Професорка из Амерке: Ово пишем да бих објаснила како функционише америчко школство

октобар 01 20:59 2018

У Чикаго сам се преселила пре неких годину и по дана. У Србији сам више од 15 година радила као приватни професор математике, нацртне геометрије, физике и механике. Радила сам са децом и студентима. И сада у Чикагу радим исти посао. Волела би да моји бивши ђаци ово читају јер имам пуно тога да им кажем. Надам се да ме нису заборавили. Била сам јако груба са већином од њих и то из само једног простог разлога: Желела сам да науче и да буду најбољи. Верујте да сам најгрубља и најсуровија када радим са сопственим дететом. Са Американцима сам потпуно опуштена и насмејана. Није ми стало нити ми може бити стало до њих као до наше деце. Не кажем да се не трудим, али емоције остављам по страни.

 

Ово сада пишем да бих објаснила како функционише америчко школство, и које су разлике између европских и овдашњих школа, као и да би разбила неке митове о Америци у које сам и сама веровала док нисам дошла овде.

Генерални закључак који имам о америком школству је да да је међу најгорем на свету. Национална стратегија о образовању не постоји. Образовање је бизнис око кога се врте ненормалне количине новца и држави није у интересу да ланац незнања и лоповлука прекине и да се народ образује. Школе не служе да се деца ичему науче него да се створи безбедна средина, а највећа реклама за школу овде је што им се нико од деце у школи није потукао нити је ушао са оружјем. Неколико директора школе је било шокирано кад сам питала за наставни план и програм и колики је проценат деце из њихове школе уписао колеџе или добре средње школе.

Постоје државне и приватне школе (од основне до факултета). Државне школе су јефтино губљење времена, док су приватне школе веома скупо губљење времена. Једино што у Америци вреди, то су Мастер студије (донекле, а и зависи које) и Докторксе студије (скидам капу!). На Докторским студијама на већини универзитета нема Американаца, ни као студената ни као професора. Сувише су необразовани да би могли да буду примљени. Тачније током основног школовања не науче довољно да би могли да наставе студирање. Оно што ме је јако обрадовало је да са простора бивше Југославије има доста наставника и професора у школама и факултетима као и да важе за веома добре, а студенти их доста цене. У суштини Епропљани доминирају својим знањем овде.

Основна школа овде траје девет година, а у школу се креће са пет година. Моја кћерка је ишла годину дана у државну школу. И неће никад више. Никад. НИКАД. Први мој шок је био када сам видела да деца овде у школама седе на поду. Имају столице и столове, али потпуно је нормално да тамо где су пре пет минута газили прљавим ципелама, седну и играју се или раде нешто што је учитељица задала. Исто тако, потпуно је нормално да у ходнику школе седну да би се обули или јер су једноставно уморни. Американци су јако прљав народ, о томе ћу писати у некој другој теми. Други шок који сам доживела је била потпуна некомпетентност учитељице. Једног дана сам је пришла и рекла да смо ми имигранти, да у кући причамо српски језик и да ми треба књига по којој раде и план и програм да би могла некако да пратим шта се дешава и да евентуално потражим помоћ неког ко прича боље енглески од мене. Рекла је да она за то нема времена и да ће ми доставити списак књига за неколико дана. Чекала сам и више од тога, а када сам реаговала, добила сам е-маил од ње са линком АБЦ моус (за оне који не знају, то је сајт са песмицама, успаванкама и игрицама за децу од три до пет година). Мало је рећи да сам полудела. Звала сам директорку, школски одбор у Чикагу, школски одбор државе Илиноис и све које сам могла да зовем да се жалим. Било ми је невероватно да неко ко 26 година ради у школи не зна које књиге користи док предаје. Имала сам утисак да ме сматрају ванземаљцем. Ко то још пита? Ког још брига шта ће дете научити у школи? Списак књига никада нисам добила. Већину информација шта дете треба да научи у школи у првим разредима сам добила од мојих студената. Учитељица наравно никад није била кажњена за пропуст са линком са дечијим песмицама.

