Писани рад једног шеснаестогодишњака: Стојим по страни и посматрам, понекад ми дође да наглас заплачем…

октобар 17 12:40 2016

 

Путем редакцијске поште до нас је дошао писани састав из српског језика једног шеснаестогодишњака, ученика трећег разреда средње угоститељске школе на тему „Стојим по страни и посматрам“.

1121

Стојим по страни и посматрам…

Понекад ми дође да наглас заплачем кад погледам какво је стање у нашој држави. Свакога дана се надам да ће једном бити боље.

Будим се, сањао сам још један у низу неостварених снова. Сањам како је фрижидер пун намирница које нама обезбеђују живот. Сви смо сложни и на окупу. Мајка и отац ужурбано крећу на посао, водећи рачуна да не закасне ни минут.

Трзам се из тог сна и схватам да касним на доручак, а за доручак буквално ништа.
Отац незапослен седи у фотељи и слуша лажи и бљувотине такозваних политичара који су купили дипломе. Свакога дана причају нове лажи које људима испирају мозак.
Брат, дипломирани физиотерапеут конобарише у неком старом ресторану. Људи немају ни за хлеб док се они бахате.
Мајка је једина која нас одржава у животу, прави је стуб породице.

Таква је држава да са дипломом неког факултета можеш само да обришеш прашину. Уопште нема посла јер су сва радна места попуњена преко везе, довољно је само да однесеш новац и боцу неког скупоценог пића и већ си од понедељка на радном месту.

Девојчице се угледају на спонзоруше и старлете а дечаци на криминалце. Све је више и више некултурних и безобразних људи, наравно и необразованих.

Када бих сутра пао на улици нико не би пришао да ми помогне, само би ме прескочили.
Образовне установе личе на естраду, голи стомаци, кратке сукње, пирсинзи, само им још микрофон фали.

У мојој кући не може ни дан да прође без свађе или расправе. Зајмимо се да вратимо зајам и тако у недоглед.

А ја… ја стојим по страни и посматрам.

Схватам да буквално не могу ништа да учиним, немоћан сам и мали. Нико не жели да ме саслуша…

Поред свега и даље остајем позитивац, млади бунтовник који верује у боље сутра.

 

Извор: https://facebookreporter.org

 

  Categories:
напишите коментар

8 коментара

  1. октобар 18, 08:08 #1 Sanja

    Ja sad ovo čitam i plačem.
    Drago, mlado biće, koliko gorke istine ima u njegovom sastavu. Koliko me je tuge preplavilo sad kad znam da on u duši sve ovo nosi…
    Stojim po strani, čitam ovo i molim se da njemu što pre svane.

    Одговорите на овај коментар
  2. октобар 18, 16:44 #2 Милан

    Свака част! Млад си, видиш реалност. Упамти, живот је пред тобом. Заврши школу, УЧИ ЈЕЗИКЕ и БЕЖИ. Наћи ћеш своје место под сунцем, јер у овој држави неће још дуууугооо бити хармоније. А са овим својим изабраним занимањем, које је цењено свуда у свету, и где можеш да нађеш посао а да немаш ништа друго осим стеченог знања кроз школовање и праксу, ћеш уживати и живети нормално. Не заваравај се да ће се у Србији променити неке ствари на боље. Немој да упропастиш свој живот, надајући се у боље сутра. Ја припадам генерацији, једне пропале младости, и веровао сам, да ће бити боље. Бољег овде нема….. СРЕЋНО!!!! И остани позитивац…

    Одговорите на овај коментар
  3. новембар 03, 00:50 #3 Jole

    “Radna mesta popunjena preko veze”… a šta je bilo sa radnim mestima koje nisu na državnim jaslama? I ona se popunjavaju preko veze? Naravno da ni jedan ‘buntovnik’ ni u ludilu ne bi da uči neki fakultet tipa elektrotehničkog, mašinskog ili matematičkog kako bi se lako zaposlio u privatnoj, možda i stranoj, firmi, ili – verovali ili ne – započeo sopstveni biznis od nule. Ima JAKO malo diplomiranih elektrotehničara koji nemaju posao, verujte mi. ‘Buntovnici’ studiraju srpski, glumu, sociologiju, zaštitu sredine itd pa se posle čude što im trebaju veze da se zaposle. Dok god se deca indoktriniraju da je jedini posao da se (ne) radi za državu (a kako bi ovaj klinac to mogao da zna osim ako mu je neko ‘objasnio’) a privatna inicijativa NULA, nema budućnosti u ovoj zemlji. Nemojte samo sa ‘ne mogu svi da završe elektrotehniku’ – to je tačno – ali evo ovaj dečko recimo ponižava savršeno pošten posao konobara. Svi drugi su kao kriminalci, sponzoruše i pevaljke ali izgleda malom je ‘uglednije’ biti fizioterapeut na birou nego dobar konobar. Licemerje.

    Одговорите на овај коментар
    • новембар 14, 22:17 Антипротиван

      Наравно! Кога је уопште брига за заштиту животне средине, уређење друштвених односа и институција, просвету, здравство или културу? Треба бити активан и предузимљив у актуелним токовима новца, тј. бавити се оним што је уносно, а не ‘бунити се’ против ‘природних токова’ у друштву.
      Претпостављам да би бављење неком техничком вештином, математичким начином размишљања и сл. излечило многе од овог бунтовништва. Заправо, држава би могла још више да се угледа на приватне факултете, који знају где су нове могућности наше привреде и да укине ове ‘џабалебарошке’ факултете, који производе незадовољне и промашене људе, те да омладину усмери ка занимањима која су потребна нашем друштву, као нпр. конобари, келнери, музиканти, певаљке, забављачи разних способности…
      Можда би се могли колективно ‘бацити’ на електротехнику, попут ‘азијских тигрова’ или можда још боље да све снаге и сву омладину усмеримо на математику?
      Колико знам, ту се осваја највише олимпијских медаља за Србију, па претпостављам да се за те наше успешне представике сви отимају, и утркују да им укажу највеће почасти и пруже све услове да се неометано баве напредовањем у оном што им најбоље иде, а што се, очигледно, и највише исплати?

      Одговорите на овај коментар
    • мај 28, 23:44 Maja

      Totalno naopako da li v Vi pokušavate da ocenite dete ili društvo ili šta.Dete je napisalo jedan sastav socijalno angažovan na zadatu temu. I dobilo zasluženu ocenu da li je problem što ne sudira matematiku … Naravno da ne problem je što ono radi svoje piše sastave i ide u školu a problem ovog društva je koje će mogućnosti da mu pruži posle toga….

      Одговорите на овај коментар
    • септембар 29, 01:11 dipl. Konobar

      Kao prvo: Sve si pogrešno shvatio. Mali je pisao sastav na zadatu temu, što znači njegovo viđenje, u ovom slučaju, svakodnevnice.
      Kao drugo: Odakle ti pravo da osuđuješ dečka, a da pri tom ne znaš ni koji će(ni da li će uopšte) fakultet da upiše.
      Kao treće: Uopšte nije ponižavao posao konobara, već je naznačio paradoks.
      Kao četvrto: Ajde molim te, započni ti privatni biznis u Srbiji od nule(stvarne nule). Ispada na kraju da je licemerje ipak na tvojoj strani.

      Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.