Prof. dr Branimir Nestorović: Antibiotici imaju direktan efekat na mozak deteta!

jul 21 21:43 2017

Kojim god poslom da se bavite, uvek će biti onih koji su zadovoljni time što radite i onih koji nisu. I to je potpuno normalno, naročito ako radite s ljudima. Ne možete se svima dopasti. Tako bar kažu. Ali, svako pravilo ima svoje izuzetke, a mi vam predstavljamo jedan od izuzetaka.

Prof. dr Branimir Nestorović je dečji pulmolog i alergolog koji decenijama leči našu decu u prostorijama Univerzitetske dečje klinike „Tiršova”. Dva puta smo na sajtu objavili tekst prepun njegovih korisnih saveta i oba puta su čitaoci pohrlili da ga pohvale, da mu zahvale, da kažu koliko ih je zadužio. Niti jedan negativan komentar, kritika, ma čak ni neutralan stav. To je čovek koji je svojim znanjem, iskustvom, pristupom, ljubavlju prema deci uspeo nešto čime se malo koji lekar može pohvaliti – da svako ko uđe u njegovu ordinaciju, izađe sa osećajem da je tu pronašao nekoga ko će zaista učinite sve što može da mu pomogne.

Za Zelenu učionicu on govori o najvećim zdravstvenim problemima današnje dece, vakcinaciji, prirodnim lekovima i mnogim drugim temama koje zanimaju roditelje.

Branimir Nestorović, doktor, načelnik odeljenja za pulmologiju. foto Dalibor Danilović, lovesensa.rs

Mnogo puta ste naglasili da su jedan od najvećih zdravstvenih problema današnje dece – respiratorne infekcije. Šta je prvo što savetujete roditeljima dece koja već imaju problem, a šta je ono što predlažete kao vid preventive?

Prvo i osnovno je da se izbegava nepotrebna primena antibiotika. Roditelji ne shvataju da antibiotici kod virusnih infekcija disajnih organa (a takvih je preko 90%), ne samo da ne deluju, već pogoršavaju problem. Ovo se najpre dešava zbog poremećaja crevne flore koje antibiotici izazivaju, a normalna flora creva je suština zdravlja deteta. Drugi je u činjenici da su mnogi antibiotici takvi molekuli, koji suzbijaju imuni odgovor deteta (smanjuju broj belih krvnih zrnaca ili funkciju limfocita). Konačno, pokazan je i direktan efekat antibiotika na mozak, sa depresijom i promenom ponašanja. Dakle, antibiotike samo ako postoje dokazi o bakterijskoj infekciji (visoka temperatura, visoki leukociti u krvi, povišene vrednosti CRP-a itd.)

Drugo, izbegavati nepotrebno odlaženje lekaru. U čekaonicama se koncentriše veliki broj bolesne dece, a glavni način prenošenja respiratornih infekcija zimi je putem dodira predmeta koje je držalo bolesno dete. Respiratorni virusi se zadržavaju na predmetima zimi i do 10-ak sati, pa ako dete dodirne neku igračku ili sedne na stolicu na kojoj je sedelo bolesno dete, eto infekcije. Papirne maramice kojima se briše nos, nikako ne bacati u kante za otpatke, već u VC šolju ili peć (virusi se sa maramica oslobađaju u vazduh i inficiraju druge osobe).

Boravak na svežem vazduhu tokom zime, dosta voća i povrća su bolja preventiva od sedenja u sobi, da se spreči infekcija.  

Primećuje se i Vaša okrenutost prirodnoj medicini. Eterična ulja, sok od crne zove, crveno voće… sve to, kažete, ima odlična dejstva na ljudski organizam. Šta se još iz prirode može dobro iskoristiti u službi dečjeg zdravlja?

