Мозак – када одређене функције нису развијене, дете не може да учи

јун 15 21:15 2017

Да ли сте знали да је мозак бебе у суштини садржи све мождане ћелије које ће бити потребне за учење током њиховог животног века?

Поред ове информације добро је знати да је мозак новорођенчета трећина величине једног одраслог човека, али има све механизме који су му потребни да се развије говор, језик, равнотежу, координацију, извршне функционције и сензорну обраду података. Мозак новорођенчета се развија невероватном брзином, током првих шест месеци живота развој је фокусиран на развој моторичких способности и чулну обраду како би се развило функционисање наших пет чула (слуха, укуса, вида, мириса и додира). Све ове спосбности су база за даље учење, односно припрема мозга за сложеније учење.

Мозак по рођењу не зна аутоматски како да телу пошаље информацију да седне, подигне нешто или да крене да чита, то се не може научити у једном дану. Процес учења се одвија по нивоима (слојевима), вештине и способности се надограђују једна на другу из дана у дан, обрадом и прикупљањем помоћу сензорних искустава, моторног планирања и когнитивног развоја.

Сам мозак је комплексна структура неурона, крвних судова и синапси које су како дете расте уколико се стимулишу у сталном порасту. У мозгу постоји хијерархија, која се састоји из 4 нивоа који међусобно сарађују и тако контролишу вештине које су потребне за живот.

4 нивоа – хијерархија можданих структура

Ова четири нивоа имају функцију у учењу, чулној (сензорној) интеграцији и емоционалном стању детета и обухватају:

Велики мозак – је највећа мождана структура и одговоран је моторичке способности, процес размишљања, закључивања и сензорни инпут. Подељен је у 4 режња (потиљачни, темпорални, паријентални и фронтални) који су одговорни за различите делове учења, односно сваки од режњева је задужен за више (фронтални режањ) или ниже (потиљачни, темпорални, паријентални) функције мозга.
Мали мозак – је најважнији део мозга када је у питању помоћ да се дете развија и да учи. Kоје информације мали мозак прима могу утицати на то да ли дете обраћа пажњу на часу, преписује белешке са табле, седи мирно. Мали мозак је задућен за велики део проприоцептивног система (кретање, положај тела у простору), баланс, координацију, пажњу и ритам.
Лимбички систем – овај систем обухвата многе мождане структуре: амигдалу, хипокампус, таламус, хипоталамус, базалне ганглије и цингуларни гирус. Сваки од ових структура игра важну улогу у управљању емоција, реакцијама, па чак и стварање меморијских путева. Лимбички систем је централна станица за емоције и налази се у темпоралном режњу.
Мождано стабло – овај део мозга повезан је са кичменом мождином и прима информације из кичмене мождине. Мождано стабло контролише основне животине функције преживљавања попут броја откуцаја срца, дисање, спавање, варење хране и одржавање свест. Сматра се да је најнижи, најпримитивнији део мозга.

Зашто је важно да се развију ниже мождане функције?

По рођењу, активни део мозга је мождано стабло. У току првих шест месеци више регије мозга, укљулујући и мали мозак, почињу да развијају контролу кретања и да шире моторичке спосбности (пузање, ходање, дизање главе).

Један од задатака раног детињства је да се изграде нервне везе у мозгу тако да се повежу “тачке учења” (Годдард Блyтхе, 2005). На пример, ако је дете прескаче развојне прекретнице или касни у развоју, то може бити разлог зашто се јављају тешкоће у учењу. Везе између нижих и виших функција мозга су битне, а још важније је да су формиране везе између леве и десне хемисфере мозга. То је разлог зашто је важано стимулисати прелазак средње (медијалне) линије тела.

Kако би дете могло да научи да говори, чита, пише, критички мисли потребно је да се развију ниже функције мозга које су задужене за контролу аутоматских покрета, емоција и импулса за преживљавање. Такође потребно је да “исправна” употреба нижих система који су задужена за сензорну (чулну) стимулацију, моторичке вештине, визуелну и вестбуларну перцепцију, као и проприоцепцију (баланс и покрет тела у простору), а уз све ово јако је важно и позитивно емоционално искуство. Све ово директно утиче на пажњу, понашање и социјалне вештине детета.

Битан период за развој нижих функција јесте од рођена од 3,5 године живота, Ј.Пијаже овај период описује као период сензомоторног развоја. Током овог периода мали мозак је задужен за све покрете детета, као и за баланс и координацију. Ове вештине се развијају кроз низ различитх моторних покрета као што су шутирање лопте, бацање и подизање неког предмета, ређање коцки, свирање инструмената. Сви ови покрети и стимулиси граде неуронске везе које су касније битне за учење виших функција.

Нпр. Уколико се дете стално врпољи, жваће оловке, омета га бука, то значи да нема довољно стимулисан тј. развијен сензорни, вестибуларни, визуелни и проприоцептивни систем, па самим тим доживљава неке од тешкоћа у учењу. Kако би се овај проблем решио потребно је да се побољшају ниже функције мозга и да се аутоматизују пре него што се крене са стимулацијом виших нивоа (читање, писање, решавање математичких проблема,…)

Сваки корак на лествици развоја мора укључити неуролошку спремност детета. Јако је важно запамтити да се она се развија другачије код сваког детета, да је индивидуална.

 

Извор: pitajtedefektologa.wordpress.com

  Categories:

Тренутно нема коментара!

Започните коментарисање.

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.