој је стало до нас. И дан данас се сећам једног нашега гостовања са хором на које сам ишла без џепарца, јер моји родитељи нису имали новца. Отишли смо заједно у продавницу слаткиша. Гђа Ц. приметила је да гутам слаткише очима, позвала ме на страну и кришом ми угурала новчаницу у длан.
Питање: Што би се догодило да се гђа Ц. држала својих до неба високих очекивања и строгога става, а да нам се притом никад није осмехнула или разговарала с нама?
Одговор: Мржња, побуна.
„Управљајте својим разредом гвозденом руком у свиленој рукавици.”
■ МОЈЕ ЈЕ ДА МЕ ПОШТУЈУ, А НЕ ДА ИМ СЕ СВИЂАМ
Да ли бисте радије да вас поштују или да им се свиђате?
Ако вас ваши ученици воле, сматрају да сте „добри, пријатни, забавни”…
Ако вас ваши ученици поштују, они ће вам се дубоко дивити због ваших способности, квалитета, постигнућа.
Оставите на тренутак его са стране и размислите о томе шта вашим ученицима заиста треба.
Треба им ментор, пример остварене особе с јасним границама, особе која поставља високе стандарде и себи и другима, особе која вреднује знање и образовање толико да их третира као свету ствар, треба им учитељ са ставом.
■ ЦИЉ ЈЕ БИТИ ПРИЈАТЕЉСКИ НАКЛОЊЕН, НЕ ПРИЈАТЕЉ
Ученицима не требају пријатељи међу наставницима. Већ имају своје.
Пречесто видим нове учитеље који улазе у пријатељску замку с ученицима. Желе да буду обожавани попут неког популарног клинца у школи. Они чине ствари попут просипања хвале тамо где није заслужена, дељења слаткиша, приватних информација. Да би постигли популарност, брзо спуштају очекивања.
Требало би да усвојите пријатељски наклоњен став према ученицима, што је примереније односу учитеља и ученика, требало би да разговарате о очекивањима учитеља, поделите неке своје интересе, одушевљено препричавате неку одличну књигу.
„Поштујте себе и други ће поштовати вас.”
– КОНФУЧИЈЕ
Своју сврху као учитељ који мења животе можете испунити тако што ћете бити строг учитељ и делити своју страст без извињавања.
Учитељи, усудите се да будете строги без устручавања.
Аутор непознат
Ја бих само ову“строгост учитеља“заменила речју“доследност“.То стога што ће многи у термину“строги“лако манипулисати и називати их насилним.Радо је препоручујем и родитељима,јер тада је рад са децом задовољство и њима и нама.Од нас зависи!!!Моћ избора.
Nema od toga ovde ništa. Od kada su u naše škole ušle „demokratija“ i PEPSI, nema šanse. Sve je toliko devalviralo da je reč kriterijum ovde potpuno izgubila smisao. A tek kada se na sve navedeno nakalemi još i digitalizacija dobićemo i poklopac na ovaj naš obrazovni „pretis lonac“. Tako je to ovde, ili nije dovoljno skuvano ili je prekuvano (pod pritiskom). Nikad ništa normalno. Tekst govori o redu i disciplini, a to je ovde davna prošlost jer je od strane „demokrata“ proglašeno za „diktaturu“. Narod lepo kaže da je navika jedna, a odvika stotinu muka. I ko će sada ove ovde, naviknute na PEPSI i bombone, da odvikne od te „demokratije“?
Prilikom upisa u školu, decu testiraju. Onda su pod budnim okom školske birokratije.
Prilikom primanja u školu, nastavnici samo jednom odu pred lekarsku komisiju, a onda ih školska birokratija štiti.
Ideje autorke potpuno su u suprotnosti sa pedagogijom i na ovakav tekst, prosvetna inspekcija bi trebalo da reaguje, te da preduzme ozbiljne mere.
A Vi ste vidim pedagoški potkovani… Kakvu lekarsku komisiju predlažete? Kad bi ste vi bili ispitani od strane lekarske komisije za koju se zalažete, ne biste radili nigde. Možda jedino kod kuće sa sopstvenom decom, pa bi bilo lepo pogledati rezultate Vašeg vaspitanja, pošto se iz komentara naslućuje kojem „pedagoškom“ pravcu pripadate… „Moja deca su uvek u pravu i najbolja su i naj, naj, naj u svemu i neće meni tu neka nastavnica reći da na čas treba nositi pribor, a doći ću na čas sa zakašnjenjem od 10 min, prosto moja princeza ne može tako rano da ustane“…. Poznato?
Ovo zvuči nestvarno dobro…. nadam se samo da je iskreno a takođe se nadam da što se tiče očekivanja poštovanja – to OBOSTRANA stvar.
Ovo mi se bas nedopada. Zar dete da drhti u skoli ako je zaboravilo pernicu?
Da li ucitelj nesto zaboravlo?:-(
A time sto sure strogi pamte see her su ulili strah I to traje
Detinjstvo je jedno.
Gospode, MAMA – ženo, da li ste vi učili pisanje u školi, ili niste išli jer ste se plašili stroge učiteljice?
Ne mislim da nastavnik treba da bude strog. Pre da treba da bude dosledan i da se trudi da bude pravedan koliko god je to moguće. Biti strog ili blag, znači nerealan.
Često ste strogost brka sa drugim pojmom koji je postao nepoznat u obrazovanju. Sa pojmom realnosti.