U našoj okolini se nalaze brojne vrste biljaka (neke procene su da na Zemlji postoji oko pola miliona vrsta biljaka), koje su duže ovde nego mi. One su razvile mehanizme da se odbrane od virusa i bakterija pre više miliona godina. Na primer, sve obojeno voće sadrži materije antocijanine (koje voću daju boju), a oni su supstance koje veoma efikasno blokiraju ulazak većine virusa u ćelije (dakle sprečavaju nastajanje infekcije). U kori se nalazi salicilna kiselina, iz koje je dobijen aspirin. Eterična ulja su odlična dezinfekciona sredstva, npr. Ulje origana ili bosiljka ubija skoro sve poznate bakterije. Beli luk sadrži prirodni antibiotik alicin, koji je efikasniji od antibiotika u lečenju infekcija mokraćnog sistema. Brusnica sadrži materije koje sprečavaju infekciju bubrega, blokirajući vezivanje bakterija za zid bešike. Takvih primera ima mnogo. Čak i korov ambrozije, koji izaziva ozbiljne alergije kod ljudi, sadrži aretmizin, od koga je dobijen efikasan lek za malariju. Afrička muškatla deluje odlično na viruse i bakterije, uključujući i bakteriju tuberkuloze.

Više decenija ste posvećeni deci, njihovom zdravlju i ozdravljenju. Jednom prilikom ste čak izjavili da su deca mnogo iskrenija od odraslih i da Vam zato rad s njima prija. Da li su se, kroz vreme, ona promenila? Iz Vašeg ugla, da li su deca – deca, danas i pre 20 ili 30 godina ili se tu nešto promenilo?

Na žalost današnja deca nemaju detinjstvo. Nema igre u grupama, igre su kompjuterske, usamljeničke. Nema fizičke aktivnosti. Nedavno je objavljeno istraživanje koje je upoređivalo fizičku spremnost tinejdžera i aktivnih muškaraca od 60 godina. Rezultati su porazni, seniori su bili u boljoj fizičkoj kondiciji. Gojaznost je bolest broj jedan danas, a ona je prethodnik brojnih bolesti u kasnijem životu. Višak higijene doveo je do epidemije alergijskih oboljenja i astme. Ishrana je puna mesa i zasićenih masnih kiselina, sa nedovoljno minerala. Voće se sve manje jede, a slatkiši (koji sadrže fruktozu koja delja i stvaraju sklonost ka dijebetesu) sve više. Zavisnost od mobilnih telefona je opasna kako intelektualno, tako i zbog zračenja kojima je izložen mozak deteta u razvoju. Dete do 12 godina ne bi trebalo da ima mobilni telefon. Današnja deca su slična mojoj generaciji, bogatija su materijalnim stvarima, ali bez jasne životne filozofije i sa pomešanim prioritetima.     

A kada su u pitanju zdravstveni problemi, jesu li deca danas „bolesnija” nego ranije? (i ako jesu, zbog čega je to tako)

U mojoj generaciji su astma i dijebetes bile nepoznate bolesti, a epilepsija retka. Naši problemi su bile infekcije i sportske povrede. Promenjen način života, aerozagađenje, posebno izlaganje buci (danas se ona smatra stresnijimza imuni sistem od aerozagađenja) doveli su do nastanka nekih bolesti za koje mi nismo ni znali kada sam počinjao da se bavim pedijatrijom.

Svi znamo kako izgleda zdravstveni sistem kod nas i to da se on uglavnom bazira i održava na znanju i naporima pojedinaca, entuzijasta. Vidite li rešenje čitavog problema i toga što „decu lečimo sms-ovima”?

Pitanje je komplikovano. Erozija sistema traje decenijama i ima dosta objektivnih uzroka (ratovi, sankcije, migracije itd). Pored toga, logično je da će mlad lekar tražiti mesto u inostranstvu, gde su primanja i uslovi rada znatno bolji. Subjektivni razlozi su takođe jasni. Mislim da, kada bi država napravila jasan plan šta želi i ponudila mladim lekarima perspektivu učenja uz rešavanje stambenog problema, većina bi ostala (čak i sa nešto nižom platom). Danas mlad lekar nema mogućnost da dobije stan od države, a kada bi ga dobio u nekom gradu u unutrašnjosti, verovatno ne bi želeo da ide. Iako je status lekara potcenjen, iako su primanja slaba, Medicinski fakultet je za mlade privlačan i mislim da se ne radi samo o finansijskom razlogu, da se školuju da zarade novac u Nemačkoj. Većina lekara studira medicinu jer voli medicinu. Konačno, mora se vratiti institucija konkursa pri zapošljavanju. Direktori nisu uvek najstručniji lekari, lekare bi trebalo primati konkursom, sa jasno definisanim kriterijumima, a komisije za prijem bi trebalo da čine najstariji lekari te ustanove.