Овде су иначе Уније ПРЕЈАКЕ. Ако сте наставник и уђете у Унију (наш синдикат), можете да радите шта вам је воља! Једини начин да изгубите посао је да урадите неко криминално дело на послу (да убијете, ударите, сексуално узнемиравате неког или дођете под дејством алкохола и наркотика). Наставници ником не полажу рачуне (нарочито они из државних школа, боља је ситуација у приватним), и можете да ни не знате шта предајете, радно место вам је загарантовано. У једној од бољих средњих школа у Чикагу математику предаје наставник коме је ‘мајор’ била историја а ‘минор’ математика. То вам је као први страни језик вам је био енглески, други француски, а ви сте професор француског. С тим да они са тим ‘минор’ не науче апсолутно ништа (објаснићу и ово у току текста). Тај исти наставник је покушао да сам реши тест који је планирао да да деци, и имао 75 од 100 поена. Није се чак ни постидео кад је то рекао пред целим разредом.

Наставници примају плату у зависности од стручне спреме и година стажа. Најнижа плата је око 45 000 долара годишње (са бацхелор, што би била наша висока школа) до 70 000 долара са факултетом и са пар година радног стажа, што је морате признати сасвим солидно. Ако радите петнестак година радног стажа или ако имате докторску дисертацију, и предајете колеџ педмете у средњој школи (објаснићу и ово шта значи), плата иде до 110 000 долара годишње. Ради се до 4, имају дуже распусте и мноооого више празника када се не иде у школу. Све је наравно то њима плаћено. По неком новом закону имају олакшице при куповини кућа, и разне друге бенефиције (здравствено осигурање за целу породицу рецимо). НИКОГ ОД ЊИХ НИЈЕ БРИГА ДА ЛИ СУ ДЕЦА НАУЧИЛА НЕШТО.

Постоји једна тамна страна америчког друштва, а то је “легално дрогирање” деце лековима за АDHD (поремећај пажње и хиперактивност). Ако вам је дете хиперактивно (што обично и јесте јер је дете), а ви не можете да га обуздате или вам једноставно недостаје ваш мир, одведете дете код лекара, он препише лекиће, стрпа паре у џеп које му да фармацеутска индустрија, дете је зомбирано и сви срећни. Осим малог зомбија којем је живот потпуно уништен. Тако нешто слично раде и наставници по школама. Чврге и одласци по ћошковима су забрањени и ако у разреду постоје немирна деца, ви предложите родитељима те деце да их одведу код лекара. Исте лекове дају и деци која “имају поремећај у учењу”. Ово стоји под знацима навода јер једноставно сваки лош наставник може да каже да су деца ниже интелигенције и да не разумеју шта он прича, а да нико никад не приспита да ли је тај наставник добар и да ли добро преноси знање. Имала сам пар случајева где сам приметила “дрогирану”, а потпуно здраву, праву и бистру децу. Имала сам час са дечаком чија је мајка тврдила да има дислексију. Имао је Ф из математике (што би било као наша јединица). После само пар часова, добио је А на тесту (што би била наша петица). Отворено сам рекла жени да је дечко здрав и паметан и да нисам приметила код њега никакав поремећај. Почела је да плаче и објаснила ми да су га као малог одвели код лекара на препоруку учитеља у основној школи. Пре неколико дана сам преклињала једну жену да не крене да даје кћерки лекове. Иначе, доста студената на факултету злоупотребљава те лекове пред финалне тестове и испите (што би ми рекли испитни рок). Купују их од људи којима су лекови преписани. Факултете заврше, а лекове наставе да узимају јер су створили зависност.

Наредни шок који сам доживела је када сам почела да радим као math tutor  (приватни професор математике). Туторинг је овде потпуно нормална ствар, ако нешто на часу не разумете, наставник ће вам рећи на нађете тутора. Ако имате пара, све је решено, ако немате, никад нећете добити високе оцене. Велики број школа и колеџа запошљава туторе да помогну студентима. Нико се не сети да промени наставнике и преиспита њихов рад. Овде је потпуно нормално да тутор пише наставнику, обавести га да је кренуо да ради са дететом и да пита шта је то на шта треба обратити пажњу у учењу. Да ли треба да кажем да имам пуне руке посла? Тутори се ангажују за све и свашта, пре неколико месеци сам видела оглас за тутора шпанског и кинеског за бебу од девет месеци. Постоје чак и школе за припрему IQ тестова.

Наставни планови и програм и уџбеници се годинама не мењају. Школа углавном даје књиге ђацима на коришћење и они је после врате школи кад заврше разред. Не ретко књиге уопше не користе него им наставник одштампа радне листове и из тога уче.