Izjavili ste, takođe, da ste bili izričit protivnik vakcinacije tokom epidemije gripa, te da ste zbog toga čak bili u sukobu sa tadašnjim ministrom. Ovih dana se vodi i polemika o čuvenoj MMR vakcini i tome da drastično pada broj vakcinisane dece kod nas. Šta je Vaša poruka roditeljima koji odlažu ili odbijaju ovu vakcinu?

Epidemija gripa je bila izmišljena, što je danas jasno svima koji prate podatke. Smrtnost u toku „pandemije“ je bila znatno niža od one u toku običnih epidemija. Time su se bavili mnogi, ali je nažalost izostala stručna analiza epidemija, razlozi smrtnosti itd. Kada imate bolest koja je masovna, a smrtnost mala, treba da se usedsredite na teške pacijente, na njihovo spasavanje. Ne da pokušavate da vakcinišete što više ljudi, jer obuhvat nikada nije stopostotan. Slična je priča sada sa MMR vakcinom. Oko nje bitke u svetu traju decenijama, a kod nas je priča došla sa zakašnjenjem, verovatno zato što smo bili pod sankcijama, pa je sprovođenje vakcinacije teklo spontano. Ljudi čitaju na internetu, plaše se za svoju decu. Ovo je sada delimično politička stvar. Zagovornici vakcinacije odbijaju svaku diskusiju o eventualnim štetnostima vakcine, što stvara loš utisak. Izjaviti da su vakcine potpuno sigurne je besmislica, jer u samom propratnom listu vakcina su nabrojana neželjena dejstva (od kojih neka mogu da budu ozbiljna). Sa druge strane, protivnici vakcinacije preteruju odbijajući baš sve vakcine (mislim da je termin antivakcinalni lobi besmislen, ne vidim ko bi finansirao i organizovao nekoga da se bori protiv vakcinacije  i šta bi time dobio). Kada bi vas ujeo besan pas ili imate duboku tetanogenu radu, mali broj ljudi bi se odlučio da se ne vakciniše. Iskustva iz Englekse govore da će pokrivenost vakcinama biti sve manja dok bude pritisaka za obavezn u vakcinaciju, jer to prerasta u otpor sistemu. Roditelji treba da se sami informišu i da imaju pravo na izbor, kao što imaju pravo na izbor lekara i načina lečenja.

Naši čitaoci veoma cene Vaše savete, bili oni u vezi sa medicinom ili nekom drugom oblašću. Koji je to recept za vaspitanje i uspostavljanje dobre komunikacije sa decom koji biste mogli da s njima podelite?

Nema nikakvih recepata, to su američki modeli. Ne možete se baviti poslom koji mrzite. Nedavno sam na svom blogu pisao o lečenju molitvama i ampatijom. Lekari koji saosećaju sa svojim pacijentima imaju bolje rezultate lečenja. Naravno da je to veoma emotivno teško i zahteva jaku ličnost, jer tuđe nesreće su „infektivne“, dovode vas u poziciju da procenjujute i sebe i svoju okolinu (što bih ja radio u toj situaciji,šta moji rođaci, da li bih mogao da obezbedim sredstva za lečenje dece?). Mislim da se previše oslanjamo na razum, a premalo na empatiju. Postoje empatijska polja u kojima se ljudi kreći i kao što pas zna šta njegov gospodar oseća, roditlj zna šta treba njegovom detetu. Treba samo da baci sve knjige koje je kupio i da se bavi svojim detetom.   

Veoma cenite ulogu žene, majke, u funkcionisanju porodice. Koji su to „zadaci” koje samo majka može da ispuni i šta je to u čemu je otac, ma koliko važan bio, ne može zameniti?

Majka nosi dete u svojoj utrobi, jedan deo njenih nervnih ćelija (po nekim ispitivanjima do 5%) su nervne ćelije deteta koje prelaze u krvotok majke i naseljavaju se u mozgvu. Majka  i dete su celina, a otac tek treba tu da nađe svoje mesto. To i jeste razlog što je rođenje deteta stres za brak. Dete je prva životna briga majci, otac treba da svoju ulogu prilagodi tome. Mi danas znamo da majka i dete imaju telepatskuvezu, majka zna kada sa detetom nešto nije u redu i kada nema vidljivih  znakova bolesti. Imao sam više puta tokom karijere da utvdim da su majke bile u pravu kada su opisivale neke simptome, koje ja nisam primećivao.  Uloga oca je u vaspitanju, a najviše će doprineti tako što će pokazati poštovanje prema naporima majke da podigne dete.

Šta je najupečatljivije što pamtite iz perioda odrastanja i načina na koji su Vas podizali Vaši roditelji?

Moja majka i moja baba su bile dve žene koje veoma često citiram i koje sada tek potpuno shvatam. Posebno mi je u sećanju kuća moje babe, podrum u kome sam se igrao pun nekih neobičnih stvari (u podrumu su bile novine pre II svetskog rata, stare novčanice propale države, stare haljine i slike, figurice iz Vrnjačke Banje – jedna figurica lovačkog psa se razbila tokom poplave u Obrenovcu i to mi je bio skoro najteži materijalni gubitak, jer je nenadonkadiv). Najvažniji utisak koji sam uvek imao uz njih dve dve je da sam zaštićen i siguran, šta god uradio. Mislim da to i mi treba da pružimo našoj deci.

Intervju vodila A. C.

napišite komentar

11 komentara

  1. jul 22, 06:08 #1 Nikola

    Najbolji doktor sveta,i jeste i bice dr.Branimir Nestorovic.Spasio je mog sincica jedinca.

    Odgovorite na ovaj komentar
  2. jul 23, 07:05 #2 Dijana Pejić

    Ubjedljivo najbolji doktor. Liječi našeg dječaka Koju (8 god.) od astme i alergija, sa daleko više znanja i posvećenosti od drugih pedijatra. Jako ljubazan prema roditeljima a prepun ljubavi prema djeci. Imamo veliku sreću da dolazi i u Banjaluku. Samo da ga što duže zdravlje posluži da ima snage liječiti našu djecu.

    Odgovorite na ovaj komentar
  3. jul 24, 10:47 #3 Jelena

    Na žalost, mi smo došli do njega 6 sati posle zakazanog termina u Tiršovoj i nisam oduševljena pregledom. Otišli smo i bez izveštaja,a o rešenju problema da ne govorim. Verovatno bi bio bolji doktor da se samo time bavi. Da nema papirologije i pacijenata sa svih krajeva kontinenta, te mi koji smo iz Beograda, ostanemo bez pregleda.

    Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 24, 17:44 NJ

      Bili ste u Tiršovoj, a ne privatno. Doktor tezgari po svim gradovima u regionu. U tome je razlika.

      Odgovorite na ovaj komentar
    • jul 24, 18:17 Mama 1

      Znaci deca iz unutrasnjosti ne treba da se lece? Samo deca iz Beograda? Strasno!!!

      Odgovorite na ovaj komentar
      • jul 24, 20:24 MamAna Bg

        Ova mama je zaboravila da je Tiršova klinika za celu Srbiju a ne samo za Beograd, kao i to da je Beograd glavni grad cele Srbije 🙂 svaka čast lekaru i hvala na ovim divnim savetima koji treba da budu lekcija novim naraštajima roditelja. Ovo treba širiti medju prijateljima. I naravno ovakvi lekari treba da budu što dostupniji dečici i roditeljima iz cele Srbije. Samo tako ćemo imati zdravu zemlju.

        Odgovorite na ovaj komentar
      • avgust 09, 20:52 Vladimir

        Naravno, Beogradu sve!!?? On ne sme da talasa! živeo sam tamo, supruga je rođena uz Bg, sada živimo uz provinciji-nikad više Bg!! čak i deca mrze iz nevoljno ponekad odu do otuđenje porodice!j
        Jedno je rođeno u Bg!Beeograd će pojesti sam sebe i “jamu” povući ostatak Zemlje! Ovih dana prošao sam kroz neke gradove iz napuštena sela -strasno!!! Ovaj “cirkus” od države bliži se kraju! Ali nasa deca popravice to sve!”Naše rode” i one koje će se vratiti, njihovo vreme dolazi!!!Ovi nesretnici koji su zavili ovu lepu zemlju u crno! neće se ni spominjati!