Још једна поразна чињеница је да наставници врло често користе потпуно идентичне тестове сваке године. Дешава ми се да када почнем да радим са дететом и питам да ми да тестове да видим где најчешће греши да на томе радимо, добијем одговор да се тестови НИКАД И НИКАКО не могу погледати кад се заврши час. Наставник само прочита поене кад прегледа тестове.

Деца у школу не носе свеске, него регистраторе, и у њега стављају радне листове и домаће задатке. Да ли треба да кажем да то у 99% случајева личи на купус салату у којој ни само дете не може да се снађе? Иначе, овде се у школама не уче писана слова, тако да огромна већина деце не уме ни да се потпише како треба. Рукопис им је све само не читак.

Наставиће се…

Извор: Милена Шовић

  Categories:
  1. октобар 03, 00:58 #1 Koliko zlobe

    Ženo šta ti tražiš u Americi?!
    Volela bih da te šutnu (ali da se ne vratiš ovde kod nas).

    Одговорите на овај коментар
  2. октобар 04, 04:12 #2 David Pokrajac

    Postovanje. Ako sam dobro razumeo, Vi ste u SAD (samo) godinu i po dana, NIKADA niste radili ni u jednoj skoli u Americi, zivite u jednom gradu, u kome drzite privatne casove iz matematike i fizike (imam poteskoca da zamislim kome biste mogli drzati, rec je o srednjeskolcima, privatne casove iz mehanike a narocito iz nacttne geometrije!). Dakle, na osnovu, priznacete, veoma malog iskustva, i uzorka koji je apsolutno nedovoljan za bilo kakvu generalizaciju, Vi zakljucujete o CELOKUPNOM americkom skolstvu. Ne pise da ste u Sjedinjenim drzavama studirali, niste radili ni u higher education, ali zato donosite zakljucke o (ne)kvalitetu dodiplomskih studija. Sto se tice broja studenata na doktorskim studijama, pronasao sam dokument iz koga sledi da je u vecini disciplina 2015. vecina doktorata jos uvek bila dodeljena drzavljanima i onima sa stalnim boravkom. Reci za Amerikance da su “jako prljav narod” je jos jedna od generalizacija, kojima izgleda volite da se sluzite. Znate, ja sam ponosni Amerikanac srpskog porekla, kupam se jednom dnevno, perem ruke pre i posle jela, pre i posle upotrebe WCa, i prakticno na svakih sat vremena, i ovim ste i mene uvredili. Vi, kao profesor matematike ili fizike apsolutno NISTE KVALIFIKOVANI da komentarisete terapiju i dijagnostiku dece sa ADD i slicnim poremecajima, a POGOTOVO da o bilo kome detetu dajete sudove je li zdravo ili nije: jednostavno, Vi ste, koliko shvatam, za medicinu, LAIK. To sto se, izgleda, bunite da su cvrge (tj. fizicko kaznjavanje!) zabranjeni trebalo bi da Vas diskvalifikuje da uopste dolazite u kontakt da decom. Nadam se da Vam je jasno da cete, ako nekome, iz “vaspitnih razloga” lupite cvrgu drzeci mu privatne casove, odgovarati…Inace, kcerka moje supruge je sa uspehom zavrsila high school u Delaware. To sto nisu koristili sveske nego kako kazete “registratore” nije uzrokovalo da joj “registratori” lice na kupus. Ja znam decu koja su u Srbiji isla u skolu, pa su im SVESKE nalikovale na kupus. Sto se tice ucenja PISANIH slova, ja sam ih naucio u Srbiji: rukopis mi je, narocito cirilicni, sve samo ne citak. Konacno… radio sam 16 godina na Univerzitetu, imao sam prilike da svasta vidim, pa Vam iz iskustva mogu reci samo ovo: sa tako negativnim i rigidnim stavovima, i za Vas i za prosvetu je najbolje da budete sto dalje od nje. Ako ste zavrsili neki tehnicki fakultet, pomucite se i pronadjite mesto u struci. Bicete, verovatno, bolje placeni nego nastavnici. Da bi se neki posao mogao raditi, on se mora voleti (a sami ste i onako izjavili da Vam do ucenika i nije stalo).

    Одговорите на овај коментар

Додајте коментар

Ваши подаци ће бити безбедни! Ваша имејл адреса ће бити видљива само администраторима сајта. Коментаре који садрже говор мржње, псовке и увреде, као и коментаре који се не односе на вест коју коментаришете, нећемо објавити. Из безбедносних разлога, неће бити објављени ни линкови ка другим сајтовима.