        Odgovorite na ovaj komentar
  4. jul 24, 22:52 #4 Tatjana

    Dr.Nestorovic je fenomenalan lekar i covek.
    Lecio je moje dete i vodio kontrole, i u Tirsovoj, i u privatnim ordinacijama. Gde god da sam ga sa detetom posetila, ponasao se isto, bez razlike u kojoj je ustanovi.
    Svuda je bio COVEK I LEKAR, i to kakav!
    Kao zdravstvenom radniku, zao mi je sto moram da priznam, da je takvih ljudi sve manje. A moje dete i danas povremeno ide na kontrole kod njega, iako mu je skoro 30 godina( a prvi put je imao nepune 4 godine )
    HVALA MU STO POSTOJI! !!

    Odgovorite na ovaj komentar
  5. avgust 10, 23:31 #5 Zoran

    Nestorović je pomogao da mi se izleči dete od blažeg oblika astme, davao nam je mudre savete, i to je urodilo plodom. Jednom smo ga pitali da li da dete primi vakcinu, obzirom na alergijsku osetljivost, rekao je da on to ne preporučuje… Ne vakcinišemo decu već nekoliko godina, (ne samo zbog njegovog saveta, već i zato što sam pročitao enciklopediju teksta na internetu), i ne razboljevaju se, čak se retko i prehlađuju… Čovek je apsolutni autoritet, vrhunski lekar i ljudina! Ima ogromno iskustvo i znanje, a njegovi hrabri istupi u javnosti protiv vakcina mu služe na čast, kamo sreće da imamo više takvih lekara.

    Odgovorite na ovaj komentar
  6. avgust 11, 11:46 #6 Jelena

    Da. Ocekujem kada zakazem pregled koji sam cekala mesecima, da mogu i da racunam da ce i moje dete biti pregledano, bez obzira sto ima tu nesrecu da je iz Beograda, pa nema prioritet jer je blizu! Mi odavde nemamo drugo mesto za pregled i zivot i zao mi je sto svi mrzite Beograd, osim kada vam nesto treba, onda svi na njega polazete pravo. Uopste nisam pominjala Srbiju, nego druge drzave. Ako nismo u stanju da o svom narodu brinemo kako treba, ne znam cemu sporazumi sa drugim drzavama. Sada moje dete ponovo ceka jos dva meseca na novi pregled, jer su pacijenti iz druge drzave ipak ,,prevalili toliki put”. Da, mislim da je to i tako vrhunskom doktoru veliki zadatak. I osecam se prilicno degradirano u sospstvenoj drzavi. Moje dete je meni bitno isto koliko i vama vasa. Ima samo tri godine i nema doktora koji bi ga pregledao, jer uput mozemo dobiti samo za Tirsovu, a ja novca za privatno lecenje nemam.

    Odgovorite na ovaj komentar
  7. avgust 15, 11:56 #7 Dacha

    “Šta mislite o našem zdravstvenom sistemu?” – pogrešno pitanje za jednog id poslednjih mohikanaca socijalistickog-kolhoznog zdravstva koji i dalje smatra da doktorima treba podeliti stanove, kao u “stara dobra vremena” I tako rešiti glavni problem našeg zdravstva.
    Pogresno pitanje čoveku koji uzrok našem sveopštem propadanju i “eroziji zdravstvenog sistema” vidi u “objektivnim razliozima kao sto du bili ratovi, sankcije i migracije” a ne zbog diktature i inacenja sa Zapadom i insistiranju na “samouoravnom socijalizmu” i ostalim glupostima. Pogrešno pitanje čoveku kome u stvari onakav i ovakav nakaradni sistem potpuno odgovara, sve u stilu “budi nas pa radi šta znaš”, a on je uvek znao da bude “nas”… a to sto zbunjuje narod kojekakvim mudriostima na temu vakcinacija, alternativne medicine i kojecega sto stiže sa njemu mrskog Zapada , to je samo zbog imidža koji uspešno gradi sirom “svih srpskih zemalja” gde takodje uspešno, tezgari.

    Odgovorite na ovaj komentar

Dodajte komentar

Vaši podaci će biti bezbedni! Vaša imejl adresa će biti vidljiva samo administratorima sajta. Komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede, kao i komentare koji se ne odnose na vest koju komentarišete, nećemo objaviti. Iz bezbednosnih razloga, neće biti objavljeni ni linkovi ka drugim sajtovima.